Priča o legendarnoj dermatološkinji, njenoj borbi i posveti oca Jadrana Lazića, podseća na snagu ljubavi i važnost pregleda

Prošlo je četrdeset dana otkako nas je napustila dr Tamara Lazić, izuzetna srpska dermatološkinja koja je svojim radom i ličnim primerom ostavila snažan uticaj na žene širom sveta. Dr Lazić, koja je preminula u 44. godini života, četiri godine je hrabro vodila borbu sa karcinomom četvrtog stadijuma. Njen otac, poznati fotograf Jadran Lazić, podelio je dirljivu poruku i sliku na kojoj pali sveće svojoj ćerki, što je izazvalo saosećanje mnogih. U svojoj poruci napisao je: „Nije prošao nijedan izlazak ni zalazak sunca, niti jedan dah, a da tvoje prisustvo ne živi duboko u mom srcu. Bila si ljubav, svetlost, dobrota, lepota i duša o kojoj se ne može samo rečima pričati. Svet je postao mnogo tiši bez tvog osmeha, ali tvoj duh i dalje sija kroz svaki trenutak, svaku fotografiju i svako sećanje koje si ostavila. Jedan deo mene je otišao sa tobom tog dana, ali će deo tebe zauvek ostati uz mene tokom čitavog života, dok se ponovo ne sretnemo.“

Tamara je još kao srednjoškolka napustila Beograd i upisala medicinu na prestižnom univerzitetu u Njujorku, gde je diplomirala kao najbolja u svojoj generaciji. Svoju karijeru nastavila je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je stekla reputaciju jednog od najcenjenijih dermatologa i otvorila sopstvenu ordinaciju. Posebno je bila poznata po toplom odnosu prema pacijentima, a ženama je bila oslonac i savetnica u teškim trenucima.

U privatnom životu, Tamara je bila u braku sa neurohirurgom Džonom Strugarom, sa kojim je imala dvoje dece, Miju i Luku. Uspešno je balansirala između zahtevne karijere i porodičnih obaveza, a čak i tokom borbe s bolešću zadržala je pozitivan duh, inspirišući druge da ne gube nadu. Posmrtno je dobila priznanje za izuzetnu ženu zbog profesionalne i lične posvećenosti.

Njen otac Jadran, koji je radio sa svetskim zvezdama i živeo između Splita i Los Anđelesa, bio je veoma vezan za Tamaru. Vila na Hvaru, gde su provodili leta, nosi njeno ime, a tokom njene bolesti Jadran joj je posvetio umetničku izložbu kao podršku. Tamara je poslednje dane provela mirno, okružena porodicom i ljubavlju.

Ova priča osvetljava važnost redovnih pregleda i samopregleda, kao i snagu podrške u borbi sa teškim dijagnozama. Svim ženama se savetuje da obrate pažnju na promene na koži i druge simptome i blagovremeno potraže stručnu pomoć. Za pravu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Kratak razmak između trudnoća donosi emotivne i fizičke izazove roditeljima, ali i mogućnosti za porodično zbližavanje

Kada majka ostane u drugom stanju ubrzo nakon dolaska prve bebe, cela porodica se nalazi pred nizom novih izazova. Ovakva situacija je česta među ženama u reproduktivnom dobu i zahteva posebnu pažnju, naročito ako roditelji još uvek brinu o malom detetu. Kratak period između trudnoća često dovodi do izraženog umora, emotivne nestabilnosti i osećaja da nema dovoljno vremena za sve obaveze tokom dana.

I dok na prvi pogled može delovati praktično što će deca zajedno odrastati, realnost zna biti veoma zahtevna. Majke koje se još nisu u potpunosti oporavile od prethodne trudnoće prolaze kroz novi talas hormonskih promena, a istovremeno pokušavaju da zadovolje potrebe starijeg deteta. Ovakve okolnosti mogu izazvati osećaj preopterećenosti, kao i napetost u partnerskim odnosima, čak i kod parova koji su inače stabilni.

Psihološkinja dr Marija Jovanović objašnjava: “Druga trudnoća ubrzo nakon prve često iznenadi i emotivno zatekne žene. Njihovo telo se još uvek oporavlja, a istovremeno se suočavaju sa potrebama dvoje male dece.” Ona naglašava koliko je važno da majke sebi priznaju pravo na umor i da potraže podršku od partnera, porodice ili prijatelja.

Važno je znati da mali razmak između trudnoća povećava rizik od iscrpljenosti, smanjuje vreme za odmor i zahteva veću organizaciju svakodnevnih obaveza. Partnerski odnos može biti dodatno opterećen zbog manjka zajedničkih trenutaka.

Stručnjaci preporučuju otvorenu komunikaciju sa partnerom, raspodelu obaveza i uključivanje šire porodice u svakodnevne aktivnosti, što može olakšati proces prilagođavanja. Praktični saveti uključuju planiranje vremena za odmor, pojednostavljivanje ishrane, pripremu obroka unapred i delegiranje kućnih poslova.

Ako primetite izražen umor, tugu ili osećaj anksioznosti, savetuje se razgovor sa izabranim lekarom ili psihologom. Za svaku dilemu i tačnu dijagnozu obratite se stručnjaku.

Ažurirane smernice produžavaju vreme za lečenje i prvi put jasno definišu postupanje kod moždanog udara kod dece

Nove međunarodne smernice za zbrinjavanje moždanog udara donose bitne promene koje povećavaju mogućnost bržeg i uspešnijeg oporavka, posebno za žene i decu. Ove preporuke, predstavljene početkom godine, nastale su na osnovu najnovijih istraživanja koja pokazuju koliko je pravovremena reakcija i primena savremenih terapija važna za spašavanje života.

Moždani udar ostaje jedno od najtežih zdravstvenih stanja, a žene starije od 50 godina su naročito u riziku zbog hormonskih promena, trudnoće i porođaja. Statistika pokazuje da milioni ljudi svake godine dožive moždani udar, a žene često imaju teže posledice.

Najvažnija novina u preporukama je produženje vremenskog okvira za primenu lekova koji razgrađuju tromb i mehaničko uklanjanje tromba. Lekari sada mogu koristiti ove metode i do 24 sata od pojave prvih simptoma, u zavisnosti od kliničke slike, što je znatno duže nego ranije. Ovo omogućava većem broju žena, posebno u udaljenim krajevima, da na vreme dobiju odgovarajući tretman.

Smernice dodatno ističu značaj brze dijagnostike i transporta do specijalizovanih centara. Savremene metode snimanja, kao što su MRI i CT perfuzija, pomažu lekarima da prepoznaju delove mozga koji se još mogu spasiti i nekoliko sati nakon udara.

Po prvi put su jasno utvrđene preporuke za lečenje moždanog udara kod dece. Iako je ovaj problem redak (do 13 na 100.000 dece godišnje), simptomi mogu biti zamagljeni i sličiti migreni, epileptičnom napadu ili povredi. Zbog toga je važno da roditelji obrate pažnju na nagle slabosti, probleme sa govorom ili koordinacijom i odmah potraže stručnu pomoć. Preporučuje se hitan MRI i angiografija za decu, a u određenim slučajevima i terapije koje su ranije bile rezervisane za odrasle.

Dr Shyam Prabhakaran, jedan od vodećih neurologa, naglašava: “Ove smernice su veliki korak napred, jer dozvoljavaju da u lečenje uključimo više pacijenata i primenimo napredne terapije kada je to najpotrebnije.”

Promene su uvedene i u terapije za odrasle: više se ne savetuje stroga kontrola šećera u krvi niti agresivno snižavanje krvnog pritiska odmah nakon intervencije, jer nove studije pokazuju da te mere ne donose očekivane koristi i mogu biti rizične.

Posebno je važno da žene prepoznaju simptome moždanog udara, koji kod njih mogu biti suptilni – slabost jedne strane tela, smetnje sa vidom, problemi sa govorom, kao i konfuznost ili iznenadna glavobolja. Brza reakcija i poznavanje ovih znakova ključni su za uspešno lečenje.

Praktične preporuke:
– Ako primetite iznenadne teškoće sa govorom, slabost, trnjenje ili gubitak ravnoteže kod sebe ili deteta, odmah pozovite hitnu pomoć.
– Ne čekajte da simptomi prođu sami – svaka minuta je važna.
– Posebno budite pažljivi tokom trudnoće i nakon porođaja, kada je rizik nešto viši.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.