Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju bržim tempom imaju manji rizik od demencije i gubitka pamćenja
Nedavna studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o tome koliko je brzina hodanja povezana sa zdravljem mozga kod starijih osoba, posebno žena. Naučnici sa univerziteta Stony Brook analizirali su skoro 4.000 odraslih ispitanika iz tri velike grupe i otkrili da osobe koje spadaju u kategoriju “super pokretača” – ljudi u osamdesetim godinama koji hodaju brže od proseka – imaju značajno manju verovatnoću za razvoj kognitivnog pada, demencije i Alzheimerove bolesti, koja utiče na pamćenje i sposobnost razmišljanja.
Ova studija ističe da i najmanja promena u svakodnevnoj navici može imati veliki uticaj na zdravlje mozga. Žene koje su uvele brže hodanje u rutinu postizale su bolje rezultate na testovima pamćenja i logičkog zaključivanja u odnosu na one koje su hodale sporije. Ovo je posebno značajno jer se broj osoba obolelih od demencije i sličnih bolesti povećava sa godinama, a žene su najčešće pogođene.
Stručnjaci smatraju da je tempo hodanja vrlo jednostavan, ali snažan pokazatelj ne samo fizičkog zdravlja već i stanja mozga. Profesor neurologije sa Stony Brook univerziteta, dr Joe Verghese, ističe: “Brzina hodanja nije samo odraz fizičke spremnosti, već i funkcije mozga. Starije žene koje hodaju brže mogu usporiti pojavu problema sa pamćenjem.” Pored toga, žene koje su među najbržima u svojoj starosnoj grupi znatno ređe razvijaju simptome demencije ili Alchajmerove bolesti.
Važno je znati da ne morate trenirati ni trčati – već je dovoljno 20 do 30 minuta brže šetnje dnevno. Ovako jednostavna fizička aktivnost može pomoći cirkulaciji, jačanju srca i usporavanju promena mozga koje dolaze sa godinama.
Na osnovu ovih otkrića, lekari savetuju ženama svih uzrasta da obrate pažnju na tempo hodanja, posebno nakon 60. godine. Neurohirurg dr Randy D’Amico objašnjava: “Ukoliko primetite da vam je potrebno više vremena za kraće udaljenosti nego ranije, to može biti znak da treba da obratite pažnju na zdravlje.”
Profesor fiziologije dr Nikhil Satchidanand takođe savetuje: “Redovno hodanje, uz povremeno ubrzavanje tempa, može poboljšati ne samo fizičko već i psihičko stanje žene u poznijim godinama.” Ovakav vid kretanja smanjuje rizik od depresije, pomaže u održavanju telesne mase i doprinosi kvalitetnijem snu.
Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili poteškoće u kretanju, obavezno se obratite izabranom lekaru, jer samo stručnjak može dati pravu dijagnozu i preporuke. Zapamtite, brza šetnja je važna, ali jednako su bitni i zdrava ishrana, dovoljno sna i mentalne vežbe za prevenciju bolesti mozga.
