Connect with us

Svet

Predsednik Tramp pokreće izgradnju novog heliodroma u Beloj kući

Američki predsednik najavio radove zbog oštećenja travnjaka, kompanija finansira projekat vredan šest miliona dolara

Published

31 seconds ago

on

Foto Izvor: Tanjug AP/Alex Brandon

Američki predsednik najavio radove zbog oštećenja travnjaka, kompanija finansira projekat vredan šest miliona dolara

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je izgradnju nove sletne površine za predsednički helikopter u kompleksu Bele kuće, nakon što su najnoviji helikopteri više puta oštetili Južni travnjak tokom sletanja. Prema zvaničnoj izjavi, kompanija zadužena za izgradnju izdvojiće do šest miliona dolara (oko 650 miliona dinara) za novi heliodrom.

Kako je saopšteno, ideja o izgradnji nove sletne površine potekla je direktno od predsednika, a radovi su već započeti. Novi heliodrom biće izrađen od granita, a u njemu će biti uklesan pečat Bele kuće. Tramp je istakao da su novi predsednički helikopteri tipa ‘VH-92A Patriot’ znatno snažniji od prethodnih modela, što je dovelo do čestih oštećenja na travnjaku zbog jakih izduvnih gasova.

“Sila izduvnih gasova iz novih helikoptera toliko je jaka da ne samo što menja boju trave, već je i čupa iz korena,” naveo je Tramp u obraćanju iz Ovalnog kabineta, naglašavajući da su posledice uočljive već nakon prvih sletanja. Prema njegovim rečima, više od polovine travnjaka bilo je razbacano oko Ovalnog kabineta posle jednog od prvih sletanja helikoptera.

Predsednik je dodao da će izgradnja trajati nekoliko meseci, a cilj je da se omogući bezbedno i efikasno sletanje novih letelica bez dodatne štete na travnjaku Bele kuće. Projekat se finansira iz privatnih izvora i neće opteretiti državni budžet.

“Na novoj sletnoj površini nalaziće se trajni pečat Bele kuće, što će doprineti i estetskom utisku kompleksa,” izjavio je predsednik Tramp.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Nemački lekar osuđen na doživotnu kaznu zbog smrti 15 pacijenata

Sud u Berlinu potvrdio presudu, tužilaštvo navelo da je istraga proširena na dodatne slučajeve

Published

10 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Sud u Berlinu potvrdio presudu, tužilaštvo navelo da je istraga proširena na dodatne slučajeve

Sud u Berlinu doneo je presudu protiv lekara palijativne medicine, identifikovanog kao Johannes M., koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog smrti 15 pacijenata. Prema navodima tužilaštva, ovaj 41-godišnji lekar iz Berlina proglašen je krivim za smrt 12 žena i trojice muškaraca u periodu od septembra 2021. do jula 2024. godine.

Tužilaštvo je tokom suđenja iznelo tvrdnje da je lekar primenjivao kombinaciju sedativa i drugih lekova bez znanja ili pristanka pacijenata, što je dovodilo do zastoja disanja i smrti u roku od nekoliko minuta. Tokom postupka, zvaničnici su naveli i da je najmanje u pet slučajeva došlo do podmetanja požara u stanovima žrtava, sa ciljem prikrivanja tragova smrti.

Istraga protiv lekara nije završena, a tužilaštvo je saopštilo da se proverava još desetine slučajeva smrti pacijenata u istom periodu, kako bi se utvrdila eventualna povezanost sa ovim događajima. Prema saopštenju kancelarije državnog tužioca, lekar je pacijentima davao anestetik i mišićni relaksant, što je izazivalo paralizu disajnih mišića i dovodilo do smrtnog ishoda.

Tužilaštvo je tokom procesa zatražilo doživotnu kaznu zatvora, kao i mere koje praktično onemogućavaju prevremeno puštanje na slobodu, uz trajnu zabranu bavljenja medicinskom profesijom. Optuženi Johannes M. je tokom suđenja priznao dela, navodeći pred sudom da je „ubijao ljude“ i da sada shvata „razmere posledica“ svojih postupaka, prenose međunarodni mediji pozivajući se na izveštaje iz sudnice.

Tokom izricanja presude, advokati odbrane stajali su ispred praznog staklenog boksa, dok optuženi nije bio prisutan u sudnici. Sud je potvrdio da je reč o teškim zloupotrebama u okviru zdravstvenog sistema, a proces je privukao pažnju javnosti zbog broja žrtava i načina izvršenja dela.

Nadležni organi nastavljaju istragu u vezi sa sumnjivim smrtima drugih pacijenata koji su bili pod nadzorom optuženog u istom periodu. Zvaničnici su naveli da je prioritet potpuna provera svih okolnosti i sprečavanje eventualnih sličnih slučajeva u budućnosti.

Pročitaj još

Svet

Rast cena nafte i pad berzi nakon izjava o prekidu primirja sa Iranom

Američki predsednik objavio kraj primirja, finansijska tržišta reaguju padom, a cene nafte beleže rast

Published

35 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Američki predsednik objavio kraj primirja, finansijska tržišta reaguju padom, a cene nafte beleže rast

Finansijska tržišta u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležila su pad u sredu, nakon što je predsednik SAD izjavio da je primirje sa Iranom okončano, ocenjujući prethodne napore kao “gubljenje vremena”. Prema dostupnim podacima, berzanski indeksi, uključujući Dow Jones, S&P 500 i Nasdaq, beleže negativne trendove, dok su cene nafte u porastu.

Izveštaji sa lica mesta navode da su izjave američkog predsednika usledile posle napada jedinica Iranske revolucionarne garde na tri tankera u moreuzu Hormuz, nakon čega su usledili i odgovori američkih snaga. Prema informacijama sa tržišta, cena Brent nafte porasla je 6,3% i iznosila 78,80 dolara po barelu, dok je cena West Texas Intermediate nafte porasla 6,4%, na 75 dolara po barelu. Ove cene predstavljaju rast u odnosu na prethodni nivo, kada je vrednost američke referentne nafte pala ispod 70 dolara po barelu, vraćajući se na nivoe pre početka aktuelnog sukoba krajem februara.

Berzanski fjučersi ukazuju na pad: Dow Jones Industrial Average je zabeležio pad od 527 poena, odnosno 1%, dok je S&P 500 u minusu za 0,8%, a Nasdaq za 1,3%. Analitičari upozoravaju da bi viša cena nafte mogla dodatno da utiče na inflaciju kroz povećanje troškova goriva i transporta, što bi potencijalno moglo odložiti eventualno smanjenje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi.

U analizi objavljenoj u sredu, analitičar Adam Krisafuli ocenjuje da je, uprkos tenzijama i padu deonica, i dalje moguće postizanje dogovora, jer, prema njegovom mišljenju, američka administracija pokazuje zadržanu spremnost za dalje vojno eskaliranje situacije.

U nastavku događaja, američka administracija je povukla dozvolu koja je omogućavala izvoz iranske nafte, što je ranije predstavljalo važan prihod za Iran. Prema saopštenju američkog Ministarstva finansija, tzv. “Generalna licenca X”, izdata pre dve nedelje u okviru privremenog mirovnog sporazuma, više nije na snazi.

Stručnjaci procenjuju da bi dalja eskalacija mogla uticati na globalna tržišta energenata s obzirom na strateški značaj moreuza Hormuz, kroz koji prolazi značajan deo svetskih isporuka nafte. Situacija se i dalje prati, a zvanične potvrde o daljim koracima obe strane za sada nema.

Pročitaj još

Svet

Tramp završava NATO samit konferencijom za novinare u Ankari

Američki predsednik najavio obraćanje medijima, NATO potvrđuje podršku, zategnuti odnosi sa saveznicima

Published

1 hour ago

on

July 8, 2026

By

Američki predsednik najavio obraćanje medijima, NATO potvrđuje podršku, zategnuti odnosi sa saveznicima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp planira da održi konferenciju za novinare u sredu, na kraju dvodnevnog NATO samita u Ankari, glavnom gradu Turske. Samit se održava u trenutku kada su SAD izvele dodatne vazdušne udare na ciljeve u Iranu, dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio podršku američkoj reakciji, navodeći: „Podržavam vas u ovome.“

Podrška generalnog sekretara NATO-a dolazi u trenutku kada predsednik Tramp poziva članice Alijanse da povećaju izdvajanja za odbranu. Mark Rute je ocenio da su američki udari na ciljeve u Iranu „apsolutno neophodni“, navodeći da su predstavljali odgovor na iranske napade na tri komercijalna broda u Ormuskom moreuzu. Prema njegovim rečima, „odgovor je bio veoma snažan“.

Tramp je tokom samita istakao da su odnosi između Sjedinjenih Država i Turske bolji nego sa nekim drugim tradicionalnim saveznicima u okviru NATO-a. Predsednik SAD je ponovio zahtev da sve članice izdvajaju 5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Takođe je kritikovao pojedine saveznike zbog, kako je naveo, nedovoljnog angažovanja u vezi sa sukobom između SAD i Irana.

Na sastanku u Ankari, Tramp je izjavio da bi Sjedinjene Države trebalo da pruže podršku Turskoj, ocenjujući da je ta zemlja „bila od veće pomoći SAD-u od nekih drugih tradicionalnih saveznika“. U utorak je najavio planove za ublažavanje sankcija Turskoj i mogućnost da se toj zemlji omogući ponovno učešće u programu borbenih aviona F-35, iz kojeg je prethodno isključena 2019. godine zbog korišćenja ruske vojne opreme.

Samit NATO-a u Ankari održava se u atmosferi pojačanih tenzija između pojedinih članica Alijanse, pri čemu su razlike u stavovima u vezi sa izdvajanjima za odbranu i angažmanom u međunarodnim krizama posebno izražene. Konferencija za novinare predsednika Trampa najavljena je za poslednji dan samita, a očekuje se da će tada biti izloženi američki stavovi o budućem angažmanu u okviru NATO-a i odnosima sa saveznicima.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve detalje dogovora oko mogućeg povratka Turske u program F-35, niti odluke o sankcijama. Razgovori u Ankari deo su šireg diplomatskog procesa u okviru Alijanse, sa ciljem prilagođavanja novim bezbednosnim izazovima i jačanja saradnje među članicama.

Pročitaj još

U Trendu