Duži životni vek i savremena dijagnostika dovode do više otkrivenih slučajeva, ali smrtnost od raka opada

Mnoge žene danas, kroz razgovore sa poznanicama ili porodicom, sve češće čuju reč „rak“. Ovaj utisak nije bez osnova, jer prema rečima dr Mikkaela Sekeresa, američkog hematologa i onkologa, postoji nekoliko ključnih razloga zašto se danas češće postavlja dijagnoza raka u odnosu na prošlost.

Prvo, produženi životni vek znači da sve više ljudi doživljava starost, a upravo su godine najveći rizik za razvoj tumora. Drugi faktor je napredak u dijagnostici: savremene metode kao što su mamografija, kolonoskopija, PSA testiranje i magnetna rezonanca omogućavaju lekarima da tumore otkriju u ranoj fazi. Zbog toga ne samo da češće dolazi do dijagnoze, već se povećavaju i šanse za uspešno lečenje.

Za žene to znači da je sve više onih koje se susreću sa dijagnozom raka dojke ili drugih vrsta tumora. Ipak, to ne znači nužno da je rak češći u populaciji. Kako objašnjava dr Sekeres: „nije reč samo o tome da ima više raka, već i o tome da ima više ljudi koji dožive životno doba u kojem se rak najčešće javlja“. Takođe, žene danas više razgovaraju o zdravlju i češće odlaze na preventivne preglede, što doprinosi ranijem otkrivanju bolesti.

Iako broj otkrivenih slučajeva raste, smrtnost od raka zapravo opada. Razlog su rani pregledi, smanjenje broja pušača i medicinski napredak, zbog kojih se sve više žena uspešno leči. Statistika pokazuje da čak 70 odsto obolelih živi pet godina ili duže nakon dijagnoze, što je najbolji rezultat do sada.

Zbog čestih priča o raku, mnoge žene osećaju strah i zabrinutost. Ipak, važno je znati da pravovremeni pregledi i informisanost mogu napraviti veliku razliku. Dr Sekeres savetuje: „Starost je najveći faktor rizika za rak, ali uz savremene metode otkrivanja i napredak u lečenju, šansa za oporavak je sve veća.“

Za prevenciju se preporučuju redovni preventivni pregledi kao što su mamografija i ginekološki ultrazvuk, dok zdrava ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje pušenja dodatno smanjuju rizik. Ako dobijete dijagnozu ili sumnjate na bolest, obavezno se obratite svom lekaru, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti adekvatan tretman.

Nagli temperaturni skokovi najviše utiču na trudnice, starije žene i osobe s hroničnim bolestima – evo šta savetuje struka

U Srbiji su poslednjih dana česte nagle promene vremena, što je izazvalo niz zdravstvenih tegoba kod žena, naročito kod trudnica, starijih od 65 godina, dece i osoba sa hroničnim oboljenjima. Posle intenzivnih tropskih vrućina usledilo je osveženje, ali je vazduh ostao vlažan, što dodatno opterećuje organizam i otežava prilagođavanje. Najveći izazov nije samo visoka temperatura ili naglo zahlađenje, već konstantne izmene toplog i hladnog, zbog kojih telo menja način funkcionisanja – tokom vrućina se rashlađuje znojenjem i širenjem krvnih sudova, a kada zahlađenje nastupi, ponaša se potpuno drugačije. Zbog toga mnoge žene osećaju iscrpljenost, glavobolje, slabiju koncentraciju i umor.

Posebno su ugrožene trudnice i žene sa srčanim ili respiratornim tegobama. Dr Snežana Marković, internista, ističe: “Nagli skokovi i padovi temperature mogu pogoršati simptome kod žena koje imaju visok pritisak ili astmu. Zato je važno redovno uzimati terapiju i izbegavati izlazak napolje u najtoplijem delu dana.” Deca i osobe sa hroničnim bolestima takođe često doživljavaju malaksalost i brže se zamaraju. Povišena vlažnost vazduha usporava isparavanje znoja s kože, pa je osećaj zamora i otežanog disanja prisutniji čak i kada spoljašnja temperatura padne.

Kako bi se lakše podnele ovakve meteorološke oscilacije, stručnjaci savetuju da pijete dovoljno vode čak i kada ne osećate žeđ, birate lagane obroke bogate povrćem i voćem, nosite svetlu, prozračnu odeću od prirodnih materijala i izbegavate boravak na direktnom suncu u najtoplijim satima dana. Takođe, treba izbegavati naglo rashlađivanje klima uređajima, a temperatura između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora ne bi smela da bude previše različita.

Obratite pažnju na simptome upozorenja – ako se pojave vrtoglavica, jaka glavobolja, otežano disanje ili bol u grudima, najbolje je odmah konsultovati lekara. Dr Marković savetuje: “Redovan san, umerena fizička aktivnost ujutru ili uveče i dobra hidratacija mogu pomoći telu da lakše pregura ove oscilacije.”

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru. Prateći preporuke stručnjaka, moguće je značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema izazvanih naglim promenama vremena.

Otkrijte zašto ovaj poremećaj može dugo ostati neprimećen i koje simptome ne smete da ignorišete

Poznati američki biohaker i preduzetnik Brajan Džonson (48), poznat po ulaganjima u usporavanje procesa starenja, javno je podelio svoju borbu sa autoimunim gastritisom – stanjem koje, kako stručnjaci upozoravaju, često prođe neprimećeno godinama. Kod autoimunog gastritisa dolazi do toga da imuni sistem greškom napada sopstvenu sluznicu želuca, a bolest se često razvija bez jasnih simptoma, zbog čega mnoge osobe, naročito žene, ostaju dugo bez dijagnoze.

Džonson smatra da je svoje zdravlje uspeo donekle da zaštiti zahvaljujući posvećenosti ishrani i fizičkoj aktivnosti prethodnih pet godina. Ipak, bolest mu je otkrivena tek nakon višegodišnjih problema sa niskim nivoom gvožđa. Detaljnim analizama utvrđeno je da njegov organizam ne može da apsorbuje dovoljno gvožđa iz hrane, što je posledica nedostatka želudačne kiseline.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju hroničan umor, malaksalost, bledilo, vrtoglavicu i kratak dah pri aktivnostima. Kod mnogih se javlja i trnjenje šaka i stopala zbog manjka vitamina B12. Ako bolest traje duže vreme, može da dovede do ozbiljnije anemije i neuroloških tegoba.

Prema Cleveland Clinic, autoimuni gastritis pogađa između 0,5 i 2% populacije, ali stručnjaci smatraju da je broj obolelih zapravo mnogo veći jer mnogi nisu ni svesni svog stanja. Posebno su rizične osobe koje već imaju neku autoimunu bolest, poput bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa tipa 1.

U slučaju Brajana Džonsona, autoimuni tireoiditis (Hašimotova bolest) dijagnostikovan mu je još sa 21 godinom, a kasnije se razvio i autoimuni gastritis. Stručnjaci ističu da svi koji već imaju jednu autoimunu bolest imaju povećan rizik da tokom života razviju još neku, a kod žena se ovaj rizik dodatno povećava u periodima hormonskih promena.

Dr Ana Kalaba, gastroenterolog, naglašava: “Autoimuni gastritis može dovesti do oštećenja sluznice želuca i teške anemije jer telo ne upija dovoljno vitamina B12 i gvožđa. Zato je redovna laboratorijska kontrola važna za sve koji imaju hroničan umor ili već postojeću autoimunu bolest.”

Zbog svega toga, ako primetite dugotrajan umor, bledilo, vrtoglavicu ili trnjenje ruku i nogu, obavezno se javite lekaru. Žene koje već imaju dijagnozu autoimune bolesti ili slične slučajeve u porodici posebno treba da budu oprezne. Pravovremeno prepoznavanje može sprečiti ozbiljne komplikacije poput trajne anemije i neuroloških problema.

Na kraju, važno je znati da ni najzdraviji način života ne garantuje da se autoimuna bolest neće razviti, ali redovne kontrole i pažljivo slušanje sopstvenog tela mogu biti presudni za rano otkrivanje i uspešno lečenje. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”