Novo istraživanje otkriva da redovna konzumacija jaja može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti kod žena u poznijim godinama.

Univerzitet Loma Linda je sproveo veliko istraživanje na više od 39.000 osoba starijih od 65 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Istraživači su pratili njihove prehrambene navike tokom 15 godina. Kao rezultat, primećena je značajna veza između redovne konzumacije jaja i manjeg rizika od Alchajmerove bolesti. Ključna tema ovog istraživanja, jaja i zdravlje mozga, posebno je važna ženama koje žele da očuvaju pamćenje posle šezdesete godine.

Međutim, naučnici naglašavaju da su rezultati opservacioni, što znači da nisu dokazali da upravo jaja direktno sprečavaju bolest. Ipak, podaci su pokazali da su žene koje su jaja uključivale pet ili više puta nedeljno imale 27% niži rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, one koje su jaja jele dva do četiri puta nedeljno imale su 20% manji rizik, dok je povremena konzumacija (jedan do tri puta mesečno ili jednom nedeljno) bila povezana sa 17% manjim rizikom.

Kako jaja mogu doprineti zdravlju mozga kod žena

Osim toga, jaja su bogata holinom, koji ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Holin pomaže u stvaranju neurotransmitera značajnih za pamćenje i učenje. Pored toga, jaja nude visok nivo proteina, vitamine, kao i antioksidanse lutein i zeaksantin. Ove materije su važne za očuvanje zdravlja mozga i vida. Ipak, do sada nije precizno utvrđeno koji sastojak jaja najviše doprinosi nižem riziku od demencije. S druge strane, moguće je da su žene koje često konzumiraju jaja, takođe, negovale i druge zdrave navike.

Istraživači podsećaju da su svi učesnici istraživanja pripadali zajednici poznatoj po ishrani bogatoj biljnim proizvodima. Zbog toga, rezultati možda nisu sasvim primenljivi na širu populaciju. Osim toga, deo finansiranja dolazio je od poznate kompanije iz industrije jaja. To treba uzeti u obzir pri tumačenju rezultata.

Praktične preporuke za žene koje brinu o zdravlju mozga

Konačno, nijedna pojedinačna namirnica ne može samostalno zaštititi mozak od demencije. Na zdravlje mozga utiču i godine, genetika, srce, fizička aktivnost i san. Stručnjak za ishranu dr Marija Petrović kaže: „Jaja su odličan izvor hranljivih materija, ali ih treba jesti u okviru uravnotežene ishrane.“ Pre svega, preporučuje se raznovrsnost u jelovniku i umereno uključivanje jaja. Takođe, važno je voditi računa o celokupnom stilu života.

Na kraju, istraživanje o jajima i zdravlju mozga otvara nova pitanja o prevenciji Alchajmerove bolesti kod žena. Ovo je tek početak boljeg razumevanja veza između ishrane i očuvanja kognitivnih funkcija u poznijim godinama.

Nutricionistkinja Temi Flin objašnjava kako unos jabuka pre obroka poboljšava osećaj sitosti i kontroliše apetit

Sve više žena u Srbiji i regionu traži rešenja za bezbedan i održiv gubitak kilograma. Dijeta sa 3 jabuke postaje popularan izbor jer omogućava mršavljenje bez osećaja gladi. Pre svega, ova dijeta podrazumeva da se pre svakog glavnog obroka pojede po jedna jabuka. Na taj način, prema rečima nutricionistkinje Temi Flin, žene lakše kontrolišu apetit i smanjuju potrebu za slatkišima.

Zbog visokog sadržaja vlakana, jabuke daju dugotrajan osećaj sitosti. Takođe, njihova niska kaloričnost olakšava smanjenje ukupnog energetskog unosa. Prema savetu Flin, ovaj način ishrane je posebno pogodan za žene koje žele da izbegnu rigorozne dijete ili brojanje kalorija. Pored toga, preporučuje se unos hrane sa niskim glikemijskim indeksom, kao što su integralne žitarice, povrće i nemasni proteini.

Kako funkcioniše dijeta sa 3 jabuke i ko je može primenjivati

Plan ishrane uključuje četiri do pet manjih obroka dnevno. Osim jabuka, preporučuje se nemasni sir, jogurt, jaja, piletina, ćuretina i riba. Na primer, za doručak možete pojesti jabuku, omlet i malo nemasnog sira. Užina može biti kriška sira i čaša jogurta. Za ručak se predlaže jabuka, pileća prsa i porcija brokolija.

U poslepodnevnoj užini možete popiti šolju kakaoa, dok za večeru birajte jabuku i ribu sa zelenom salatom. Na taj način, žene mogu lako organizovati ishranu i izbeći osećaj uskraćenosti. Ipak, žene sa zdravstvenim problemima, poput dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), treba da budu oprezne i da se posavetuju sa lekarom pre početka dijete.

Prednosti, praktični saveti i važnost stručnog nadzora

Dijeta sa 3 jabuke olakšava postizanje osećaja sitosti između obroka. Zbog toga je ženama lakše da izbegnu nepotrebne grickalice. Osim toga, Flin ističe: „Proteini u svakom obroku smanjuju apetit i pomažu da očuvate mišićnu masu tokom mršavljenja.”

Štaviše, uključivanje raznovrsnog povrća i nemasnih proteina pomaže da telo dobije sve potrebne hranljive materije. Redovna fizička aktivnost dodatno doprinosi zdravom smanjenju telesne mase. Važno je napomenuti da ovakav režim ne odgovara svima. Na kraju, svaka žena treba da izabere plan koji odgovara njenim potrebama i zdravlju.

Konačno, dijeta sa 3 jabuke može biti praktičan izbor za postepeno i zdravo mršavljenje, ali individualni savet stručnjaka ostaje najvažniji korak. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Helen Sofis otkriva kako svakodnevni pokret, mediteranska kuhinja i radost doprinose dugom i ispunjenom životu

Helen Sofis iz Ohaja nedavno je proslavila svoj 105. rođendan u krugu porodice i prijatelja. Ona veruje da su domaća musaka i smeh ključ njene vitalnosti. Ova vedra baka ističe da se oseća bolje danas nego što je bila u mladosti. Pre svega, naglašava da su jednostavan život, zdrava ishrana i svakodnevno kretanje presudni za kvalitet života.

Domaća musaka i smeh kao navike za dugovečnost

Od detinjstva, Helen Sofis je navikla da jede domaću, mediteransku hranu. Njena porodica nikada nije koristila polugotove proizvode. Štaviše, na trpezi su se često nalazili musaka, variva i jela bogata povrćem i mahunarkama. Takođe, u njenoj ishrani dominiraju sveži sastojci i zdrave masti. Zbog toga, lekari ističu da ovakva ishrana doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova. Ipak, Helen veruje da je izbegavanje industrijskih namirnica jednako važno.

Aktivan život i radost kroz pokret

Međutim, domaća musaka i smeh nisu jedini razlog njene vitalnosti. Tokom života, Helen je ostala fizički aktivna. Još u srednjoj školi igrala je košarku i odbojku. Kasnije je, i kao odrasla, nastavila sa sportom i fizičkim poslovima. „Nikada nisam volela da sedim skrštenih ruku“, kaže Helen Sofis. Takođe, kroz rad i pokret održavala je kondiciju i pozitivnu energiju. Pored toga, naglašava da joj je smeh pomagao da prevaziđe teške trenutke.

Saveti ženama za kvalitetan i dug život

Konačno, Helen poručuje ženama da svakodnevno praktikuju domaća musaka i smeh kao deo svog života. „Krećite se svaki dan, kuvajte kod kuće i ne zaboravite da se smejete“, savetuje ona. Na taj način, pokazuje da zdrave navike i vedar duh mogu značajno doprineti dugovečnosti. Na kraju, primer bake iz Ohaja podstiče žene da uživaju u malim stvarima, neguju porodične vrednosti i vode računa o sebi kroz jednostavne, ali dragocene rutine.