Napad dronovima na industrijsku zonu Novoselki izazvao velike požare i žrtve

U rano jutro, dronovi su pogodili tri skladišta u industrijskoj zoni Novoselki, nedaleko od Moskve, usmrtivši pet osoba i ranivši deset. Guverner Moskovske oblasti, Andrey Vorobyov, potvrdio je ove informacije putem svoje zvanične izjave na Telegramu.

Detalji napada

Prema izjavama lokalnih zvaničnika, ukrajinski dronovi su ciljali skladišta e-trgovine Wildberries, što je rezultiralo velikim požarima. Ovo je deo širih napada koje Ukrajina sprovodi kao odgovor na ruske agresije na njene gradove.

U napadu je oštećeno i skladište u Krasnom Boru, gde je jedna osoba zadobila povrede. Guverner Leningradske oblasti, Aleksandr Drozdenko, izjavio je da su vatrogasne službe brzo reagovale na mesto događaja.

Reakcije i posledice

Wildberries je potvrdio da su njihova skladišta bila mete napada i da su preduzete sve neophodne mere za zaštitu ostalih objekata. Ovaj incident dodatno zaoštrava već napetu situaciju između Rusije i Ukrajine.

Bivši agent tvrdi da Putin nije bio vrhunski špijun, ali je pokazao izuzetnu veštinu u manipulaciji i održavanju vlasti.

Džek Barski, bivši agent KGB-a, izneo je u zvaničnoj izjavi mišljenje o profesionalnoj karijeri Vladimira Putina u sovjetskoj obaveštajnoj službi. Prema njegovim rečima, Putin nije bio prepoznat kao vrhunski operativac, što potvrđuje i procena njegovog tadašnjeg nadređenog, koji ga je opisao kao prosečnog agenta. Ova ocena o Putinu u KGB-u i njegovom kasnijem usponu do Kremlja izaziva pažnju javnosti.

Putinova karijera u KGB-u i raspored u Istočnoj Nemačkoj

Barski objašnjava da, iako je Putin odlično govorio nemački jezik, nije bio poslat u ključne centre operacija na Zapadu kao što su Austrija, Švajcarska ili Zapadni Berlin. Umesto toga, njegovo delovanje bilo je ograničeno na Istočnu Nemačku, gde je obavljao dužnosti oficira za vezu i kurira. Prema Barskijevim rečima, takav raspored ukazuje da su nadređeni u KGB-u procenili da Putin nema izuzetne operativne sposobnosti neophodne za kompleksnije zadatke.

Veštine organizacije i izgradnja moći

Međutim, Barski ističe da je Putin tokom tog perioda razvio sposobnosti koje su kasnije bile presudne za njegov politički uspon. Pre svega, Putin je bio izuzetan organizator, sposoban da gradi mrežu uticajnih kontakata, što mu je omogućilo da okuplja ljude sa iskustvom sa Zapada. Ti kontakti su kasnije postali ključni igrači u ruskoj privredi, poznati kao oligarsi. Barski dodaje da je Putin tokom raspada KGB-a i Sovjetskog Saveza oko sebe okupio pojedince koji su razumeli kapitalističko poslovanje i način funkcionisanja tržišne ekonomije.

Uspon od Sankt Peterburga do Kremlja

Nakon raspada SSSR-a, Putin je radio za gradonačelnika Sankt Peterburga, gde je pokazao efikasnost u organizacionim pitanjima. Gradonačelnik ga je predstavio tadašnjem predsedniku Borisu Jeljcinu. Barski navodi da je Putin u tom periodu namerno održavao nizak profil i delovao neagresivno, što je doprinelo poverenju Jeljcina. Zbog toga je Jeljcin u Putinu prepoznao pouzdanog naslednika, verujući da ga novi lider neće krivično goniti nakon odlaska sa vlasti.

Mehanizmi kontrole i sprečavanje zavera

Po stupanju na predsedničku funkciju, Putin je promenio pristup i uspostavio potpunu kontrolu nad političkim i ekonomskim životom zemlje. Barski naglašava da su oligarsi koji nisu želeli da sarađuju sa novim režimom morali da napuste Rusiju ili su završili u zatvoru. Putin je, prema Barskiju, okružen podređenima između kojih namerno podstiče rivalstvo, čime sprečava razvoj međusobnog poverenja. Ovaj sistem, kako ističe Barski, značajno smanjuje verovatnoću unutrašnje zavere protiv Putina, jer bi svaki pokušaj udruživanja bio odmah primećen i sankcionisan. Barski zaključuje da bi eventualni pokušaj uklanjanja Putina sa vlasti mogao doći samo od pojedinca, a ne kroz kolektivnu akciju. Na taj način, Putin u KGB-u i kasniji razvoj njegovih metoda upravljanja objašnjavaju dugovečnost njegove vlasti.

Bivši američki predstavnik Kurt Volker smatra da Putin istovremeno vodi rat i rizikuje državnu stabilnost

Kurt Volker, bivši specijalni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država za pregovore o Ukrajini, izjavio je da je Vladimir Putin danas suočen sa ključnom odlukom između nastavka rata i očuvanja sopstvene države. Prema njegovim rečima, predsednik Rusije pokušava da ostvari više ciljeva istovremeno, što može imati ozbiljne posledice po ruski državni sistem. Ova analiza dolazi u trenutku kada je nastavak rata u fokusu međunarodnih rasprava.

Nastavak rata u fokusu međunarodnih odnosa

Ipak, Kurt Volker upozorava da je nastavak rata u fokusu i da Vladimir Putin veruje kako će Ukrajina vremenom popustiti pod pritiskom. On smatra da ruski predsednik računa na to da će Zapad ostati podeljen, ali i da bi zimski uslovi mogli ponovo biti na strani Rusije. Prema Volkeru, Putin nastavlja da teži obnovi imperijalne vizije, dok realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku.

Rizici po državnu stabilnost

Volker ističe da pokušaj ostvarivanja oba cilja – nastavka rata i očuvanja stabilnosti – može dovesti do postepenog slabljenja ruskog državnog poretka. On navodi da ukrajinski dugometni napadi, usmereni na rafinerije nafte i izvoznu infrastrukturu, predstavljaju značajan faktor u slabljenju ruske pozicije. Ove akcije donose dodatni ekonomski i vojni pritisak na Rusiju.

Izazovi za Rusiju i mogući scenariji

Pre svega, Volker smatra da će Putin nastojati da ispuni svoju viziju koliko god mu to okolnosti dozvole, uprkos izazovima na terenu. S druge strane, ukrajinske vojne aktivnosti i međunarodni pritisci predstavljaju ozbiljan izazov za rusku strategiju. Takođe, Volker upozorava da bi neodlučnost oko prioriteta mogla imati dugoročne posledice po državni sistem Rusije. Na kraju, prema njegovoj analizi, budući tok događaja zavisiće od Putinove odluke da li će nastaviti rat ili staviti očuvanje države na prvo mesto.