Prijave za mesto direktora Fonda PIO otvorene su 15 dana, a kandidati moraju ispuniti tačno propisane uslove obrazovanja i iskustva.

Javni konkurs za direktora Fonda PIO raspisan je na osnovu odluke Upravnog odbora, donete 30. oktobra 2026. godine. Konkurs je objavljen 6. novembra 2026. godine, a prema zvaničnim pravilima, svi zainteresovani kandidati imaju rok od 15 dana za dostavljanje prijava. Prijave podrazumevaju i obaveznu dokumentaciju kojom se potvrđuje ispunjenost propisanih uslova, kao i predlog programa rada i razvoja Republičkog fonda PIO.

Konkurs za direktora Fonda PIO otvoren je jer aktuelnom direktoru mandat ističe 1. februara 2027. godine. Upravni odbor je konkurs raspisao u roku predviđenom Zakonom i Statutom Fonda. Na osnovu člana 24. Statuta, pokretanje konkursa je obavezno najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Koji su uslovi konkursa za direktora Fonda PIO

Kandidati za direktora Fonda PIO moraju imati visoko obrazovanje iz oblasti ekonomskih ili pravnih nauka. Takođe, potrebno je najmanje šest godina radnog iskustva u relevantnoj struci i stepenu stručne spreme. Ovi uslovi jasno su definisani Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i Statutom Fonda.

Direktor Fonda PIO imenuje se na period od četiri godine. Kandidati moraju uz prijavu dostaviti dokaze o ispunjenosti svih navedenih uslova. To uključuje diplome, potvrde o radnom iskustvu i predlog programa rada i razvoja Republičkog fonda PIO.

Rok i procedura prijavljivanja

Prijave na konkurs za direktora Fonda PIO mogu se podneti u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa. Kandidati su obavezni da dostave svu traženu dokumentaciju. Upravni odbor će, nakon isteka roka za prijavu i pregleda pristiglih kandidatura, odlučiti o izboru direktora Fonda.

Osim toga, važno je napomenuti da je odluka o sprovođenju konkursa doneta jednoglasno na 67. sednici Upravnog odbora. Time je potvrđeno da je postupak izbora novog direktora pokrenut blagovremeno i u skladu sa svim važećim propisima.

Šta još treba znati o konkursu za direktora Fonda PIO

Mandat aktuelnog direktora traje do 1. februara 2027. godine, pa se očekuje da će novi direktor biti izabran pre tog datuma. Konkurs je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i dnevnom listu „Politika”, što obezbeđuje javnost i transparentnost procedure.

Na taj način, svi zainteresovani kandidati koji ispunjavaju uslove imaju priliku da konkurišu za jedno od najodgovornijih mesta u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije.

Stanovnici okruga Tulča dobili su poruku o mogućem napadu dronovima, a avioni F-16 su preventivno podignuti

Vazdušna opasnost u Rumuniji ponovo je aktualizovana nakon što su građani u pograničnom području sa Ukrajinom primili hitno upozorenje na mobilne telefone zbog mogućeg napada dronovima. U severnom delu okruga Tulča, kod granice duž reke Dunav, stanovnici su u 8.50 časova po lokalnom vremenu obavešteni o opasnosti, prema saopštenju rumunskih vlasti. U poruci su se nalazila detaljna uputstva za postupanje u situacijama kada postoji rizik od napada.

Prema navodima iz upozorenja, građanima je savetovano da ostanu mirni i sklone se u podrume ili skloništa civilne zaštite. Ako skloništa nisu dostupna, preporučeno je da ostanu u kućama, udaljeni od prozora i spoljnih zidova. Poruka je dostavljena na rumunskom i engleskom jeziku, što dodatno govori o ozbiljnosti situacije i potrebi za brzom reakcijom.

Vazdušna opasnost u Rumuniji sve učestalija uz granicu sa Ukrajinom

Ova vazdušna opasnost u Rumuniji deo je šireg trenda poslednjih meseci, s obzirom na to da je rat u Ukrajini uticao i na bezbednost susednih zemalja. Sve češće se oglašavaju alarmi, naročito u pograničnim oblastima. U ovom incidentu, rumunski radar je registrovao vazdušni cilj, zbog čega su preventivno podignuta dva borbena aviona F-16, a upozorenje je kasnije ukinuto.

Statistika rumunskih vlasti pokazuje da je tokom 2026. godine zabeleženo više od 100 situacija povezanih sa napadima dronovima u blizini granice. U više od 80 slučajeva, borbeni avioni su bili angažovani, a 37 puta je potvrđen neovlašćen ulazak dronova u rumunski vazdušni prostor.

Granični prelazi i svakodnevni život pod merama bezbednosti

Rumuniju i Ukrajinu povezuje ukupno 13 graničnih prelaza. Posebno je značajan prelaz Isakča–Orlivka, koji funkcioniše putem trajekta preko Dunava i predstavlja ključnu tačku za protok ljudi i robe. Tokom vazdušnih uzbuna, svi granični prelazi se zatvaraju, što dodatno komplikuje saobraćaj i svakodnevni život stanovnika na obe strane granice.

Vožnja trajektom između rumunskog mesta Isakča i ukrajinske Orlivke traje oko 15 minuta. Po ulasku u Ukrajinu, putnici prolaze kroz detaljnu kontrolu ljudi, vozila i robe, uz pojačane bezbednosne procedure. Ove mere jasno pokazuju koliko ratna dešavanja utiču na svakodnevicu građana u regionu.

Na kraju, incident sa upozorenjem na vazdušnu opasnost u Rumuniji još jednom skreće pažnju na potrebu za oprezom i brzim reagovanjem u pograničnim oblastima, dok rat u Ukrajini nastavlja da ima širi regionalni uticaj.

Na svečanosti Gorkog Lista uručena su priznanja Ljubivoju Ršumoviću, Tamari Misirlić, Renatu Grbiću, Branku Stankoviću i Dejanu Kovačeviću.

Na tradicionalnom Gala događaju koji je organizovao Gorki List, dodeljena je nagrada za ljudskost ‘Sve je u nama’ petoro izuzetnih pojedinaca čija dela inspirišu čitavu zajednicu. Ova nagrada ima za cilj da istakne vrednosti koje oplemenjuju društvo, a među dobitnicima su Ljubivoje Ršumović, Tamara Misirlić, Renato Grbić, Branko Stanković i Dejan Kovačević. Prema saopštenju, priznanja su uručena u znak zahvalnosti za ljubav, plemenitost, hrabrost, mir i snagu koje su ovi ljudi pokazali svojim životom i radom.

Ove godine, Gala veče Gorkog Lista proteklo je u znaku teme „Sve je u nama“, a događaj je bio osmišljen kao scenska predstava u režiji Gorčina Stojanovića. Kroz pet umetničkih priča, publika je imala priliku da doživi kako se ljudske vrednosti prepoznaju kroz postupke i odnose prema drugima. Glumac Branimir Brstina vodio je svečani deo programa, čime je atmosferi dao poseban umetnički ton.

Priznanja za vrednosti koje inspirišu društvo

Na Gala večeri, Vojin Đorđević, osnivač i vlasnik brenda Gorki List, uručio je priznanja dobitnicima nagrade za ljudskost ‘Sve je u nama’. Ljubivoje Ršumović nagrađen je za ljubav, Tamara Misirlić za plemenitost, Renato Grbić za hrabrost, Branko Stanković za mir i Dejan Kovačević za snagu. Ova priznanja predstavljaju simbol zahvalnosti ljudima koji svojim pozitivnim primerom i delovanjem obogaćuju živote drugih.

Kroz umetnički program, muzika, pokret i scenski izraz spojeni su u celinu koja podseća koliko su ljudske vrline važne za zajednicu. Organizatori su istakli da Gala veče Gorkog Lista već godinama promoviše lepotu prirode i raznolikost, a ove godine je naglasak stavljen na unutrašnje vrednosti koje nosimo u sebi.

Koncepcija ‘Sve je u nama’ i poruka organizatora

Koncept „Sve je u nama“ nastao je kao nastavak inicijative „Od društva za prirodu“ i ovog puta usmerio je pažnju sa onoga što priroda daje ljudima na ono što ljudi mogu da pruže jedni drugima. Prema rečima Vojina Đorđevića, cilj ovogodišnje svečanosti bio je da u središte proslave postavi čoveka i vrednosti koje ga čine posebnim.

„Svi znamo koliko nam znači kada neko za nas učini nešto dobro. Ali znamo i koliko radosti osećamo kada mi učinimo nešto dobro za drugoga. Pa ipak, u svakodnevnom životu ponekad zaboravimo koliko su ti trenuci dragoceni. I zato smo ove godine poželeli da upravo čoveka i ono najlepše što nosi u sebi stavimo u središte naše svečanosti i odamo priznanje izuzetnim ljudima koji su svojim delima pokazali koliko dobro jedan čovek može da učini za drugoga“, poručio je Đorđević tokom događaja.

Nakon svečanog dela, gosti su nastavili druženje uz muzički nastup Ace Pejovića, što je dodatno obogatilo atmosferu večeri.

Gorki List: spoj tradicije, prirode i ljudskih vrednosti

Tradicionalno okupljanje Gorkog Lista još jednom je pokazalo kako brend može biti most između priče o prirodi i vrednostima koje doprinose zajednici. Ove godine, nagrada za ljudskost ‘Sve je u nama’ povezala je različite vrline sa jedinstvenim ukusom Gorkog Lista, šaljući poruku da su najlepše ljudske osobine prepoznatljive kroz dela koja činimo za druge ljude.