Vlasti ograničile pristup La Gvairi, spasilačke službe tragaju za nestalima nakon serije potresa

Zemljotres jačine 4,9 stepeni po Rihteru zabeležen je na severnoj obali Venecuele, saopšteno je iz Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Potres je registrovan dva dana nakon što su dva snažna zemljotresa pogodila isto područje, usmrtivši prema poslednjim informacijama 920 ljudi, dok se oko 50.000 osoba i dalje vodi kao nestalo. Najnoviji potres osetili su stanovnici Karakasa i Marakaja, a prema trenutnim podacima, nema izveštaja o novoj materijalnoj šteti ili žrtvama.

Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez pozvala je građane da ne putuju u saveznu državu La Gvaira, koja se nalazi oko 40 kilometara od Karakasa, kako bi spasilačke ekipe mogle da neometano rade. “Molimo građane da se uzdrže od putovanja u La Gvairu dok su u toku spasilačke aktivnosti”, navela je Rodrigez u zvaničnom saopštenju.

Ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo najavio je da će pristup La Gvairi biti ograničen počev od petka uveče, naglašavajući da je cilj mera da se omogući efikasnija potraga za preživelima i pružanje pomoći povređenima. “Pristup pogođenim područjima biće dozvoljen samo spasilačkim i službenim ekipama”, istakao je Kabeljo.

Podsećamo, Venecuelu su pre dva dana pogodila dva snažna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni po Rihteru. Prema zvaničnim podacima, poginulo je 920 ljudi, dok je oko 3.000 povređeno, a više od 50.000 osoba i dalje se vodi kao nestalo. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu za nestalima, a broj žrtava mogao bi da poraste kako se akcija nastavlja.

“Spasilačke službe rade punom parom, a vreme je presudan faktor u potrazi za preživelima”, rečeno je iz nadležnih službi.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti angažovali dodatno osoblje, rizik za SAD ocenjen kao nizak

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštili su da su podigli odgovor na epidemiju ebole u Demokratskoj Republici Kongo na najviši, nivo 1, koji je rezervisan za kritične vanredne situacije. Kako je istaknuto, rizik od širenja bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama ocenjuje se kao nizak.

CDC je ovim potezom omogućio raspoređivanje najvećeg mogućeg broja osoblja za reagovanje, kako bi se podržale mere suzbijanja epidemije u pogođenim područjima. Prema zvaničnim informacijama, do sada je 19 članova CDC osoblja upućeno da pomogne timovima na terenu u Africi, dok više od 125 ljudi radi u sklopu kancelarija CDC-a u Kongu i Ugandi i ministarstvima zdravlja obe zemlje.

Rukovodilac za incidente CDC-a na ebolu, doktor Satiš Pilaj, izjavio je da CDC pruža i finansijsku podršku partnerima na terenu, kao i obuku za 25 lokalnih terenskih epidemiologa u oblastima koje su teško dostupne američkom osoblju.

Prema poslednjim podacima, u Kongu je od izbijanja epidemije ebole zaraženo više od 1.200 ljudi. Do sada je u toj zemlji preminula 321 osoba, dok je u susednoj Ugandi zabeleženo 20 smrtnih slučajeva.

Nezavisni istraživači analiziraju hiljade stranica dokumenata, javnost se suočava sa uznemirujućim informacijama

Istoričar Nemanja Blagojević izjavio je da javnost ne treba da očekuje brza otkrića povodom slučaja Džefrija Epstajna, jer je u pitanju ogromna količina dokumentacije čija analiza još traje. Kako je saopšteno, istraživanje Epstajnovih dokumenata sada je pretežno u rukama nezavisnih istraživača, dok se američke državne institucije time više javno ne bave.

Prema rečima Blagojevića, reč je o oko trista terabajta materijala koji sadrži hiljade dokumenata, što predstavlja obiman zadatak za proučavanje. On navodi da na forumima postoje analize najkontroverznijih podataka, ali da sadržaj mnogih dokumenata izaziva teške emocije i uznemirenost kod ljudi.

“Ljudi nisu spremni za ono što piše u Epstajnovim dokumentima. Za obične ljude cela ta afera bila je kratak trenutak, dok je analiza u toku i trajaće godinama”, rekao je Blagojević. On je istakao da mnogi istraživači izbegavaju da objave određene informacije zbog straha od posledica, jer su u dokumentima pomenuta moćna imena.

Govoreći o potencijalnom uticaju političkih i poslovnih elita, Blagojević je naveo da okupljanja najuticajnijih ljudi sveta izazivaju pitanja o ciljevima i uticaju na globalne događaje. On je dodao da su priče o moćnim grupama i njihovoj kontroli prisutne decenijama.

Blagojević smatra da bi razvoj veštačke inteligencije mogao ubrzati otkrivanje podataka, jer napredni sistemi već omogućavaju brzu analizu velikih količina dokumenata. “U budućnosti će mnoge tajne biti otkrivene zahvaljujući istraživačima koji koriste nove tehnologije, a ne državnim institucijama”, ocenio je on. Prema njegovim rečima, javnost će postepeno saznati više detalja iz dosijea.