Isprobajte tradicionalni desert poznatog šefa – jednostavno, sa zrelim crnim trešnjama i mirisom vanile

Jedan od najcenjenijih francuskih šefova, Alen Dikas, osvojio je čak 18 Mišlenovih zvezdica i proslavio se upravljanjem prestižnim restoranima u Monte Karlu, Parizu i Londonu. On otkriva svoju verziju popularnog klafutija sa trešnjama – deserta koji možete pripremiti kod kuće i uživati u punom ukusu leta. Njegov recept spaja tradicionalnu francusku poslasticu sa modernim kulinarskim pristupom, čineći ga savršenim izborom za žensku trpezu.

Klafuti sa trešnjama je klasik francuske kuhinje, posebno omiljen tokom letnjih meseci. Dikas naglašava da pravi ukus ovog kolača dolazi do izražaja samo sa zrelim crnim trešnjama i pažljivo izbalansiranom smesom. Prema njegovom mišljenju, važno je zadržati jednostavnost originalnog recepta, ali ga i prilagoditi savremenim ukusima. “Najlepše uspomene iz detinjstva vezujem za ovakve deserte, gde voće ostaje u prvom planu”, ističe Dikas. Pravilno pečenje omogućava klafutiju da dobije idealnu teksturu, između flana i suflea.

Za pripremu klafutija za četiri osobe potrebni su: 500 g crnih trešanja, 6 svežih jaja, 220 g šećera (200 g za smesu, 20 g za posipanje), 1 litar punomasnog mleka, 70 g brašna, 20 g putera za podmazivanje i 1 štapić vanile. Najpre zagrejte rernu na 200°C. U velikoj posudi umutite jaja sa 200 g šećera dok ne dobijete penastu smesu. Vanilu prepolovite i stavite u mleko koje treba zagrejati do ključanja. Prosejte brašno pa ga dodajte u umućena jaja, a zatim postepeno umešajte toplo mleko uz stalno mešanje. Pleh dobro premažite puterom i rasporedite trešnje bez peteljki po dnu. Pažljivo prelijte smesu preko voća, vodeći računa da trešnje ostanu ravnomerno raspoređene. Klafuti pecite 20 do 30 minuta, dok ne dobije zlatnu boju i ne stegne se. Po završetku pospite sa preostalih 20 g šećera – to desertu daje dodatnu aromu i blagu hrskavost na vrhu.

Ovaj desert se preporučuje služiti mlak ili potpuno ohlađen, kako bi se najbolje istakla sočnost trešanja i nežnost biskvita. Klafuti je sjajan izbor za lagani letnji desert – bilo za porodični ručak ili druženje sa prijateljicama. Dikas savetuje da ga pripremate kada su trešnje u punoj sezoni, jer tada imaju najintenzivniji ukus i miris. Kako sam šef kaže: “Zadovoljstvo je upotrebiti najlepše voće u jednostavnom receptu, gde glavnu ulogu ima prirodan ukus”. Klafuti će oduševiti sve goste, a njegova priprema ne iziskuje posebne kulinarske veštine niti mnogo vremena.

Stručnjaci preporučuju raznovrsno voće bogato vlaknima i antioksidansima za bolju probavu i manje upala

U potrazi za zdravijom ishranom, mnoge žene se pitaju koje voće zaista donosi koristi organizmu. Nutricionisti sve više ističu važnost voća zbog njegovog antiinflamatornog delovanja i pozitivnog uticaja na digestivni sistem. Prema savetima nutricionistkinje Ashley Oswald iz Minesote, potrebno je konzumirati različite vrste voća kako bi se obezbedio širok spektar vlakana. Voće je takođe bogato antioksidansima, među kojima se posebno izdvajaju polifenoli i vitamin C – upravo oni pomažu u smanjenju upalnih procesa i podržavaju rast dobrih bakterija u crevima.

Bobičasto voće poput borovnica, jagoda, malina i kupina bogato je antocijaninima – snažnim antioksidansima koji ne samo da daju boju ovim plodovima, već i podstiču rast korisnih bakterija u crevima. Redovno uživanje u bobičastom voću doprinosi ravnoteži mikrobioma, što je presudno za dobru probavu i jačanje imunog sistema. Ove voćke su niskokalorične i lako se uklapaju u razne obroke, bilo sa grčkim jogurtom ili bademima.

Jabuke su odličan izvor pektina, rastvorljivog vlakna koje pomaže bakterijama u crevima da proizvode butirat – sastojak sa izraženim antiinflamatornim efektom. Ipak, Ashley Oswald savetuje oprez ako imate osetljiv stomak ili sindrom iritabilnog creva, jer jabuke mogu prouzrokovati nelagodnost zbog fermentabilnih vlakana. Citrusno voće poput narandže, grejpa i limuna obiluje vitaminom C i flavonoidima, koji podstiču otpornost organizma i pomažu u borbi protiv upale.

Kivi je poznat po svojoj kombinaciji vitamina, enzima i vlakana i podržava redovno pražnjenje creva. Kruške su takođe bogate vlaknima i predstavljaju dobar izbor za užinu ili lagani desert. Trešnje sadrže velike količine polifenola i poznate su po svom snažnom antiinflamatornom dejstvu, a dodatno imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca.

Uključivanjem ovih osam vrsta voća u svakodnevnu ishranu, možete poboljšati varenje i osećaj energije tokom dana. Da biste sprečili nagle skokove nivoa šećera u krvi, preporučuje se kombinovanje voća sa proteinima kao što su orašasti plodovi, sir ili kuvana jaja. Na taj način, obezbeđujete stabilnu energiju i dodatnu podršku mikrobiomu.

Najvažnije je da tokom nedelje rotirate različite vrste voća i osluškujete potrebe svog organizma. Redovnim unosom ovih namirnica, ne samo da ćete ojačati creva i smanjiti upale, već ćete doprineti i svom celokupnom osećaju zdravlja.

Neki sastojci u kozmetici mogu biti rizični za žene sa osetljivom kožom i trudnice – stručnjaci savetuju pažljiv odabir.

U Srbiji većina žena svakodnevno koristi gelove za tuširanje, ali retko proverava sastav na deklaraciji. Hematolog i onkolog Džejms Mekloski upozorava da dugotrajno izlaganje određenim hemikalijama može narušiti zdravlje kože. Iako na razvoj raka utiču brojni faktori poput genetike, godina i životnih navika, onkolozi naglašavaju da se rizik može smanjiti promenom navika i pažljivijim izborom kozmetike.

Najveći problem nisu svi gelovi za tuširanje, već konkretni sastojci koji se često nalaze u mirisnim proizvodima. Dr Džejms Mekloski posebno naglašava opasnosti ftalata, parabena i sulfata. On ističe: „Pojedina jedinjenja iz kozmetike dovode se u vezu sa poremećajem hormona. Tokom proizvodnje nekih sastojaka mogu nastati nusproizvodi koji se smatraju potencijalno kancerogenim.”

Medicinski onkolog Sudarsan Kolimutatuilam smatra da nema razloga za paniku, ali savetuje poseban oprez određenim grupama. Prema njegovim rečima, žene sa osetljivom kožom, astmom, migrenama, trudnice i roditelji male dece treba detaljno da provere deklaraciju proizvoda. On kaže: „Nije svaka hemikalija opasna, ali dugotrajna upotreba proizvoda sa određenim sastojcima može povećati rizik, posebno kod osetljivih grupa.”

Hematolog i epidemiolog Adil Kan napominje da povremena upotreba mirisnih gelova uglavnom nije rizična za većinu žena. Ipak, on preporučuje da one koje žele da smanje izloženost biraju gelove bez dodatnih mirisa, proizvode sa što kraćim spiskom sastojaka, tradicionalne čvrste sapune ili tečne kastiljske sapune na bazi biljnih ulja, bez sintetičkih deterdženata i veštačkih mirisa.

Lekari naglašavaju da nijedan pojedinačni proizvod sam po sebi ne izaziva rak – na razvoj bolesti utiču brojni faktori kao što su genetika, godine, pušenje, alkohol, ishrana, gojaznost, fizička aktivnost, UV zračenje i infekcije. Ipak, savetuju ženama da budu informisane i biraju kozmetiku sa što manje potencijalno štetnih hemikalija, kako bi dodatno zaštitile svoje zdravlje, naročito ukoliko spadaju u osetljive grupe.

Na kraju, važno je pronaći ravnotežu između udobnosti i zdravlja. Informisanost i pažljiv izbor kozmetike doprinose smanjenju rizika, a koža će vam biti zahvalna na dodatnoj pažnji.