Četiri tradicionalne japanske namirnice, bogate antioksidansima, podržavaju probavu i vitalnost kod žena svih generacija.

Japanke vekovima oslanjaju svoju ishranu na fermentisane i biljne proizvode koji pomažu u održavanju snažnog zdravlja creva i celokupne vitalnosti. Prema dr Vicenteu Meri, stručnjaku za dugovečnost, žene u Japanu važe za jedne od najzdravijih na svetu, a izbor namirnica bogatih antioksidansima igra ključnu ulogu. Ove namirnice nisu rezervisane samo za azijsku kuhinju – njihov uticaj na probavu i energiju prepoznat je i širom sveta.

Fermentisani kupus je neizostavan deo japanske trpeze. Dok u Evropi poznajemo kiseli kupus, Japanci fermentišu razne vrste povrća i svakodnevno ih koriste kao prilog. Ova tradicija značajno povećava unos probiotika, poboljšava varenje i smanjuje nadimanje. Upravo zato, žene često biraju fermentisani kupus uz lagane obroke, što doprinosi osećaju sitosti bez težine.

Kuzu je još jedan dragoceni sastojak u japanskoj ishrani – reč je o prahu od korena biljke kudzu koji je bogat fitoestrogenima. Kuzu se koristi kao prirodan zgušnjivač u supama i sosovima. Stručnjaci ističu da je posebno koristan tokom menopauze, jer podržava hormonsku ravnotežu. Takođe, istraživanja su pokazala da doprinosi zdravlju srca i smanjenju upalnih procesa.

Umeboši pasta, napravljena od fermentisanih šljiva, tradicionalno se koristi kao saveznik protiv umora i glavobolje. Žene je često konzumiraju pre jela ili dodaju napicima radi jačanja imuniteta i poboljšanja varenja. Dr Vicente Mera naglašava: “Samo pola kašičice umeboši paste može ublažiti glavobolju i osvežiti telo”. Ova pasta je niskokalorična, sadrži malo masti i doprinosi osećaju lakoće.

Miso supa je omiljeni jutarnji izbor mnogih Japanki. Ovaj topli napitak bogat je probioticima, proteinima, vitaminima i mineralima, a njegov balans hranljivih materija čini ga idealnim za početak dana. Dr Vicente Mera objašnjava: “Miso supa je prava superhrana zbog svog balansa hranljivih materija”. Osim što zagreva organizam, priprema digestivni sistem za ostatak dana i pruža dugotrajan osećaj energije.

Na kraju, navike japanskih žena mogu biti inspiracija i za druge – uvođenje fermentisanih i biljnih proizvoda u dnevnu rutinu doprinosi boljoj probavi, smanjenju umora i vitalnosti. Fermentisani kupus, kuzu prah, umeboši pasta i miso supa sve su popularniji i van Japana, posebno među ženama koje žele da unaprede svoje zdravlje na prirodan način.

Pravilna hidratacija leti zahteva više pažnje – saznajte koliko vode je optimalno za vaše zdravlje kad je preko 30 stepeni

Kada temperature tokom leta pređu 30 stepeni, mnoge žene se pitaju koliko vode treba uneti da bi organizam ostao zdrav i vitalan. Stručnjaci upozoravaju da se u ovakvim uslovima gubi znatno više tečnosti, a dehidracija može nastupiti brže nego što očekujete. Redovno konzumiranje vode, čak i pre nego što osetite žeđ, je od ključnog značaja. Prema rečima dr Tanje Petrović, specijaliste interne medicine, “osećaj žeđi je prvi znak da je telo već počelo da gubi potrebnu tečnost”.

Posebno su osetljive grupe starije žene, trudnice, majke sa malom decom i sve koje provode više vremena napolju ili rade na otvorenom. Kod njih čak i blaži gubitak tečnosti može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, umor ili pad koncentracije. Žene koje vežbaju ili se bave fizički zahtevnim poslovima moraju biti posebno pažljive sa unosom vode.

Poznata preporuka je osam čaša vode dnevno, ali ta količina nije univerzalna. Prava potreba zavisi od telesne mase, uzrasta, opšteg zdravlja i nivoa aktivnosti, a visoke temperature i pojačano znojenje dodatno povećavaju potrebe za tečnošću. Za većinu odraslih žena tokom vrućih dana preporučuje se od dva do tri litra tečnosti dnevno. Ako trenirate, radite napolju ili provodite vreme na plaži, potrebno je i više.

Pratite signale svog tela – obratite pažnju na boju urina, suva usta ili pojavu glavobolje. Dr Petrović savetuje: “Pratite svoje telo i trudite se da uzimate vodu i pre nego što osetite žeđ”. Osim vode, nezaslađeni biljni i voćni čajevi, limunada sa malo šećera, kao i mleko ili jogurt, takođe su dobri izvori tečnosti.

Leto ne zahteva samo vodu, već i obnavljanje elektrolita koje gubimo znojenjem. Lubenica, dinja, breskve, pomorandže i jagode su odličan izbor jer su bogate vodom, vitaminima i mineralima. Nutricionista Ivana Marković objašnjava: “Voće bogato vodom može značajno doprineti hidrataciji, posebno kod dece i trudnica”.

Na moru ili bazenu, sunce i fizička aktivnost dodatno ubrzavaju gubitak tečnosti. Čak i dok ste okruženi vodom, važno je imati flašicu uz sebe i često piti, čak i kad niste žedni.

Na kraju, pravilna hidratacija tokom leta zahteva više od prostog brojenja čaša. Slušajte potrebe svog organizma i birajte napitke i namirnice koje će vam pomoći da ostanete zdravi i energični, čak i tokom najtoplijih dana.

Samit u glavnom gradu okuplja više od trideset vodećih eksperata, sa posebnim akcentom na zdravlje žena i digitalne tehnologije

U Beogradu je održan prvi CARDIOIMPACT samit, dvodnevni događaj posvećen unapređenju prevencije kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio više od trideset domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti kardiologije, laboratorijske medicine, javnog zdravlja i digitalnih inovacija. Organizatori su Centar za medicinsku biohemiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Srpsko udruženje za kliničku laboratorijsku medicinu i nauku.

Posebna pažnja na ovom samitu posvećena je inovativnim rešenjima i bržoj implementaciji novih tehnologija, kako bi savremena prevencija postala dostupna svima. Prema rečima prof. dr Sanje Stanković, predsednice međunarodne radne grupe WG-CARDIOIMPACT, „kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu, ali danas imamo tehnologiju i znanje da taj trend preokrenemo.” Dodala je i da laboratorijska medicina postaje nezamenljiv klinički partner u prevenciji i lečenju.

Samit je otvorio prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, a događaj je podržan i od strane Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce i urednice časopisa The Lancet Regional Health – Europe. Učešće i podrška evropskih i svetskih federacija potvrđuju značaj ovog skupa.

Poseban značaj samit ima za žene, jer statistika pokazuje da žene često kasnije prepoznaju simptome kardiovaskularnih bolesti i ređe dobijaju blagovremenu dijagnostiku. Na samitu se raspravlja o biomarkerima i naprednim laboratorijskim metodama koje mogu omogućiti raniju detekciju rizika, naročito kod žena koje nemaju tipične simptome.

Centralna tema okupljanja su digitalne inovacije poput veštačke inteligencije i pametnih senzora, koji mogu omogućiti personalizovanu prevenciju i bolje predviđanje rizika. Eksperti diskutuje i o konceptu „digitalnih blizanaca“ i uticaju okoline na zdravlje srca. Dodatni segment programa posvećen je razmeni iskustava i praktičnim savetima o tome kako inovacije uključiti u svakodnevnu medicinsku praksu, kao i o prevazilaženju sistemskih prepreka da bi zdravstvena zaštita bila jednako dostupna svima, bez obzira na ekonomski ili geografski položaj.

Samit ima i strateški cilj – usvajanje Beogradske deklaracije 2026, kojom se zajednički poziva na unapređenje prevencije kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Kako je naglasila prof. dr Stanković, „znanje koje spasava živote mora biti odmah dostupno svima”.