Na području Raške potvrđeno prvo žarište boginja ovaca i koza u 2026, preduzete sve mere zaštite stočnog fonda

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdilo je žarište boginja ovaca i koza u Raškoj. Prvo žarište boginja ovaca i koza u 2026. otkriveno je na gazdinstvu sa 67 ovaca i 60 jagnjadi, što je ukupno 127 grla. Svi primerci su eutanazirani kako bi se sprečilo širenje zaraze, saopštila je veterinarska služba. Mere su sprovedene odmah po potvrdi bolesti, čime je sprečeno dalje širenje boginja ovaca i koza.

Veterinarski nadzor i ekonomski značaj zaštite stočnog fonda

Brza reakcija veterinarske službe doprinela je efikasnom suzbijanju žarišta. Uzorci su poslati na Veterinarski specijalistički institut „Kraljevo“, a laboratorijska potvrda stigla je za manje od 24 časa. Kao rezultat, svi leševi životinja uklonjeni su u skladu sa važećim propisima. Ovo je jedini slučaj boginja ovaca i koza u Srbiji od početka godine.

Tokom prethodne godine, na području Raškog okruga zabeležena su tri žarišta iste bolesti. Tada su, zahvaljujući koordinaciji svih nadležnih službi, žarišta uspešno lokalizovana. Stečeno iskustvo unapredilo je sistem nadzora i reagovanja, što je sada omogućilo još efikasniju kontrolu bolesti.

Simptomi, mere prevencije i uticaj na stočarsku proizvodnju

Boginje ovaca i koza predstavljaju visoko zaraznu virusnu bolest malih preživara. Bolest se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, sekretima ili kontaminiranom opremom. Prvi znaci bolesti javljaju se osam do 13 dana nakon infekcije. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, bezvoljnost, smanjen apetit, pad mlečnosti, iscedak iz očiju i nosa i promene na koži. Kod mladih grla bolest ima teži tok, zbog čega je rana prijava izuzetno važna.

Zbog toga je Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, apelovao na proizvođače i odgajivače da svaku promenu kod životinja odmah prijave veterinarskoj službi. „Pravovremena reakcija ključ je zaštite gazdinstava i očuvanja stočnog fonda“, naglasio je ministar u saopštenju. On je istakao da država ima organizovane institucije i kapacitete za brzo reagovanje.

Boginje ovaca i koza: implikacije i preporuke za stočare

S obzirom na ekonomsku važnost stočarstva, gubitak 127 grla predstavlja značajan udar za pogođeno gazdinstvo. Paralelno sa ovim slučajem, ministarstvo podseća na iskustva iz borbe protiv afričke kuge svinja, kada je dosad eutanazirano ili uginulo 30.000 svinja. Sve mere u vezi sa žarištem boginja ovaca i koza sprovedene su bez odlaganja kako bi se bolest lokalizovala i sprečilo širenje.

Vlasnicima životinja preporučuje se da odmah izoluju svaku životinju sa simptomima i izbegavaju premeštanje bez odobrenja veterinara. Takođe, neophodno je ograničiti ulazak ljudi i vozila na gazdinstva, uz obaveznu dezinfekciju opreme. Važno je napomenuti da boginje ovaca i koza ne predstavljaju rizik za ljude, a meso i mleko iz registrovanih objekata bezbedni su za upotrebu.

Na terenu je pojačan nadzor i kontrola kretanja životinja. Ministarstvo naglašava da su saradnja vlasnika sa veterinarskom službom i brza prijava svake sumnje na bolest presudni za zaštitu stočnog fonda i očuvanje proizvodnje.

Osteria Senz’Oste iz Valdobijadene uspešno primenjuje model samoposluživanja i poverenja, dok u sektoru preti gubitak 250.000 radnih mesta

Ugostiteljski sektor Italije dobio je poseban primer inovacije kroz Osteria Senz’Oste, konobu koja već 21 godinu uspešno posluje bez ijednog zaposlenog. Koncept „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ funkcioniše na bazi samoposluge i poverenja. Gosti samostalno biraju i uzimaju domaće proizvode, a novac ostavljaju dobrovoljno, bez nadzora zaposlenih ili kontrole naplate.

Kako funkcioniše konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog

Osteria Senz’Oste, što znači „konoba bez domaćina“, nalazi se na severu Italije u oblasti Valdobijadene. Ovaj region je poznat po vinogradima proseka, koji su od 2019. godine deo UNESCO svetske baštine. Konoba je otvorena 2005. godine, kada je vlasnik Ćezare De Stefano odlučio da vrata svoje kamene kuće iz 19. veka ostavi otvorena za prolaznike. Na sto je postavio boce vina, čaše i kratku poruku sa cenom, pozivajući goste da sami konzumiraju i plate ono što žele. Posetioci danas na policama mogu pronaći lokalne sireve, suhomesnate proizvode, hleb, kuvana jaja i vino u rashlađenim dozatorima. Svaki proizvod ima jasno istaknutu cenu, a gosti sami biraju i plaćaju putem samouslužnog sistema. Rezervacije nisu potrebne, nema kuvanih jela, niti klasične usluge, dok je unošenje sopstvene hrane zabranjeno.

Poverenje kao temelj poslovnog modela

Najveća vrednost na kojoj počiva „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ jeste poverenje između vlasnika i gostiju. Vlasnici smatraju da je upravo izgrađeno poverenje privuklo posetioce iz celog sveta i pretvorilo Osteriju Senz’Oste u poznatu turističku atrakciju. Na zidovima su ostale stotine poruka zahvalnosti iz različitih zemalja, što potvrđuje specifičan poslovni model zasnovan na dobrovoljnoj naplati i odsustvu kontrole.

Izazovi i širi ekonomski kontekst ugostiteljstva

Italijanski ugostiteljski sektor suočava se sa ozbiljnim izazovima, uključujući rast troškova poslovanja i hronični nedostatak radne snage. Prema procenama sektora, do kraja godine preti gubitak oko 250.000 radnih mesta. Zbog toga mnogi restorani istražuju nove modele poslovanja, poput samoposluživanja ili automatizacije. S druge strane, vlasnici Osterije Senz’Oste smatraju da ključ uspeha nije samo u odsustvu zaposlenih, već u stvaranju iskustva koje gosti traže. Posetioci ne dolaze samo zbog proizvoda, već da provere da li poverenje može biti održiv poslovni model.

Implikacije modela na druga tržišta

Ovakav pristup privlači pažnju i van Italije, posebno u regionima gde ugostitelji traže rešenja za smanjenje troškova i nedostatak osoblja. Ipak, vlasnici naglašavaju da je održivost ovog modela vezana za kulturu poverenja i specifično iskustvo koje nude, što nije lako preneti na svako tržište. Model „konoba radi uspešno bez ijednog zaposlenog“ pokazuje da inovacije u ugostiteljstvu nisu uvek vezane za tehnologiju, već i za društvene vrednosti i odnos prema gostima.

Centralna banka najavljuje spor ekonomski rast od 0% do 1% i upozorava na inflaciju zbog rasta cena goriva

Banka Rusije je snizila referentnu kamatnu stopu na 14%, smanjujući je za 25 baznih poena sa prethodnih 14,25%. Ova odluka dolazi u trenutku kada inflacija u Rusiji dostiže 7%, dok se očekuje da će privredni rast u 2026. godini biti u rasponu od 0% do 1%. Ova kretanja potvrđuju da inflacija u Rusiji ostaje jedan od ključnih izazova za ekonomiju, navodi se u zvaničnom izveštaju centralne banke.

Inflacija u Rusiji ostaje iznad cilja

Prema saopštenju Banka Rusije, inflacija u Rusiji u 2026. godini procenjuje se na 6% do 7%. Ovaj rast inflacije pre svega je posledica povećanja cena goriva, što direktno utiče na troškove stanovništva i kompanija. S druge strane, inflaciona očekivanja u finansijskom sektoru, kao i kod građana i preduzeća, dodatno su porasla. Kao rezultat, proces smanjenja inflacije mogao bi biti sporiji nego što se ranije prognoziralo.

Očekivanja o rastu privrede i investicijama

Banka Rusije predviđa da će ekonomski rast zemlje u 2026. iznositi između 0% i 1%. Privreda je u drugom kvartalu zabeležila umjeren rast, a najveći doprinos dolazi od lične potrošnje stanovništva. Investiciona aktivnost beleži blagi oporavak, ali su očekivanja kompanija u pogledu tražnje i proizvodnje značajno pogoršana. Zbog toga se može očekivati usporavanje privredne aktivnosti u drugoj polovini godine. Monetarna politika ostaje ključni alat za podršku privredi, ali i za kontrolu inflacije.

Prosečne kamatne stope i buduće mere

Prosečna referentna kamatna stopa za 2026. procenjuje se između 14,5% i 14,6%. Za 2027. godinu Banka Rusije predviđa pad prosečne stope na 10,5% do 12,5%. S obzirom na trenutnu situaciju, centralna banka nastoji da podrži privredni rast, ali i da spreči dalje ubrzanje inflacije. Sledeći sastanak o monetarnoj politici zakazan je za 11. septembar, kada se očekuju nove procene i moguće dodatne mere.

Širi makroekonomski kontekst i uticaj inflacije

Visoka inflacija u Rusiji utiče na kupovnu moć stanovništva i troškove za kompanije, posebno u sektorima koji zavise od energenata. S obzirom da inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, očekuje se da će mere monetarne politike biti usmerene na balansiranje između podrške privredi i suzbijanja inflacionih pritisaka. U međuvremenu, šira tržišna slika pokazuje da i druge velike ekonomije, poput Evrozone, održavaju stabilne kamatne stope, dok se suočavaju sa sličnim izazovima rasta i inflacije.