Prema saopštenju Instituta Batut, do sada je potvrđeno 37 slučajeva, a virus je prisutan u devet okruga širom Srbije.

Virus Zapadnog Nila u Srbiji sve više zabrinjava zdravstvene vlasti, jer je broj zaraženih za samo nedelju dana porastao na 37. Prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, većina obolelih ima teži oblik bolesti, što dodatno komplikuje situaciju. Ova sezonska bolest, koju prenose komarci, ove godine je prisutna u devet okruga Srbije, sa najvećim brojem slučajeva u Beogradu.

Najnoviji podaci pokazuju da je u periodu od 1. juna do 6. septembra registrovano ukupno 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Od toga, čak 34 osobe razvile su neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da su simptomi ozbiljniji i zahvataju nervni sistem. Prosečna starost obolelih je 66,7 godina, a među zaraženima su 24 muškarca i 13 žena.

Gde je virus Zapadnog Nila najzastupljeniji?

Prema izveštaju Instituta Batut, virus Zapadnog Nila u Srbiji potvrđen je u devet okruga. Najviše obolelih registrovano je na teritoriji Grada Beograda (10 slučajeva), zatim u Južnobačkom okrugu (9), Šumadijskom (5), Srednjobanatskom i Južnobanatskom (po 4), Severnobanatskom (2), te po jedan slučaj u Zapadnobačkom, Rasinskom i Braničevskom okrugu. Ova distribucija pokazuje da je virus široko rasprostranjen, ali i dalje najviše pogađa urbana i gusto naseljena područja.

Virus Zapadnog Nila, prenosi domaći ili rečni komarac iz vrste Culex pipiens, koji je veoma čest u Srbiji. Sezona transmisije u našoj zemlji obično traje od juna do novembra, što znači da je rizik od novih slučajeva još uvek prisutan.

Evropski kontekst širenja virusa

Groznica Zapadnog Nila nije problem samo za Srbiju. Od početka sezone transmisije, zaključno sa 3. septembrom, u 13 evropskih zemalja identifikovano je ukupno 135 područja zahvaćenih ovim virusom. Najviše slučajeva zabeleženo je u Italiji (62) i Grčkoj (19), dok su Rumunija, Francuska, Holandija, Hrvatska, Španija, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Albanija, Austrija i Kipar takođe prijavili prisustvo virusa.

Kao rezultat toga, zdravstvene vlasti širom Evrope prate razvoj situacije i preduzimaju mere kako bi što više smanjile rizik širenja bolesti. U međuvremenu, građanima Srbije se savetuje oprez tokom boravka na otvorenom, naročito u periodima povećane aktivnosti komaraca.

Pored toga, Institut Batut naglašava važnost praćenja simptoma kod starijih osoba, jer su oni posebno ugroženi teškim oblicima bolesti. Iako se većina zaraženih može oporaviti bez težih posledica, slučajevi neuroinvazivnog oblika zahtevaju ozbiljno medicinsko praćenje.

Konačno, ostaje da se vidi kako će se situacija sa virusom Zapadnog Nila u Srbiji razvijati do kraja sezone. Zdravstvene institucije nastavljaju sa nadzorom i apelom na građane da budu oprezni u cilju sprečavanja novih slučajeva.

Građani se bude na niskim temperaturama, a već popodne suočavaju sa letnjim vrućinama, pokazuju merenja u više gradova.

U Srbiji poslednjih dana traje temperaturni šok u Srbiji, jer građani ujutru izlaze na hladan vazduh sa svega četiri do osam stepeni, dok se tokom dana suočavaju sa pravim letnjim temperaturama koje dostižu i 36 stepeni Celzijusa. Prema saopštenju zvaničnih meteoroloških službi, razlika između jutarnje i najviše dnevne temperature prelazi 30 stepeni u pojedinim krajevima, što dodatno opterećuje organizam stanovništva.

Velike temperaturne razlike u gradovima

U Sjenici su juče ujutru izmerena samo četiri stepena, dok su Leskovac i Požega bili za dva stepena topliji. U Beogradu je jutro počelo sa osam stepeni, dok su slične vrednosti zabeležene i u Subotici, Novom Sadu i Čačku. Međutim, kako su dani odmicali, temperature su rasle do čak 36 stepeni, što je izazvalo temperaturni šok u Srbiji i navelo mnoge građane da tokom dana biraju letnju garderobu.

Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana Srbija će ostati pod uticajem velikih temperaturnih oscilacija. Najniža temperatura ujutru iznosiće oko osam stepeni na jugu zemlje, dok će dnevni maksimumi biti između 31 i 36 stepeni. Očekuje se i mogućnost lokalnih pljuskova na jugozapadu, a tokom noći na severu predviđa se naoblačenje i povremena slaba kiša. Od četvrtka se očekuje promena vremena, sa padom temperature najpre na severu i zapadu, a zatim i u ostalim krajevima. U nedelju će jutro biti svežije, uz dnevne temperature između 24 i 27 stepeni.

Simptomi temperaturnog šoka i upozorenje lekara

Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić navodi da temperaturni šok u Srbiji može prouzrokovati različite simptome kod građana. “Velike temperaturne razlike predstavljaju veliki stres za organizam. Građani mogu osetiti vrtoglavicu, malaksalost, razdražljivost, pa čak i nagli nedostatak vazduha”, ističe dr Šehić. Prema njenim rečima, osobe sa oscilacijama krvnog pritiska posebno su osetljive na ovakve promene.

Pored toga, dr Šehić objašnjava da pri visokim temperaturama krvni sudovi na periferiji kože šire se da bi organizam mogao da se rashladi, što dovodi do pada pritiska. Obrnuto, pri niskim temperaturama pritisak raste, pa ove amplitude tokom dana opterećuju cirkulaciju.

Preporuke tokom promenljivog vremena

Zbog temperaturnog šoka u Srbiji, građanima se savetuje oprez prilikom izbora garderobe i aktivnosti tokom dana, kako bi se lakše prilagodili brzim promenama. Takođe, važno je pratiti zvanična saopštenja meteoroloških i zdravstvenih institucija, jer se vremenske prilike tokom nedelje mogu značajno menjati. Na kraju, izuzetno je važno obratiti pažnju na simptome kao što su vrtoglavica ili slabost, posebno kod osetljivih osoba.

Putnici iz Srbije i regiona suočavaju se sa digitalizacijom kontrole i novom taksom od 20 evra, a slede izmene do kraja 2026.

Odlazak u države Evropske unije i Šengenskog prostora dobio je nova pravila. Posle uvođenja sistema skeniranja lica i otisaka prstiju, putnici iz Srbije i drugih zemalja van EU uskoro će morati da plate dodatnu taksu od 20 evra. Kako je objavljeno, promena počinje sa primenom automatizovanog sistema kontrole granica i novog elektronskog odobrenja za putovanje.

Sistem ulaska i izlaska (EES) uveden je posle isteka fleksibilnog perioda za prilagođavanje. Od 6. septembra, kontrole su rigoroznije, ali se njihova primena razlikuje u zavisnosti od države i graničnog prelaza. Na nekim aerodromima u gradovima kao što su Rim i Amsterdam, putnici beleže višesatna čekanja. S druge strane, na Balkanu su procedure različite. U Grčkoj, zbog gužvi, nove kontrole se trenutno skoro ne sprovode, dok se u Hrvatskoj provere obavljaju striktno pri ulasku, ali ne i pri izlasku iz zemlje.

Nova digitalizacija granica i biometrijske provere

EES sistem, čija puna primena počinje od aprila 2026. godine, znači potpunu digitalizaciju procesa na granicama. Ručni pečati u pasošima odlaze u istoriju, a zameniće ih automatsko beleženje podataka. Putnici prolaze kroz biometrijsku proveru — obavezno skeniranje lica, uzimanje otisaka prstiju i izlazak iz vozila radi kontrole. Sistem precizno evidentira datume i lokacije ulaska i izlaska, automatski prateći pravilo “90/180” dana boravka u šengenskoj zoni.

Turističke agencije i avio-prevoznici su tražili odlaganje primene EES-a, navodeći mogućnost kolapsa na prelazima. Međutim, Evropska komisija ostala je pri stavu da je digitalizacija nužna i da nema dodatnog odlaganja. Kao rezultat, pojedini putnici se suočavaju sa dužim zadržavanjima na granicama, a iskustva variraju u zavisnosti od države.

ETIAS: nova taksa i elektronsko odobrenje za putovanje

Prava promena za građane Srbije i drugih država sa bezviznim režimom sa EU dolazi krajem 2026. godine, kada će biti uveden ETIAS (Evropski sistem za informacije o putovanjima i odobrenje putovanja). Za razliku od EES-a, ETIAS predstavlja onlajn odobrenje koje treba pribaviti pre samog putovanja. Procedura traje oko 10 minuta i podrazumeva popunjavanje onlajn obrasca sa ličnim podacima, podacima iz pasoša, prvom destinacijom i odgovorima na pitanja o bezbednosti i zdravlju.

Odobrenje važi tri godine ili do isteka pasoša, u zavisnosti šta prvo nastupi, i omogućava neograničen broj ulazaka u EU. Bez odobrenog ETIAS-a, prevoznici neće smeti da dozvole ukrcavanje u avion, autobus ili brod koji vodi ka državama Evropske unije.

Kakvi su troškovi i šta donosi budućnost

Uvođenje ETIAS-a donosi i novu taksu od 20 evra (oko 2.350 dinara) koju putnici moraju uplatiti prilikom apliciranja za odobrenje. Ova taksa važi za sve građane iz zemalja sa bezviznim režimom, uključujući Srbiju, SAD i Veliku Britaniju. Pored toga, sistem je zamišljen da dodatno unapredi bezbednost i efikasnost kontrole granica, ali i da automatski evidentira vreme provedeno u šengenskoj zoni.

Zbog toga, svi koji planiraju putovanja u EU u narednim godinama moraju se upoznati sa novim procedurama i obavezama. Digitalizacija granica, biometrijske provere i taksa od 20 evra postaju deo svakodnevnice za milione putnika iz regiona.