Kada želite ukusan, brz i zasitan obrok koji će se dopasti celoj porodici, kremasta pasta sa piletinom i pečurkama je pravi izbor. Kombinacija sočne piletine, aromatičnih pečuraka i bogatog kremastog sosa savršeno se slaže sa testeninom, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena.

Ovaj recept je idealan za dane kada nemate mnogo vremena za kuvanje, a želite jelo koje izgleda i ima ukus kao iz restorana.

Sastojci

• 400 g testenine (penne, fusilli ili fettuccine)
• 400 g pilećeg filea
• 300 g šampinjona
• 2 čena belog luka
• 200 ml pavlake za kuvanje
• 50 g parmezana
• 2 kašike maslinovog ulja
• 20 g putera
• so i biber po ukusu
• prstohvat suvog origana
• malo svežeg peršuna za dekoraciju

Priprema

Testeninu skuvajte u dosta posoljene vode prema uputstvu sa pakovanja, ali je procedite minut pre nego što bude potpuno gotova. Sačuvajte oko jedne šolje vode u kojoj se kuvala.

Pileći file isecite na tanke trakice i začinite solju, biberom i origanom. Na zagrejanom maslinovom ulju propržite piletinu 5 do 6 minuta, dok ne dobije zlatnu boju, pa je izvadite na tanjir.

U isti tiganj dodajte puter, sitno iseckan beli luk i listiće šampinjona. Dinstajte ih oko 6 do 8 minuta, dok ne ispari višak tečnosti i pečurke lepo porumene.

Vratite piletinu u tiganj, sipajte pavlaku za kuvanje i dodajte sitno rendani parmezan. Lagano mešajte dok se sir ne istopi i sos ne postane gladak i kremast.

U sos ubacite skuvanu testeninu. Ako je potrebno, dodajte nekoliko kašika vode od kuvanja testenine kako bi sos bio svilenkast i lepo obložio svaki zalogaj.

Mali trik za savršen ukus

Profesionalni kuvari gotovo uvek dodaju malo vode u kojoj se kuvala testenina. Skrob iz te vode povezuje sos i čini ga gušćim i kremastijim, bez potrebe za dodatnom pavlakom.

Na kraju pospite još malo sveže narendanog parmezana i seckani peršun.

Savet za posluživanje

Ova pasta najbolje prija dok je topla, uz zelenu salatu i hrskavi hleb ili domaću fokaču. Po želji možete dodati nekoliko listića svežeg bosiljka ili prstohvat ljute tucane paprike za intenzivniji ukus.

Jednostavna, kremasta i puna ukusa, ova pasta je dokaz da vrhunski ručak ne mora da zahteva sate provedene u kuhinji. Za svega pola sata na stolu ćete imati obrok koji će nestati do poslednjeg zalogaja.

Malaksalost, vrtoglavica i dehidratacija mogu biti prvi znaci opasnosti tokom letnjih vrućina

Visoke temperature koje ovih dana pogađaju Srbiju povećavaju rizik od dehidratacije i iscrpljenosti kod žena. Simptomi toplotnog talasa kod žena često se javljaju naglo, a prepoznavanje prvih znakova može biti ključno za sprečavanje ozbiljnih posledica. Pre svega, tokom toplotnog talasa najugroženije su žene, deca, starije osobe i hronični bolesnici.

Dr Petar Otašević iz Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ ističe da su malaksalost, vrtoglavica i pojačano znojenje najčešći znaci da telo ne uspeva da se rashladi. Zbog toga je važno odmah reagovati. „Malaksalost, vrtoglavica, preznojavanje i orošenost hladnim znojem su prvi simptomi da organizam teško podnosi vrućinu,“ navodi dr Otašević.

Simptomi toplotnog talasa kod žena i zašto su opasni

Osim toga, produžene vrućine mogu dovesti do naglog pada krvnog pritiska, pojačanog gubitka tečnosti i minerala, kao i pogoršanja hroničnih zdravstvenih stanja. Na primer, žene često ignorišu sopstvene tegobe brinući o porodici, što povećava rizik od ozbiljnijih posledica. Takođe, deca i stariji članovi porodice su izuzetno osetljivi jer se njihovo telo teže prilagođava visokim temperaturama.

Pre svega, simptomi kao što su iznenadna slabost, vrtoglavica ili preznojavanje zahtevaju hitnu reakciju. Zbog toga je važno odmah se skloniti u hlad, skinuti višak odeće i postepeno rashladiti telo. Ako se jave ovakvi znaci i kod članova porodice, naročito dece ili starijih, obavezno obratite pažnju i pružite pomoć.

Koliko tečnosti treba uneti tokom toplotnog talasa

Potrebno je povećati unos vode na minimum 2,5 litra dnevno, a kod pojačanog znojenja i više. „Ukoliko su ovako velike vrućine, to se penje na 2,5 litra vode. Ukoliko se jako znojite, to ide i preko 3 litra,“ naglašava dr Petar Otašević. Vodu treba piti tokom celog dana, čak i kada ne osećate žeđ.

Osim toga, preporučuje se konzumiranje lakih obroka, sa više voća i povrća. „Moja preporuka je što manji obroci i što lakša hrana. Više manjih obroka tokom dana,“ savetuje dr Otašević. Na taj način, organizam bolje podnosi visoke temperature i sprečava nagle promene u nivou energije.

Praktični saveti za žene tokom toplotnog talasa

Planirajte dnevne aktivnosti tako da izbegavate izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, nosite laganu odeću, šešir i redovno pijte vodu. Posebnu pažnju posvetite deci i starijima, jer su posebno osetljivi na simptome toplotnog talasa kod žena i drugih članova porodice.

Ako primetite vrtoglavicu, slabost ili hladan znoj, odmah se povucite u rashlađenu prostoriju i potražite pomoć. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Svake noći, bez obzira na godine, kulturu ili način života, milijarde ljudi rade nešto što im deluje potpuno prirodno – sanjaju. Dok spavamo, naš mozak stvara čitave svetove, priče i osećaje, a ponekad su snovi toliko stvarni da ih pamtimo satima nakon buđenja.

Iako nauka već decenijama proučava san, snovi i dalje predstavljaju jednu od najvećih misterija ljudskog mozga. Istraživači znaju mnogo o tome kada i kako nastaju, ali pitanje zbog čega ih tačno imamo još nije dobilo konačan odgovor.

Mozak je tokom sna veoma aktivan

Dugo se verovalo da je spavanje stanje u kojem se mozak gotovo „isključuje“. Međutim, savremena istraživanja pokazala su potpuno suprotno.

Tokom određenih faza sna, naročito tokom REM faze, mozak postaje veoma aktivan. Tada se javljaju najživlji i najneobičniji snovi, dok telo istovremeno ulazi u stanje u kojem su veliki mišići privremeno opušteni.

Upravo ta kombinacija aktivnog mozga i odmorenog tela čini snove toliko posebnim.

Snovi možda pomažu obradi emocija

Jedna od najprihvaćenijih teorija jeste da snovi imaju važnu ulogu u obradi emocija i iskustava.

Tokom dana naš mozak prikuplja ogromnu količinu informacija – razgovore, događaje, brige, osećanja i uspomene. Tokom sna on ih na neki način razvrstava i povezuje.

Zbog toga se često događa da sanjamo ljude, mesta ili situacije koje su povezane sa našim svakodnevnim životom.

Mogu biti povezani sa pamćenjem

Naučnici veruju da san ima važnu ulogu u učvršćivanju memorije. Dok spavamo, mozak obrađuje informacije koje smo prikupili tokom dana i pomaže da se važne uspomene sačuvaju.

Snovi bi mogli biti deo tog procesa, jer u njima često vidimo mešavinu stvarnih događaja, sećanja i novih kombinacija ideja.

Zašto su snovi ponekad potpuno nelogični?

Jedna od najvećih misterija jeste činjenica da snovi često nemaju pravila. U njima možemo razgovarati sa ljudima koje dugo nismo videli, biti na mestima koja ne postoje ili doživeti događaje koji bi u stvarnom svetu bili nemogući.

Objašnjenje se krije u tome što tokom sna određeni delovi mozga zaduženi za logičko razmišljanje nisu aktivni na isti način kao kada smo budni. Istovremeno, delovi povezani sa emocijama i slikama mogu biti veoma aktivni.

Zbog toga snovi često više liče na niz osećaja i prizora nego na klasičnu priču.

Zašto neke snove pamtimo, a druge zaboravimo?

Većina ljudi zaboravi veliki deo snova samo nekoliko minuta nakon buđenja. Stručnjaci smatraju da je razlog to što se tokom prelaska iz sna u budno stanje menjaju moždane aktivnosti koje su važne za skladištenje sećanja.

Snovi koji su povezani sa jakim emocijama – strahom, srećom ili iznenađenjem – češće ostaju u pamćenju.

Da li snovi imaju skriveno značenje?

Ljudi su vekovima pokušavali da pronađu značenje u snovima. Dok su ih neke kulture smatrale predskazanjima, savremena nauka uglavnom ih posmatra kao rezultat složenih procesa u mozgu.

Iako određeni snovi mogu biti povezani sa našim brigama, željama i iskustvima, ne postoji naučni dokaz da svaki san ima univerzalno skriveno značenje.

Misterija koja i dalje traje

Snovi su jedan od najzanimljivijih dokaza koliko je ljudski mozak složen. Oni nastaju svake noći, utiču na naše emocije i mogu biti povezani sa učenjem i pamćenjem, ali njihova potpuna svrha i dalje ostaje predmet istraživanja.

Možda je upravo to ono što ih čini toliko fascinantnim – dok telo miruje, naš mozak nastavlja da stvara čitave svetove koje ponekad pamtimo celog života.