Akcionari odobrili pokriće gubitka za 2025. godinu iz neraspoređene dobiti od 300 milijardi dinara, ukupan iznos i dalje 287,8 milijardi dinara

Naftna industrija Srbije (NIS), zajednička rusko-srpska kompanija sa sedištem u Novom Sadu, donela je odluku na 18. redovnoj sednici Skupštine akcionara da gubitak iz 2025. godine u iznosu od 12.233.405.000 dinara (104,2 miliona evra) pokrije iz ranijih godina neraspoređene dobiti evidentirane u bilansu stanja na dan 31. decembra 2025. godine. Ova odluka, objavljena na sajtu Beogradske berze, dolazi u trenutku kada je trgovanje akcijama kompanije privremeno suspendovano zbog američkih sankcija NIS-u.

Prema usvojenoj odluci, deo dobiti iz prethodnih godina, ukupno 300.115.050.000 dinara (oko 2,56 milijardi evra), biće iskorišćen za pokriće prošlogodišnjeg gubitka, dok će ukupan iznos neraspoređene dobiti nakon ove transakcije iznositi 287.881.645.000 dinara (2,45 milijardi evra). Ovi podaci potvrđuju stabilnu finansijsku poziciju kompanije uprkos izuzetno izazovnim tržišnim okolnostima.

NIS se nalazi pod pritiskom međunarodnih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele početkom oktobra 2025. godine, zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji. Sankcije su najavljene još u januaru iste godine, a cilj im je bio da većinski udeo Gaspromnjefta bude prodat nekom zapadnom, tj. ne-ruskom entitetu. Poslovanje NIS-a od tada funkcioniše pod posebnim operativnim i pregovaračkim licencama koje izdaje američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC), što je značajno otežalo dugoročno planiranje i svakodnevne operacije.

Pored toga, kompanija se suočava sa stalnim rizicima u međunarodnom platnom prometu, što uključuje i nemogućnost korišćenja platnih kartica američkih izdavaoca (Visa, Mastercard, American Express) za kupovinu goriva na domaćem tržištu. Istovremeno, NIS je pod posebnim operativnim režimom, što dodatno komplikuje nabavku sirove nafte i snabdevanje tržišta, na kojem je do uvođenja sankcija pokrivala 80 odsto potreba za naftnim derivatima.

Odluka o pokriću gubitka iz ranije akumulirane dobiti pokazuje da kompanija koristi dostupne finansijske resurse za očuvanje stabilnosti i finansijske discipline, sa ciljem zaštite interesa akcionara i očuvanja operativne likvidnosti. Akcionari su jednoglasno podržali ovu meru, uz potvrdu da ukupna neraspoređena dobit i dalje ostaje značajna za buduće poslovne potrebe.

Iako su trenutni uslovi poslovanja izuzetno otežani, NIS zadržava visok nivo kapitala i likvidnosti. Kompanija nastavlja da radi pod strogim regulatornim okvirom, uz očuvanje ključnih funkcija na tržištu Srbije, dok se istovremeno traži rešenje za vlasničku strukturu u skladu sa zahtevima međunarodnih sankcija.

Otkupne cene u Hrvatskoj 30% niže od Pariskih berzi, gubici po hektaru i do 75 evra prema domaćim analizama

Hrvatski poljoprivredni proizvođači beleže direktan gubitak između 30 i 40 evra po hektaru zbog niskih otkupnih cena žitarica, što je za 30% ispod cena na Pariskoj berzi, pokazuju podaci Fakulteta agrobiotehničkih nauka iz Osijeka. Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) ocenila je da su ovako niske cene žitarica dovele ratarstvo u alarmantnu situaciju, zbog čega su proizvođači na dnu Evropske unije po visini otkupnih cena.

U Srbiji je situacija još nepovoljnija, jer cena pšenice na novosadskoj berzi iznosi do 20 dinara po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje procenjeni na oko 27 dinara, što proizvođačima donosi gubitke. Prema analizi Hrvatskog agronomskog društva, gubici poljoprivrednika u Hrvatskoj dostižu i do 75 evra po hektaru.

“Trenutna situacija u ratarstvu alarmantna je i zahteva sistemski i brz zaokret prema podizanju konkurentnosti i zaštiti domaće primarne proizvodnje”, navodi se u zajedničkoj izjavi učesnika sastanka proizvođača, otkupljivača i agrostručnjaka u Osijeku. HPK je izrazila snažno nezadovoljstvo aktuelnim otkupnim cenama i zatražila hitno donošenje dugoročnih mera od Ministarstva poljoprivrede, uključujući ulaganja u prerađivačke i skladišne kapacitete, kao i jačanje privredne diplomatije u otvaranju novih izvoznih tržišta.

“HPK će u roku od 30 dana izaći s celovitim paketom mera za revitalizaciju ratarske proizvodnje”, izjavio je predsednik HPK Željko Mihelić. Učesnici sastanka zaključili su da su jače udruživanje poljoprivrednika i nove investicije u preradu ključni za opstanak sektora.

Kipar prvi sa 73,5, Holandija i Portugal prate sa 72,8 i 72,5, a porast migracija bogatih beleže Italija, Grčka i Švajcarska

Prema najnovijem Henley Private Wealth Migration Report 2026, Italija, Grčka i Švajcarska beleže rast atraktivnosti za bogate migrante, sa skorovima od 72,3, 70,5 i 70,8 poena, dok su Kipar, Holandija i Portugal rangirani još bolje – 73,5, 72,8 i 72,5 poena. Izveštaj Henley & Partners, globalne konsultantske kuće za programe boravka i investicione migracije, pokazuje izraženu podelu unutar Evrope: pojedine zemlje postaju sve poželjnije za globalno mobilni kapital, dok najveće ekonomije poput Nemačke (69,7 poena), Norveške (69,0), Velike Britanije (68,3) i Francuske (65,7) trpe pritiske u zadržavanju imućnih rezidenata.

Izveštaj uvodi novi metod rangiranja – Indeks konkurentnosti mobilnosti bogatstva, ocenjujući države na skali do 100 poena. Ocenjuju se poreski tretman, vladavina prava, kvalitet života, politička stabilnost i regulatorna predvidljivost. Italija, treća ekonomija evrozone, privlači bogate zbog poreskog režima za nove rezidente i povoljnog naslednog okvira, a Milano se izdvaja kao finansijski i investicioni centar. Grčka je profitirala usled zatvaranja španske šeme zlatnih viza i ukidanja portugalske rute za nekretnine, nudeći poreske podsticaje i pristup EU tržištu. Švajcarska ostaje tradicionalno atraktivna zbog stabilnosti i snažnog finansijskog sistema.

Velika Britanija je, prema Henleyu, zabeležila rast broja aplikacija osoba sa britanskom adresom od 15 odsto između 2024. i 2025. godine. Velika Britanija se od 2018. godine, kada je bila 20. izvor novih klijenata, sada redovno nalazi među prvih pet. Ovaj trend vezuje se za ukidanje poreskog režima za non-dom rezidente, izmene oporezivanja nasledstva i zatvaranje investitorske vize Tier 1. Nemačka je imala rast upita državljana od 16 odsto između kraja 2025. i početka 2026, dok je Francuska sa pozicije među 40 najvećih izvorišnih tržišta 2024. skočila u prvih 15 tokom 2026. godine.

Guenther Dobrauz-Saldapenna iz Henleyja ocenjuje da Nemačka i Francuska nisu postale neatraktivne, ali su izgubile prednost u oblastima bitnim za mobilnost bogatstva, dok konkurenti jačaju svoje programe.

Ipak, metodologija Henley & Partners i partnera New World Wealth povremeno je dovođena u pitanje: Dan Neidle iz Tax Policy Associates smatra da procene migracije milionera treba tumačiti kao indikativne, ne kao precizne podatke.