Naučna studija pokazuje da redovan unos mleka može umanjiti rizik od raka debelog creva kod žena za 17%

Rak debelog creva je sve češći zdravstveni problem, naročito u razvijenim zemljama i na našim prostorima, zbog čega žene traže načine da smanje rizik kroz ishranu. Novo istraživanje Univerziteta Oksford i Cancer Research UK donosi dobre vesti – naučnici su ustanovili da uvođenje samo jedne čaše mleka dnevno može smanjiti rizik od raka debelog creva za 17%. Ovaj podatak je posebno važan jer je rak debelog creva jedan od vodećih uzroka smrtnosti, četvrti po redu u Hrvatskoj, dok broj obolelih raste i kod nas. Stručnjaci naglašavaju da bi čak 54% slučajeva ovog raka moglo biti sprečeno zdravijim navikama, dok su najvažniji faktori rizika pušenje, fizička neaktivnost, povećan unos alkohola, previše prerađenog mesa i neuravnotežena ishrana.

Zaštitna uloga mleka nije vezana samo za zamenu loših navika – istraživanje je pokazalo da mleko samo po sebi ima pozitivan efekat, bez obzira na ostale promene u ishrani. Paralelno, povećanje alkohola za 20 grama dnevno (odgovara jednoj velikoj čaši vina) povećava rizik od raka za 15%, dok unos više od 30 grama crvenog ili prerađenog mesa podiže rizik za 8%. Profesor Džastin Stebing sa Univerziteta Anglia Ruskin ističe: „Kao onkolog, savetujem svoje pacijentkinje da način života i ishrana značajno utiču na zdravlje. Ovo istraživanje bacilo je novo svetlo na jednostavne, ali efikasne promene koje možemo uvesti.“

Mleko je bogato kalcijumom, koji pomaže u sprečavanju razvoja abnormalnih ćelija u crevima i vezuje štetne supstance, olakšavajući njihovo izbacivanje iz tela. Većina mlečnih proizvoda sadrži i vitamin D, koji ima antikancerogena svojstva i reguliše rast i deobu ćelija. Laktoza iz mleka podstiče razvoj korisnih crevnih bakterija koje proizvode butirat, masnu kiselinu sa zaštitnim i protivupalnim efektom. Posebne masne kiseline u mleku, kao što je konjugovana linolna kiselina, pokazale su u laboratorijskim uslovima potencijalno antikancerogeno delovanje.

Profesor Stebing naglašava: „Otkriće da umereno povećanje unosa mleka može značajno smanjiti rizik od raka debelog creva posebno je ohrabrujuće. To pokazuje da male, lako ostvarive promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki efekat na zdravlje.“

Zato se preporučuje ženama svih uzrasta da uvedu jednu čašu mleka dnevno – bilo punomasno, polumasno ili obrano, jer su sve vrste pokazale pozitivan efekat. Pored toga, preporučuje se smanjenje unosa alkohola i prerađenog mesa kao dodatna mera prevencije. Ipak, za pravu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru, i ne zaboravite na redovne preventivne preglede.

Priča o sedam godina pogrešnih dijagnoza i upornosti žene kojoj su simptomi raka materice bili ignorisani

Ana Rajt-Hiks iz Velike Britanije provela je sedam godina suočavajući se sa obilnim menstruacijama, stalnim umorom i bolovima u karlici. Više od 20 puta tražila je pomoć lekara, ali su njene tegobe stalno povezivane sa godinama, perimenopauzom i sindromom iritabilnog creva. Ispostavilo se da je sve vreme imala endometrijalni stromalni sarkom (ESS), retku vrstu raka materice.

Problemi su počeli još u pubertetu, kada je Ana zbog obilnih menstruacija već sa 15 godina počela da koristi kontraceptivne pilule. Prava kriza nastupila je nakon porođaja 2016. godine, kada su menstruacije trajale po sedam dana i ostavljale je bez energije, uz jake bolove u leđima i karlici. Lekari su 2017. godine njene simptome pripisivali hormonskim promenama, dok su stomačne tegobe tumačili kao IBS. Ana je čak nekoliko puta gubila svest od bolova, ali je dijagnoza ostala nepromenjena.

Tokom pandemije stanje joj se dodatno pogoršalo. Menstruacije su joj trajale više od dve nedelje svakog meseca, uz promene raspoloženja i snažno psihičko opterećenje. U jednom trenutku, priznaje, čak je razmišljala da se povredi. Iako su lekari tvrdili da je reč o perimenopauzi, hormonski testovi to nisu potvrdili. Tek početkom 2024. godine došla je do ginekologa, kada je molila za histerektomiju, ali joj je savetovano da se vrati za šest meseci. “Izgubila sam broj koliko sam puta tražila pomoć. Niko me nije shvatao ozbiljno”, kaže Ana.

U avgustu 2024. pojavila se krv u stolici, što je pokrenulo hitne pretrage. Nakon analiza, dobila je obaveštenje da je na onkološkoj obradi. Kolonoskopija i endoskopija pokazale su promene na crevu, dok su CT i MRI potvrdili da je rak prisutan već godinama i proširen. “Razvio se u sluznici materice, skriven iza zida materice. Jedini razlog što je pronađen je to što se već proširio”, objašnjava Ana, navodeći osećaj tuge i ljutnje zbog ignorisanih simptoma.

U decembru 2024. godine podvrgnuta je 11-časovnoj operaciji, iako je planirano četiri sata. Imala je radikalnu histerektomiju, odstranjene su joj delovi debelog creva, žučna kesa i okolna tkiva. “Bila sam presrećna što sam živa, nisu pronašli preostali rak”, otkriva Ana. Posle dijagnoze ESS-a niskog gradusa u stadijumu 4a, ne prima terapiju ali se redovno kontroliše. Svesna je rizika od povratka bolesti, ali svaki dan živi punim plućima sa porodicom.

Ana naglašava važnost prepoznavanja simptoma i insistiranja na drugom mišljenju: “Da nisam nastavila da insistiram na odgovorima, sada bih bila mrtva.” Ginekološkinja dr Milica Petrović savetuje: “Dugotrajne i obilne menstruacije, posebno kada se pogoršavaju, uvek zahtevaju detaljnu dijagnostiku. Svaka žena koja oseća da nešto nije u redu, treba da potraži drugo mišljenje ako ne dobije odgovore.” Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Prepoznajte prve znake srčanog udara kod žena i reagujte na vreme za bolje ishode

Infarkt miokarda je ozbiljno stanje koje može pogoditi svakoga, ali kod žena simptomi često nisu tipični i mogu biti suptilniji. Zbog toga se znakovi često pogrešno tumače kao posledica umora, stresa ili problema sa varenjem, što produžava vreme do prave dijagnoze i može otežati lečenje. Najčešći znak srčanog udara jeste snažan pritisak ili bol u grudima koji traje ili se povremeno vraća. Kod žena taj simptom često bude slabije izražen ili se uopšte ne javi. Bol može da zrači u levu ruku, ramena, vrat, vilicu ili leđa. Pored toga, infarkt može da se manifestuje kroz otežano disanje, hladan znoj, iznenadnu slabost, vrtoglavicu ili mučninu.

Žene su sklonije tome da simptome infarkta prepoznaju kasnije jer se kod njih često javljaju neobjašnjiv umor, nelagodnost u stomaku, bol u leđima ili mučnina. Ovi znaci mogu trajati satima ili čak danima pre nego što se pojavi sam infarkt, pa se često ignorišu ili pogrešno tumače. Neobjašnjiv umor i otežano disanje pri manjem naporu još su neki od simptoma na koje žene često ne obrate pažnju, iako su to znakovi da srce nije u dobrom stanju.

Ako osetite ponavljajući pritisak ili bol u grudima, težinu, slabost, teško disanje ili mučninu, odmah se javite lekaru. Obratite pažnju i na simptome poput bola u leđima ili vilici, iznenadnog osećaja umora ili hladnog znoja. Nije preporučljivo čekati da simptomi prođu sami – svaki minut je važan.

Kardiolog dr Ivana Petrović posebno ističe: „Žene često imaju tihi infarkt bez tipične boli u grudima. Zato je važno da svaka žena zna da i netipični simptomi mogu ukazivati na ozbiljan problem sa srcem.”

Ako posumnjate na infarkt, odmah pozovite hitnu pomoć. Brza reakcija i medicinska intervencija mogu povećati šanse za oporavak i smanjiti rizik od komplikacija. Zdravlje je najvažnije, a za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.