Helena Foulkes vodi nad Danielom McKeejem sa 15 poena prednosti u najnovijoj anketi

Predizborna trka za guvernera Rhode Islanda

Stanovnici Rhode Islanda će u sredu izaći na birališta, gde će aktuelni guverner Daniel McKee biti suočen sa ozbiljnim izazovom od strane Helene Foulkes. Prema najnovijoj anketi Emerson College, Foulkes ima prednost od 15 poena. Ovo je repriza primarnih izbora iz 2022. godine, kada je McKee jedva zadržao poziciju. Ukoliko McKee izgubi, biće to prvi put od 2014. godine da je aktuelni guverner izgubio na primarnim izborima.

Nezadovoljstvo građana i infrastrukturni problemi

McKee, koji je preuzeo funkciju guvernera 2021. godine nakon što je Gina Raimondo postala sekretar za trgovinu u administraciji Joe Bidena, suočava se sa padom popularnosti zbog zatvaranja zapadnog mosta koji povezuje East Providence i Providence. Otkriveni problemi sa sidrenim šipkama doveli su do zatvaranja mosta u decembru 2023. godine, a projekt rekonstrukcije procenjuje se na 427 miliona dolara i trebao bi biti završen do novembra 2028. godine. Maureen Moakley, profesor emeritus na Univerzitetu Rhode Island, ističe da su infrastrukturni problemi i pad popularnosti ključni faktori koji su uticali na stavove birača.

AfD postigao istorijski rezultat, ali nije osvojio potrebnu većinu mandata za formiranje vlade u pokrajini

Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je najveći uspeh do sada na izborima u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra, kada je osvojila 43,8 odsto glasova, što je najviši rezultat bilo koje stranke u toj pokrajini od njenog osnivanja 1990. godine. Ipak, bez potrebne većine od 42 mandata, AfD ne može samostalno formirati vlast, prema analizi Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu.

Rekord AfD-a u Saksoniji-Anhaltu i posledice po politički sistem

Rezultat AfD-a u Saksoniji-Anhaltu pokazuje granice moći ove stranke. Iako je osvojila najviše glasova i pobedila u 38 od 41 izborne jedinice, ipak je ostala tri mandata ispod apsolutne većine (osvojila je 39 od 83 mandata). Hrišćanski demokrati su izgubili više od polovine svog udela, dok su socijaldemokrate, Zeleni, Levica i BSW ostvarili slabije, ali relevantne rezultate.
AfD je više nego udvostručio svoj rezultat iz 2021. godine, dok su Hrišćanski demokrati pali sa 37,1 na 17,2 odsto. U isto vreme, socijaldemokrati, Zeleni i Levica su ostali ispod 10 odsto, a BSW je osvojio 5,3 odsto. Međutim, iako je AfD ostvario rekord, bez koalicionih partnera ne može preuzeti vlast.

Koalicije i institucionalne barijere za AfD

Prema Obradovićevoj analizi, u Nemačkoj ne postoji model po kojem pobednik automatski dobija sve. Formiranje vlade zavisi od koalicija. Sve relevantne stranke, uključujući Hrišćanske demokrate, socijaldemokrate, Zelene, Levicu i BSW, održavaju “Brandmauer” – zaštitni zid prema AfD-u i odbijaju saradnju sa ovom strankom.
Čak i kada AfD vodi u anketama na nacionalnom nivou, bez partnera ostaje izolovan. U Saksoniji-Anhaltu, AfD i BSW zajedno imaju 44 mandata, ali i blok drugih demokratskih stranaka ima isti broj. Pošto demokratske stranke odbijaju saradnju sa AfD-om, njegovih 39 mandata ostaje van vlasti, ali je dovoljno za snažnu opoziciju.

Izborni rezultati i uticaj na Zapadni Balkan

Važno je napomenuti da je prema anketama AfD čak i premašio svoja očekivanja, dok su Hrišćanski demokrati pali ispod svojih projekcija. Socijaldemokrate i Zeleni su, zahvaljujući taktičkom glasanju, uspeli da pređu izborni prag, čime je sistem delimično korigovao pretnju apsolutne većine AfD-a.
Manifest AfD-a uključuje mere kao što su remigracija, razdvajanje dece izbeglica u školama, konzervativni zaokret u obrazovanju i kulturi, kao i otvoreno prorusku orijentaciju. Međutim, većina ovih politika ne može biti sprovedena na nivou pokrajine, već su nadležnost saveznog zakonodavstva.

Sistem ograničava mogućnosti ekstremnih političkih aktera

Na kraju, institucionalne barijere i koalicioni model u Nemačkoj onemogućavaju da rezultat kao što je rekord AfD-a u Saksoniji-Anhaltu automatski dovede do osvajanja vlasti. Iako AfD beleži rast, njegova mogućnost da utiče na politiku ostaje ograničena bez partnera i uz čvrst otpor ostalih stranaka. Obradović zaključuje da je demokratija u Nemačkoj projektovana tako da se sistem sam koriguje kada se suoči sa pretnjama stabilnosti.

Psiholog sistemskih rizika ističe da promene ponašanja, a ne samo znanje, odlučuju o budućnosti planete

Milan Krajnc, psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst u kojem upozorava na psihološke prepreke u borbi protiv klimatskih promena. Prema njegovim rečima, problem nije nedostatak informacija, već izostanak trajne promene ponašanja, što može imati ozbiljne posledice za planetu.

Psihološki otpor prema promenama i posledice

Prema mišljenju profesora Krajnca, ljudi često ostaju u obrascima ponašanja za koje znaju da su štetni. Iako su svesni rizika, retko reaguju dok posledice ne postanu lične i neizbežne. On navodi primer svakodnevnih navika, kao što su izbegavanje fizičke aktivnosti ili nastavak života u lošim odnosima, i ukazuje da se slično dešava u vezi sa klimatskim promenama.

Zato napominje da informisanost nije dovoljna. Prema njegovim rečima, kada posledice klimatskih promena, poput poplava ili suša, postanu lično iskustvo, tada dolazi do promene. Do tada, ljudi često zanemaruju rizik, jer im je teško da se odreknu kratkoročnih koristi zbog neizvesnih dugoročnih rezultata.

Klimatske promene kao ogledalo društva

Krajnc objašnjava da je klimatska politika izazov, jer zahteva od ljudi da se odriču sadašnjih pogodnosti zarad buduće dobrobiti. Političari se, kako navodi, suočavaju sa teškoćama da motivišu građane na promenu načina života. Građani, s druge strane, posmatraju ponašanje lidera, a ne samo njihove reči. Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, važno da institucije i lideri svojim primerom pokažu održivost i odgovornost.

On ističe da najveći problem nije sama klima, već ljudska psihologija koja teži kratkoročnim rešenjima. Kada su resursi stalno dostupni, ljudi ih uzimaju zdravo za gotovo. Tek kada počnu da ih gube, shvataju njihovu pravu vrednost.

Odgajanje kulture odgovornosti naspram straha

U tekstu se dalje navodi da zastrašivanje i stalno naglašavanje katastrofe ne dovode do trajne promene. Krajnc smatra da je potrebno razvijati kulturu odgovornosti, a ne straha. Umesto pristupa „ako ovo ne uradite, planeta će propasti“, predlaže da se fokus stavi na zajedničku brigu o resursima i budućnosti.

Prema njegovim rečima, odgovornost motiviše ljude da deluju, dok ih strah može navesti da se povuku ili ignorišu problem. Klimatske promene, prema Krajncu, predstavljaju priliku za društvo da prepozna sopstvene slabosti i da kroz odgovorno ponašanje doprinese očuvanju planete.

Zaključak i poziv na promenu ponašanja

Kao rezultat, Krajnc zaključuje da je promena ponašanja ključna za rešavanje problema klimatskih promena. On poziva na ličnu i institucionalnu odgovornost, naglašavajući da posledice već postaju vidljive. Na taj način, on podvlači da je vreme za promenu sada i da odgovornost mora biti osnovna vrednost u pristupu očuvanju prirodnih resursa.