Agencija za osiguranje depozita najavila početak isplate 13. novembra, uz objašnjenje potrebne dokumentacije i rokova

Isplata depozita Alta banke počinje 13. novembra, saopštila je Agencija za osiguranje depozita, naglašavajući da je proces osmišljen kako bi deponenti i mali investitori što lakše ostvarili svoja prava. Ova vest dolazi nakon što je Privredni sud u Beogradu 3. novembra pokrenuo stečajni postupak nad bankom, a Narodna banka Srbije prethodno oduzela dozvolu za rad.

Za deponente koji čekaju povraćaj sredstava, najvažnije je znati da isplata depozita Alta banke zvanično počinje 13. novembra. Isplata će se vršiti preko Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, u skladu sa pravilima Agencije za osiguranje depozita.

Prava deponenata i iznos osiguranih sredstava

Osigurani iznos depozita po deponentu iznosi do 50.000 evra. Ova granica važi za fizička lica, preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica. Depoziti u dinarima se isplaćuju u dinarima, dok se devizni depoziti isplaćuju u evrima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 3. novembra 2026. godine. Osim toga, važno je napomenuti da će iznos za isplatu biti umanjen za nerealizovane čekove, a preostali iznos biće dostupan tek nakon što klijent razduži neiskorišćene čekove u ALTA banci u stečaju.

Zahtev za isplatu može se podneti u radnom vremenu poslovnica Banke Poštanska štedionica, a spisak ekspozitura dostupan je na zvaničnim sajtovima Agencije i banke. Potrebno je priložiti važeću identifikacionu ispravu i originalnu dokumentaciju koja dokazuje potraživanje, kao što su ugovor o depozitu, štedna knjižica ili kartica. Za pravna lica, neophodna je i dodatna dokumentacija – ovlašćenje na memorandumu firme, OP obrazac i lična karta ovlašćenog lica.

Važni rokovi i procedura za prenos sredstava

Deponent koji želi prenos evra u drugu domaću banku mora priložiti instrukcije za prenos: naziv banke, ime i prezime, IBAN i SWIFT kod. Zahtevi za isplatu osiguranih depozita mogu se podnositi najkasnije do 3. novembra 2029. godine. Ovi koraci su ključni za sve koji planiraju da preuzmu svoja sredstva iz stečajne mase Alta banke.

Pored klasičnih deponenata, Agencija za osiguranje depozita upućuje poziv i malim investitorima koji su klijenti Alta banke da podnesu zahteve za isplatu zaštićenih potraživanja. Iznos koji se isplaćuje malim investitorima je najviše do 20.000 evra, takođe u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom kursu na dan otvaranja stečaja.

Isplata zaštićenih potraživanja malih investitora

Sredstva koja su pokrivena ovim modelom isplate su ona koja potiču iz investicionih usluga i finansijskih instrumenata kojima je banka upravljala za račun klijenta, bez obzira na broj računa i valutu. Zahtev se podnosi poštom ili lično na pisarnici Agencije za osiguranje depozita, Masarikova 5, Beograd. Obrasci zahteva dostupni su i na internet stranici Agencije, kao i u prostorijama Alta banke na adresi Bulevar Zorana Đinđića 121, Beograd. Uz zahtev je potrebno priložiti original ili overenu kopiju prateće dokumentacije, kao i kopiju važeće identifikacione isprave za fizička lica ili izvod iz APR-a za pravna lica.

Rok za podnošenje zahteva za ovu vrstu potraživanja je 3. maj 2027. godine, a izuzetak je moguć do 3. novembra iste godine, uz validan dokaz o sprečenosti. Dinamika isplate je takva da Agencija u roku od 60 dana od otvaranja stečaja sastavlja listu priznatih potraživanja, a isplata počinje najkasnije tri meseca od dana donošenja te liste. Tačan datum biće objavljen na sajtu Agencije i u medijima.

Kontakt informacije i dodatne napomene

Za dodatne informacije i reklamacije u vezi sa isplatom depozita Alta banke, deponenti se mogu obratiti Agenciji za osiguranje depozita na adresi Masarikova 5, Beograd, putem telefona ili zvaničnih email adresa. Za pitanja u vezi sa potraživanjima malih investitora, dostupni su posebni kontakti u istoj instituciji.

Pored toga, radno vreme ekspozitura i sve promene u vezi sa isplatama mogu se pratiti na zvaničnim internet prezentacijama Agencije i Banke Poštanska štedionica. Zbog toga, preporučuje se redovno informisanje kako biste na vreme podneli potrebnu dokumentaciju i ostvarili svoja prava u postupku isplate depozita Alta banke.

Stanovnici okruga Tulča dobili su poruku o mogućem napadu dronovima, a avioni F-16 su preventivno podignuti

Vazdušna opasnost u Rumuniji ponovo je aktualizovana nakon što su građani u pograničnom području sa Ukrajinom primili hitno upozorenje na mobilne telefone zbog mogućeg napada dronovima. U severnom delu okruga Tulča, kod granice duž reke Dunav, stanovnici su u 8.50 časova po lokalnom vremenu obavešteni o opasnosti, prema saopštenju rumunskih vlasti. U poruci su se nalazila detaljna uputstva za postupanje u situacijama kada postoji rizik od napada.

Prema navodima iz upozorenja, građanima je savetovano da ostanu mirni i sklone se u podrume ili skloništa civilne zaštite. Ako skloništa nisu dostupna, preporučeno je da ostanu u kućama, udaljeni od prozora i spoljnih zidova. Poruka je dostavljena na rumunskom i engleskom jeziku, što dodatno govori o ozbiljnosti situacije i potrebi za brzom reakcijom.

Vazdušna opasnost u Rumuniji sve učestalija uz granicu sa Ukrajinom

Ova vazdušna opasnost u Rumuniji deo je šireg trenda poslednjih meseci, s obzirom na to da je rat u Ukrajini uticao i na bezbednost susednih zemalja. Sve češće se oglašavaju alarmi, naročito u pograničnim oblastima. U ovom incidentu, rumunski radar je registrovao vazdušni cilj, zbog čega su preventivno podignuta dva borbena aviona F-16, a upozorenje je kasnije ukinuto.

Statistika rumunskih vlasti pokazuje da je tokom 2026. godine zabeleženo više od 100 situacija povezanih sa napadima dronovima u blizini granice. U više od 80 slučajeva, borbeni avioni su bili angažovani, a 37 puta je potvrđen neovlašćen ulazak dronova u rumunski vazdušni prostor.

Granični prelazi i svakodnevni život pod merama bezbednosti

Rumuniju i Ukrajinu povezuje ukupno 13 graničnih prelaza. Posebno je značajan prelaz Isakča–Orlivka, koji funkcioniše putem trajekta preko Dunava i predstavlja ključnu tačku za protok ljudi i robe. Tokom vazdušnih uzbuna, svi granični prelazi se zatvaraju, što dodatno komplikuje saobraćaj i svakodnevni život stanovnika na obe strane granice.

Vožnja trajektom između rumunskog mesta Isakča i ukrajinske Orlivke traje oko 15 minuta. Po ulasku u Ukrajinu, putnici prolaze kroz detaljnu kontrolu ljudi, vozila i robe, uz pojačane bezbednosne procedure. Ove mere jasno pokazuju koliko ratna dešavanja utiču na svakodnevicu građana u regionu.

Na kraju, incident sa upozorenjem na vazdušnu opasnost u Rumuniji još jednom skreće pažnju na potrebu za oprezom i brzim reagovanjem u pograničnim oblastima, dok rat u Ukrajini nastavlja da ima širi regionalni uticaj.

Na svečanosti Gorkog Lista uručena su priznanja Ljubivoju Ršumoviću, Tamari Misirlić, Renatu Grbiću, Branku Stankoviću i Dejanu Kovačeviću.

Na tradicionalnom Gala događaju koji je organizovao Gorki List, dodeljena je nagrada za ljudskost ‘Sve je u nama’ petoro izuzetnih pojedinaca čija dela inspirišu čitavu zajednicu. Ova nagrada ima za cilj da istakne vrednosti koje oplemenjuju društvo, a među dobitnicima su Ljubivoje Ršumović, Tamara Misirlić, Renato Grbić, Branko Stanković i Dejan Kovačević. Prema saopštenju, priznanja su uručena u znak zahvalnosti za ljubav, plemenitost, hrabrost, mir i snagu koje su ovi ljudi pokazali svojim životom i radom.

Ove godine, Gala veče Gorkog Lista proteklo je u znaku teme „Sve je u nama“, a događaj je bio osmišljen kao scenska predstava u režiji Gorčina Stojanovića. Kroz pet umetničkih priča, publika je imala priliku da doživi kako se ljudske vrednosti prepoznaju kroz postupke i odnose prema drugima. Glumac Branimir Brstina vodio je svečani deo programa, čime je atmosferi dao poseban umetnički ton.

Priznanja za vrednosti koje inspirišu društvo

Na Gala večeri, Vojin Đorđević, osnivač i vlasnik brenda Gorki List, uručio je priznanja dobitnicima nagrade za ljudskost ‘Sve je u nama’. Ljubivoje Ršumović nagrađen je za ljubav, Tamara Misirlić za plemenitost, Renato Grbić za hrabrost, Branko Stanković za mir i Dejan Kovačević za snagu. Ova priznanja predstavljaju simbol zahvalnosti ljudima koji svojim pozitivnim primerom i delovanjem obogaćuju živote drugih.

Kroz umetnički program, muzika, pokret i scenski izraz spojeni su u celinu koja podseća koliko su ljudske vrline važne za zajednicu. Organizatori su istakli da Gala veče Gorkog Lista već godinama promoviše lepotu prirode i raznolikost, a ove godine je naglasak stavljen na unutrašnje vrednosti koje nosimo u sebi.

Koncepcija ‘Sve je u nama’ i poruka organizatora

Koncept „Sve je u nama“ nastao je kao nastavak inicijative „Od društva za prirodu“ i ovog puta usmerio je pažnju sa onoga što priroda daje ljudima na ono što ljudi mogu da pruže jedni drugima. Prema rečima Vojina Đorđevića, cilj ovogodišnje svečanosti bio je da u središte proslave postavi čoveka i vrednosti koje ga čine posebnim.

„Svi znamo koliko nam znači kada neko za nas učini nešto dobro. Ali znamo i koliko radosti osećamo kada mi učinimo nešto dobro za drugoga. Pa ipak, u svakodnevnom životu ponekad zaboravimo koliko su ti trenuci dragoceni. I zato smo ove godine poželeli da upravo čoveka i ono najlepše što nosi u sebi stavimo u središte naše svečanosti i odamo priznanje izuzetnim ljudima koji su svojim delima pokazali koliko dobro jedan čovek može da učini za drugoga“, poručio je Đorđević tokom događaja.

Nakon svečanog dela, gosti su nastavili druženje uz muzički nastup Ace Pejovića, što je dodatno obogatilo atmosferu večeri.

Gorki List: spoj tradicije, prirode i ljudskih vrednosti

Tradicionalno okupljanje Gorkog Lista još jednom je pokazalo kako brend može biti most između priče o prirodi i vrednostima koje doprinose zajednici. Ove godine, nagrada za ljudskost ‘Sve je u nama’ povezala je različite vrline sa jedinstvenim ukusom Gorkog Lista, šaljući poruku da su najlepše ljudske osobine prepoznatljive kroz dela koja činimo za druge ljude.