Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju bržim tempom imaju manji rizik od demencije i gubitka pamćenja

Nedavna studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o tome koliko je brzina hodanja povezana sa zdravljem mozga kod starijih osoba, posebno žena. Naučnici sa univerziteta Stony Brook analizirali su skoro 4.000 odraslih ispitanika iz tri velike grupe i otkrili da osobe koje spadaju u kategoriju “super pokretača” – ljudi u osamdesetim godinama koji hodaju brže od proseka – imaju značajno manju verovatnoću za razvoj kognitivnog pada, demencije i Alzheimerove bolesti, koja utiče na pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Ova studija ističe da i najmanja promena u svakodnevnoj navici može imati veliki uticaj na zdravlje mozga. Žene koje su uvele brže hodanje u rutinu postizale su bolje rezultate na testovima pamćenja i logičkog zaključivanja u odnosu na one koje su hodale sporije. Ovo je posebno značajno jer se broj osoba obolelih od demencije i sličnih bolesti povećava sa godinama, a žene su najčešće pogođene.

Stručnjaci smatraju da je tempo hodanja vrlo jednostavan, ali snažan pokazatelj ne samo fizičkog zdravlja već i stanja mozga. Profesor neurologije sa Stony Brook univerziteta, dr Joe Verghese, ističe: “Brzina hodanja nije samo odraz fizičke spremnosti, već i funkcije mozga. Starije žene koje hodaju brže mogu usporiti pojavu problema sa pamćenjem.” Pored toga, žene koje su među najbržima u svojoj starosnoj grupi znatno ređe razvijaju simptome demencije ili Alchajmerove bolesti.

Važno je znati da ne morate trenirati ni trčati – već je dovoljno 20 do 30 minuta brže šetnje dnevno. Ovako jednostavna fizička aktivnost može pomoći cirkulaciji, jačanju srca i usporavanju promena mozga koje dolaze sa godinama.

Na osnovu ovih otkrića, lekari savetuju ženama svih uzrasta da obrate pažnju na tempo hodanja, posebno nakon 60. godine. Neurohirurg dr Randy D’Amico objašnjava: “Ukoliko primetite da vam je potrebno više vremena za kraće udaljenosti nego ranije, to može biti znak da treba da obratite pažnju na zdravlje.”

Profesor fiziologije dr Nikhil Satchidanand takođe savetuje: “Redovno hodanje, uz povremeno ubrzavanje tempa, može poboljšati ne samo fizičko već i psihičko stanje žene u poznijim godinama.” Ovakav vid kretanja smanjuje rizik od depresije, pomaže u održavanju telesne mase i doprinosi kvalitetnijem snu.

Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili poteškoće u kretanju, obavezno se obratite izabranom lekaru, jer samo stručnjak može dati pravu dijagnozu i preporuke. Zapamtite, brza šetnja je važna, ali jednako su bitni i zdrava ishrana, dovoljno sna i mentalne vežbe za prevenciju bolesti mozga.

Saznajte zbog čega se mnoge žene žale na hladnoću leti i na koje zdravstvene probleme treba obratiti pažnju

Mnoge žene primećuju da im je često hladno, pa čak i tokom najtoplijih letnjih dana. Ovaj osećaj nije redak među ženama sitnije građe i starijih osoba, ali se javlja i kod mlađih. Ključno je da uporna hladnoća, koja ne prati temperature iz okoline, može biti signal da telo ukazuje na skriveni zdravstveni problem. Najčešći razlog je anemija – stanje kada telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, pa tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika. Zbog toga organizam manje proizvodi toplotu, a žene osećaju hladnoću, umor, bledilo, vrtoglavicu, ubrzan rad srca i pad energije. Uzroci anemije najčešće su manjak gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, ali i obilne menstruacije ili hronične bolesti.

Našu telesnu temperaturu reguliše hipotalamus, deo mozga zadužen za kontrolu toplote. Kada telo gubi toplotu, krvni sudovi se sužavaju, a mišići počinju da drhte kako bi proizveli toplinu. Ako ovaj mehanizam ne radi pravilno, javlja se stalni osećaj hladnoće. Žene su posebno osetljive zbog manje mišićne mase i drugačijeg telesnog sastava. Usporena štitasta žlezda (hipotireoza) je još jedan čest uzrok. Kada nema dovoljno hormona štitaste žlezde, usporavaju se svi procesi u organizmu, pa i stvaranje toplote. Osobe sa hipotireozom imaju i simptome poput umora, pospanosti, suve kože, gubitka kose i povećanja telesne težine.

Nedostatak vitamina B12 može izazvati anemiju, ali i oštećenje nerava što dodatno pojačava osećaj hladnoće, trnce u šakama i stopalima, slabost i probleme sa koncentracijom. Hronični stres, premor i loša ishrana takođe mogu doprineti ovom problemu. Žene na restriktivnim dijetama ili one koje ne unose dovoljno hranljivih materija su u većem riziku.

„Kada primetite da vam je hladno bez obzira na vreme, važno je da obratite pažnju na druge simptome. Ako osećate umor, bledilo, promene na koži ili u kosi, obavezno se javite izabranom lekaru“, savetuje dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine. Dr Jovanović dodaje: „Ne preporučujem samostalno uzimanje suplemenata bez prethodnih analiza. Prava dijagnoza je ključ za efikasno lečenje.“

Ako svakodnevno osećate hladnoću ili primetite druge simptome poput vrtoglavice ili umora, preporučuje se da uradite osnovne laboratorijske analize: krvnu sliku, nivo gvožđa, vitamina B12 i hormone štitaste žlezde. Preporučuje se raznovrsna ishrana, dovoljno vode i redovna fizička aktivnost. Za svaku dugotrajniju promenu u zdravlju, konsultujte se sa lekarom radi tačne dijagnoze i saveta.

Psiholozi otkrivaju zašto zadržavamo predmete i kako nered povećava stres u svakodnevnom životu

Mnoge žene se svakodnevno suočavaju sa nagomilavanjem nepotrebnih predmeta, posebno kada balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza. Prema mišljenju stručnjaka, ova navika ima duboke psihološke uzroke i može negativno uticati na mentalno zdravlje. Pretrpane fioke, ormari ili police često nisu samo rezultat manjka vremena, već i snažnih emotivnih veza sa stvarima, želje za sigurnošću ili potrebom za kontrolom. Stalni nered u domu može dovesti do većeg osećaja stresa i anksioznosti, što se često manifestuje kroz umor i unutrašnji nemir. Psiholog dr Ivana Petrović objašnjava: “Predmeti koje čuvamo često predstavljaju emotivne oslonce. Ne vezujemo se za stvari, već za uspomene i osećanja koja nam pružaju.” Upravo zato, odvajanje od predmeta može izazvati osećaj nesigurnosti ili gubitka.

Žene često zadržavaju predmete iz straha da bi im mogli zatrebati ili zbog uspomena na drage osobe i posebne trenutke. Stručnjaci ipak ističu da ova navika lako prerasta u naviku koja stvara dodatni osećaj preopterećenosti i otežava svakodnevicu. Na kraju, pretrpan prostor može umanjiti osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Kako kaže dr Ivana Petrović: “Nered nije samo vizuelni problem. On utiče i na naš unutrašnji mir.” Takođe dodaje: “Uklanjanjem nepotrebnih stvari, žene često primete poboljšanje raspoloženja i lakše se fokusiraju na važne zadatke.”

Ako prepoznajete ovakvu naviku kod sebe, važno je da promene uvodite postepeno. Prvi korak može biti izdvajanje vremena za selektovanje stvari u jednoj prostoriji. Preporučuje se podela predmeta na one koje svakodnevno koristite, one koje možete pokloniti i predmete koje treba baciti. Uključivanje članova porodice u ovaj proces može olakšati donošenje odluka i učiniti raščišćavanje manje stresnim i motivišućim. Ukoliko ipak primetite da vas nered previše opterećuje ili izaziva teskobu, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Dr Ivana Petrović naglašava: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Organizovan i uredan prostor može doprineti boljem funkcionisanju i povećati zadovoljstvo u svakodnevnom životu.