Predugo izlaganje suncu može da ostavi neprijatne posledice – crvenilo, peckanje, zatezanje kože i bol mogu se pojaviti tek nekoliko sati nakon boravka napolju. Ako nemate pri ruci posebne preparate za opekotine od sunca, postoje jednostavni načini da ublažite tegobe uz pomoć stvari koje već imate kod kuće.

Prvo rashladite kožu

Najvažnije je da odmah prekinete izlaganje suncu i sklonite se u hlad ili zatvoren prostor. Opečenu kožu rashladite mlakom do blago hladnom vodom nekoliko minuta.

Nemojte stavljati led direktno na kožu, jer nagla hladnoća može dodatno da je iritira i ošteti.

Hladne obloge mogu da pomognu

Čista pamučna krpa natopljena hladnom vodom može biti jednostavna prva pomoć. Stavite je na crvene i bolne delove kože i menjajte kada se zagreje.

Ovo može privremeno da ublaži osećaj pečenja i neprijatno zatezanje.

Aloe vera – klasik za oštećenu kožu

Ako imate biljku aloe vere ili gel na bazi aloe vere, možete ga naneti na kožu jer često pruža osećaj hlađenja i umirivanja.

Birajte preparate bez dodataka koji mogu dodatno iritirati kožu, poput jakih mirisa ili alkohola.

Hidratacija je veoma važna

Opekotine od sunca ne utiču samo na površinu kože – telo tada može gubiti više tečnosti. Pijte dovoljno vode i izbegavajte alkoholna pića dok se koža oporavlja.

Kožu možete dodatno negovati blagom hidratantnom kremom nakon rashlađivanja.

Šta nikako ne treba stavljati na opekotine?

Iako se neki stari saveti i dalje prenose, određene stvari mogu pogoršati stanje. Ne preporučuje se nanošenje:

• ulja i masnih preparata odmah nakon opekotina, jer mogu zadržavati toplotu u koži;
• paste za zube ili drugih kućnih „lekova“ koji nisu namenjeni koži;
• parfemisanih proizvoda koji mogu izazvati dodatnu iritaciju.

Takođe, ne ljuštite kožu koja se peruta i ne skidajte plikove ako su se pojavili.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Opekotine od sunca obično prolaze uz pravilnu negu, ali je važno potražiti medicinski savet ako:

• nastanu veliki plikovi;
• koža je jako otečena ili izrazito bolna;
• imate povišenu temperaturu, mučninu, vrtoglavicu ili jaku slabost;
• opekotine zahvataju veliku površinu tela.

Najbolji lek je prevencija

Najsigurniji način da izbegnete opekotine jeste postepeno izlaganje suncu, korišćenje zaštitnog faktora, nošenje šešira i izbegavanje najjačeg sunca u sredini dana.

Ako se ipak desi da izgorite, brzo rashlađivanje kože, dovoljno tečnosti i blaga nega mogu pomoći da neprijatni simptomi brže prođu.

Redovno plivanje smanjuje bol, poboljšava pokretljivost i jača mišiće leđa kod žena sa hroničnim tegobama

Mnoge žene se suočavaju sa izazovom koji donosi hronični bol u donjem delu leđa. Novo istraživanje iz Sidneja donelo je ohrabrujuće rezultate za sve koje se bore sa ovim problemom. Naučnici su pratili 76 odraslih osoba, među kojima je bilo mnogo žena koje su više od tri meseca imale bolove u donjem delu leđa. Ispitanice su tokom osam nedelja tri puta nedeljno plivale po 30 do 45 minuta. Kao rezultat, osećale su značajno manje bola i imale su bolju pokretljivost.

Međutim, važno je naglasiti da su samo polovina učesnica zaista plivale, dok su ostale dobijale samo edukativne materijale o važnosti kretanja. Pored toga, plivanje su izvodile pod nadzorom fizioterapeuta, što je dodatno doprinelo sigurnosti i pravilnom izvođenju vežbi.

Kako plivanje utiče na hronični bol u donjem delu leđa kod žena

Na početku programa, sve učesnice su imale sličan nivo bola. Ipak, nakon dva meseca, žene koje su redovno plivale imale su 50% bolje rezultate u smanjenju bola u poređenju sa grupom koja nije plivala. Štaviše, na standardnoj skali za procenu onesposobljenosti, plivačice su postigle 2,5 boda bolji rezultat. Pozitivni efekti nisu nestali nakon završetka programa. Štaviše, mnoge su i godinu dana kasnije prijavljivale manje bolova i veću pokretljivost.

Osim toga, voda sama po sebi olakšava pokrete i smanjuje pritisak na zglobove. Zbog toga je plivanje naročito korisno za žene koje izbegavaju vežbanje iz straha od povrede. U međuvremenu, učesnice su isticale i povećano samopouzdanje, kao i motivaciju da nastave sa fizičkom aktivnošću.

Praktične koristi plivanja za žene sa bolom u leđima

Za žene koje pate od hroničnog bola u donjem delu leđa, plivanje nudi nekoliko ključnih prednosti. Pre svega, jača mišiće leđa i povećava izdržljivost. Osim toga, povećava obim pokreta, što doprinosi svakodnevnoj funkcionalnosti. Voda čini pokrete lakšim i smanjuje rizik od dodatnih povreda. S druge strane, redovno bavljenje plivanjem pozitivno utiče i na mentalno zdravlje.

Glavna autorka istraživanja, Deborah Wareham sa Macquarie University u Sidneju, izjavila je: „Plivanje je dalo rezultate uporedive sa drugim preporučenim oblicima vežbanja, kao što je pilates. Osobe koje su plivale osećale su se funkcionalnije i sigurnije.“ Takođe, viši autor studije, Mark Hancock, naglasio je: „Plivanje povećava snagu, pokretljivost i izdržljivost, a voda olakšava pokrete koji bi inače bili bolni. Kao rezultat, preporučujemo plivanje svim osobama sa hroničnim bolom u donjem delu leđa.“

Preporuke i saveti za početak

Za žene koje žele da isprobaju plivanje kao oblik terapije, nije potrebna profesionalna priprema. Dovoljno je da samostalno možete preplivati 25 metara i da se osećate sigurno u vodi. Međutim, ako imate bilo kakve zdravstvene sumnje, obavezno se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom pre početka programa. Plivanje može biti odličan prvi korak ka ublažavanju bola i povratku svakodnevnim aktivnostima. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Velika studija pokazuje da minimalno invazivni zahvat pruža isti uspeh kao klasična operacija kod pacijentkinja sa niskim rizikom

Nova sedmogodišnja studija iz više evropskih i američkih centara donosi ohrabrujuće vesti za žene sa valvularnim bolestima srca. Naučnici su pratili hiljadu pacijenata sa niskim operativnim rizikom. Rezultati pokazuju da nehirurška zamena srčanog zaliska pruža jednako dobre ishode kao i klasična operacija na otvorenom srcu. Ovaj napredak je posebno važan jer valvularne bolesti sve češće pogađaju žensku populaciju, a broj obolelih širom sveta premašuje 28 miliona.

Valvularne bolesti srca predstavljaju stanja u kojima srčani zalisci ne funkcionišu pravilno. To utiče na protok krvi i može dovesti do zamaranja, oticanja nogu ili kratkog daha. Pre svega, žene koje primete ove simptome treba da se obrate kardiologu radi pregleda. Osim toga, razvoj medicine doneo je nove metode lečenja. Nehirurška zamena srčanog zaliska, poznata kao TAVR (transkateterska zamena aortnog zaliska), omogućava zamenu zaliska preko krvnog suda, bez otvaranja grudnog koša. Ova metoda se sada preporučuje i mlađim pacijentkinjama sa niskim hirurškim rizikom.

Šta nehirurška zamena srčanog zaliska znači za žene

Istraživači su nasumično podelili učesnike u dve grupe. Prva grupa je imala nehiruršku zamenu srčanog zaliska, dok je druga prošla kroz klasičnu operaciju sa bioprotezom. Tokom sedam godina stručnjaci su pratili funkciju zaliska ultrazvukom. Na kraju, oko 75% svih pacijenata imalo je potpuno funkcionalan novi zalistak. Takođe, stope komplikacija, kao što su propadanje zaliska ili potreba za novom intervencijom, bile su vrlo slične u obe grupe.

Međutim, postoji važna razlika. Nakon nehirurške zamene, stručnjaci su primetili veću učestalost tromboze zaliska. Tromboza znači da se na zalistku mogu stvoriti krvni ugrušci, što ponekad povećava rizik od komplikacija. Zbog toga, žene koje se odluče za TAVR moraju redovno posećivati lekara i prijaviti svaku promenu simptoma.

Praktične preporuke i izjava stručnjaka

Pre svega, ovaj napredak širi mogućnosti lečenja i skraćuje vreme oporavka. Dr Ana Petrović, kardiolog, ističe: „Ovi rezultati značajno proširuju mogućnosti lečenja žena sa valvularnim bolestima srca. Zahvaljujući minimalno invazivnim procedurama, pacijentkinje brže se oporavljaju i vraćaju svakodnevnim aktivnostima.“ Pored toga, ona naglašava: „Međutim, redovne kontrole su obavezne, posebno kod onih koje su imale TAVR, zbog mogućnosti tromboze.“

Na kraju, žene koje razmatraju zamenu srčanog zaliska treba da razgovaraju sa svojim kardiologom o svim opcijama. Važno je proceniti lične rizike, prednosti i faktore koji utiču na izbor metode. Takođe, žene sa povećanim rizikom za trombozu treba da se informišu o prevenciji i ranom prepoznavanju simptoma.

Pravilno praćenje i saradnja sa lekarom omogućavaju dug i kvalitetan život nakon intervencije. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.