U prvom kvartalu 2026. blokirano više od 140 miliona pokušaja prevare, dok je 45% korisnika pretrpelo napad na uređaje ili podatke

Kompanija Kaspersky saopštila je da je više od polovine internet korisnika, tačnije 56%, bilo izloženo onlajn prevarama tokom 2026. godine, prema najnovijem globalnom istraživanju. U istom periodu, 45% ispitanika prijavilo je da su njihovi uređaji, korisnički nalozi ili lični podaci bili meta napada, uključujući hakovanje naloga na društvenim mrežama, curenje podataka i infekciju malverom.

Kaspersky je u prvom kvartalu 2026. godine blokirao više od 140 miliona pokušaja fišing napada i internet prevara širom sveta, što ukazuje na rastuću sofisticiranost i rasprostranjenost ovih pretnji. Ove pretnje usmerene su na korisnike putem različitih kanala komunikacije: elektronske pošte, aplikacija za razmenu poruka, društvenih mreža, internet prodavnica i mobilnih aplikacija.

Prema podacima Centra za istraživanje tržišta kompanije Kaspersky, više od polovine ispitanika izjavilo je da su tokom protekle godine bili izloženi prevarama na internetu ili pokušajima prevare, dok je 45% njih potvrdilo da su bili žrtve napada na uređaje, naloge ili podatke. Stručnjaci kompanije ističu da internet prevare postaju sve učestalije, jer kriminalci brzo reaguju na nove trendove i globalne događaje. Tako je u martu 2026. zabeležen porast aktivnosti prevaranata u vezi sa Svetskim prvenstvom u fudbalu, kroz lažne internet stranice koje su imitirale zvanične sajtove turnira, koristeći popularnost događaja za zavaravanje korisnika.

Kaspersky tehnologije, zasnovane na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, omogućavaju otkrivanje širokog spektra prevara – od fišing stranica, preko lažnih internet prodavnica i kripto prevara, do drugih šema koje mogu izazvati finansijske gubitke. Savremene kampanje prevaranata često se oslanjaju na lične podatke dobijene iz curenja baza, zlonamernih softvera za krađu informacija i kompromitovanih naloga, čime se prevare dodatno usmeravaju i personalizuju.

Stručnjaci naglašavaju da je zaštita korisničkih podataka i uređaja prioritet, s obzirom na to da su pretnje sve sofisticiranije i češće povezane sa globalnim događajima i popularnim temama. Upotreba tehnologija za prepoznavanje obrazaca i analizu pretnji u realnom vremenu ključna je za sprečavanje novih oblika internet prevara.

Plaćanja za kvarljive proizvode ograničena na 30 dana, otkazivanje porudžbina najkasnije 30 dana pre isporuke

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim detaljno reguliše ocenu nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao deo novog Zakona o trgovačkim praksama za određenu vrstu proizvoda. Prema ovom Uputstvu, koje stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode plaćanje ne može biti kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Ovi rokovi se ne mogu produžavati ni uz saglasnost dobavljača niti pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Takođe, kupcima je zabranjeno otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda u periodu kraćem od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu plasira drugom kupcu ili je sav tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.

Uputstvo razvrstava nepoštene trgovačke prakse na one sa “crne liste”, koje su zabranjene u svim okolnostima, i one sa “sive liste”, dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Na “crnoj listi” su zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica. Posebno je naglašeno da kupci moraju da potvrde ugovor u pisanom obliku na zahtev dobavljača, a kao pisani trag priznaju se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina i druga relevantna dokumentacija.

Na “sivoj listi” se nalaze prakse kao što su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji i prenošenje troškova promotivnih akcija na dobavljače. U tim slučajevima kupac mora dokazati da je usluga pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Uputstvo uvodi i precizne kriterijume za ocenu značajnog smanjenja narudžbina, pri čemu se smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine smatra značajnim ako ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha i neiskorišćenih kapaciteta kod dobavljača.

Zabranjena je i komercijalna odmazda, odnosno svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja, što uključuje uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe i uskraćivanje marketinške podrške. Kako je navedeno u Uputstvu, Komisija će detaljno analizirati sve relevantne okolnosti, sadržinu ugovora i poslovnu dokumentaciju pri oceni da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse.

Nova pravila zabranjuju otkazivanje narudžbina manje od 30 dana pre isporuke i ograničavaju smanjenje narudžbina na 20 odsto

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim se precizno određuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, a dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i način utvrđivanja nepravilnosti u postupanju kupaca. Uputstvo, koje je objavljeno u Službenom glasniku, razvrstava nepoštene prakse na “crnu listu”, koja obuhvata zabranjene radnje u svim okolnostima, i na “sivu listu”, u kojoj su prakse dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom definisani uslovi. Takođe, dokument reguliše i zabranu komercijalne odmazde prema dobavljačima.

Među najvažnijim pravilima navodi se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju ugovarati ili vršiti plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Ovi rokovi ne mogu biti produženi ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na dosadašnju poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Kupcima je zabranjeno i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje učinjeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da proizvode plasira drugom kupcu ili je sav tržišni rizik prebačen na dobavljača.

Uputstvo precizira i da kupci ne mogu jednostrano menjati rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača. Pristanak koji je dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim.

Na “crnoj listi” su i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili da prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica. Kupci takođe ne smeju odbiti da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, a kao pisani trag priznaju se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje su jasno vidljivi cena, količina i rokovi plaćanja.

Na “sivoj listi” nalaze se prakse koje su dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, kao što su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti i dostavljanje podataka o prodaji. U svim tim slučajevima, kupac mora dokazati da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Dokument definiše smanjenje narudžbina većim od 20 odsto u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine kao značajno, ako takvo smanjenje ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha i neiskorišćenih kapaciteta kod dobavljača.

Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde, pa se neprihvatljivim smatra svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To može obuhvatiti uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili druge mere koje mogu ugroziti poslovanje dobavljača.

Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju analizirati sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Uputstvo stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.