Saznajte koji su najčešći uzroci bola u ramenu kod žena i kako možete olakšati tegobe tokom noći

Bol u ramenu koji postaje izraženiji tokom noći čest je problem među ženama u srednjim i starijim godinama, narušavajući kvalitet sna i dnevnog funkcionisanja. Prepoznavanje uzroka i pravovremena reakcija ključni su za olakšanje simptoma. Najčešće, četiri osnovna stanja dovode do ovog problema, ali uz odgovarajuće mere moguće je držati ih pod kontrolom.

Tokom dana, gravitacija pomaže da se u ramenom zglobu smanji pritisak, ali kada legnemo, zglob miruje, pa su upale i ukočenost češće izražene noću. Dr Ana Petrović, specijalista fizikalne medicine, objašnjava: “Noćni bol u ramenu može biti prvi znak da je neka od zglobnih struktura pod opterećenjem ili upalom.”

Najčešći razlozi za noćni bol u ramenu su:

1. Povreda ili upala rotatorne manžetne – Ove tetive i mišići stabilizuju rame, ali usled ponavljanih pokreta, starenja ili preopterećenja dolazi do upale ili oštećenja. Ležanje na bolnoj strani dodatno pogoršava simptome.
2. Burzitis ramena – Upala burzi, tečnih jastučića koji smanjuju trenje, dovodi do stalnog, pulsirajućeg bola, naročito noću kad su pod pritiskom.
3. Zamrznuto rame (adhezivni kapsulitis) – Debljanje kapsule i gubitak pokretljivosti često prate intenzivan noćni bol.
4. Osteoartritis – Propadanje hrskavice izaziva trenje kostiju, što dovodi do dubokog bola, posebno u mirovanju.

Kod žena, rizik raste posle 40. godine zbog hormonskih promena i opadanja mišićne mase, kao i kod onih koje često ponavljaju iste pokrete ruke kroz posao ili svakodnevnicu.

Dr Petrović ističe: “Važno je razlikovati prolaznu neugodnost od upornog bola koji remeti san i pokretljivost. Ukoliko bol u ramenu traje duže od dve nedelje ili se pogoršava, savetujem da se obavezno obratite lekaru.”

Šta može pomoći? Najpre, izbegavajte spavanje na bolnoj strani – preporučuje se ležanje na leđima sa jastukom ispod povređene ruke. Hladne obloge pre spavanja mogu smanjiti upalu, dok tople relaksiraju ukočene mišiće. Potpuno mirovanje nije poželjno – blago istezanje i lagane vežbe tokom dana pomažu pokretljivosti. Jastuk između ruku ili ispod bolnog ramena sprečava da se nesvesno okrenete na bolnu stranu.

Preporučene vežbe su jednostavne i mogu se raditi kod kuće: npr. lagano njihanje ruke napred-nazad i kružno („klatno“), kao i istezanje preko grudi, pazeći da ne forsirate bol. Ako osetite oštar bol, odmah prekinite i konsultujte stručnjaka.

Ako se uz bol pojave otok, crvenilo, nemogućnost pokreta ili groznica, važno je hitno potražiti pomoć lekara radi dijagnoze i pravog tretmana.

Nutricionisti upozoravaju na doručke koji mogu opteretiti varenje, posebno kod žena sa povišenim pritiskom i dijabetesom

Pravilan doručak igra veliku ulogu u očuvanju zdravlja, naročito kod žena koje su često pod stresom i žive ubrzanim tempom. Preskakanje jutarnjeg obroka, ali i neadekvatan izbor namirnica, može povećati rizik od poteškoća sa varenjem, gojaznosti, kao i hroničnih bolesti poput povišenog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2. Istraživanja iz 2021. godine pokazuju da osobe koje redovno doručkuju imaju manji rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Ženama je posebno važno da u doručak uključe dovoljno gvožđa, kalcijuma i vitamina, jer često unose manje ovih nutrijenata.

Međutim, nisu svi doručci jednako dobri za naš organizam. Nutricionisti izdvajaju pet tipova namirnica koje bi trebalo izbegavati ujutru:

1. Slatki pekarski proizvodi: Kroasani, krofne i peciva sa punjenjem obiluju šećerom i zasićenim mastima, a gotovo da nemaju vlakna i proteine. Ovakav obrok može naglo povisiti šećer u krvi, ali ne daje dugotrajnu energiju. Kao alternativu birajte integralni tost sa sirom i povrćem ili jogurt sa semenkama.

2. Samo kafa: Iako mnogi dan započinju kafom, ona sama ne sadrži dovoljno hranljivih materija. Kafa na prazan stomak može iritirati želudac, a dodatak šećera i mleka može izazvati nagle promene nivoa šećera u krvi.

3. Sendviči sa prerađenim mesom: Salame i kobasice su bogate solju i aditivima, a česta konzumacija povezuje se sa većim rizikom od srčanih tegoba. Zdravija opcija su jaja, riba poput lososa ili integralni hleb sa svežim povrćem.

4. Zaslađene žitarice: Kukuruzne pahuljice i slične žitarice sa dodatkom šećera lako se pripremaju, ali ne daju dovoljno nutrijenata. Zbog visokog sadržaja šećera mogu doprineti gojenju i narušiti energetsku ravnotežu tokom dana.

5. Voće kao jedini obrok: Iako je bogato vitaminima, voće nije dovoljno zasitno za doručak jer prirodni šećeri brzo podižu glukozu u krvi. Najbolje je kombinovati ga sa proteinima i zdravim mastima, kao što su jogurt, orašasti plodovi ili avokado.

Nutricionistkinja dr Ana Petrović naglašava: „Doručak treba da bude izbalansiran, sa kombinacijom proteina, zdravih masti i vlakana. Tako ćete duže biti siti i smanjiti rizik od naglih padova energije u toku dana.“

Za žene sa osetljivim varenjem, dijabetesom ili povišenim pritiskom, posebno je važno da ne preskaču doručak i biraju namirnice koje doprinose stabilnom nivou šećera u krvi. Ako primetite smetnje sa varenjem ili često osećate umor posle obroka, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Pravovremena reakcija i zaštitne mere ključ su za zdrav boravak u prirodi tokom toplih meseci

Proleće i leto donose više vremena provedenog napolju, ali žene, naročito majke sa decom, tada se suočavaju sa povećanim rizikom od ujeda krpelja. Ovi paraziti najčešće borave u šumama, visokoj travi i gustoj vegetaciji, a najaktivniji su od proleća do jeseni. Njihov ujed uglavnom ne izaziva bol, ali može dovesti do ozbiljnih bolesti poput lajmske bolesti. Dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja “Savski venac” preporučuje da se po povratku iz prirode odmah napravi samopregled i tuširanje. Odeću je potrebno otresti i oprati, a posebnu pažnju obratiti na decu. Krpelji obično biraju mesta gde je koža mekana i topla – poput prevoja, pazuha, prepona, vrata i kosmatih delova tela. “Decu treba detaljno pregledati, posebno u predelu kose, iza ušiju, ispod pazuha i u preponama. Preventivno je najbolje nositi odeću dugih rukava i nogavica, čarape, patike i kačket ili šešir”, savetuje dr Mićić. Ako uočite krpelja na koži, izuzetno je bitno da ga ne skidate sami i da ne primenjujete sredstva poput ulja, alkohola ili acetona. Dr Mićić naglašava: “Ne treba da krpelja skidamo sami niti da ga mažemo različitim supstancama kao što su ulje, alkohol, aceton.” Najsigurnije je što pre, idealno u prvih 24 do 36 sati, otići u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će stručno lice bezbedno ukloniti krpelja. Nakon uklanjanja, krpelj se po potrebi može odneti na analizu – preporuka je da se stavi u bočicu sa fiziološkim rastvorom i odvede u laboratoriju u roku od 24 do 48 sati. Inkubacija lajmske bolesti traje od 3 do 30 dana. Ukoliko se na mestu uboda pojavi crvenilo koje se širi i prelazi prečnik od 5 centimetara, obavezno se javite lekaru. Dr Mićić dodatno upozorava: “Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, ni preventivno, već samo nakon pregleda lekara.” Za žene i majke, najvažniji su prevencija, brz pregled i pravilna zaštita. Redovna kontrola, odgovarajuća odeća i pažljivo praćenje promena na koži najbolja su zaštita tokom boravka napolju. Za bilo kakvu sumnju ili promenu, obavezno se obratite lekaru.