Sve više žena u urbanim sredinama otkriva koristi kontrolisanog vrištanja za emotivno rasterećenje i lakše prevazilaženje napetosti

U poslednje vreme, žene širom Srbije traže inovativne načine da se izbore sa stresom i anksioznošću. Dok su do sada uobičajeni izbor bile šetnje, gledanje omiljenih serija ili rana večera, sve više žena se odlučuje za nešto novo – terapiju vrištanjem. Ova tehnika, poznata i kao “scream therapy”, posebno je popularna među zaposlenim ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza, a najčešće se praktikuje u urbanim sredinama.

Za razliku od spontanog vikanja, terapija vrištanjem podrazumeva svesno otpuštanje snažnih emocija u kontrolisanoj atmosferi, poput vriska u jastuk ili u automobilu. Na taj način, energija besa, straha ili frustracije ne ostaje potisnuta, već izlazi iz tela. Psihološkinja Jovana Ilić objašnjava: “Terapija vrištanjem omogućava ženama da kroz zvuk i disanje otpuste napetost koju ne mogu da izraze na druge načine. Ovo ne rešava životne probleme, ali pomaže telu da se resetuje.”

Mnoge žene koje su probale ovu tehniku opisuju je kao „ventil“ kroz koji napokon mogu da izraze svoja osećanja. Stručnjaci ističu da žene često zadržavaju emocije zbog društvenih uloga i očekivanja, pa im je potreban siguran prostor za oslobađanje stresa.

Stres utiče i na telo kroz ubrzan rad srca, zategnute mišiće i plitko disanje – simptome koje često osećaju žene sa puno obaveza i malo slobodnog vremena. Prema rečima Jovane Ilić: “Fizička strana emocija je podjednako važna kao i mentalna. Kada žena vrišti, aktivira dijafragmu i mišiće tela, što podseća na efekat intenzivnog smeha ili pevanja.”

Žene koje su uvele ovu tehniku u svakodnevicu često primećuju da se nakon vrištanja osećaju opuštenije i smirenije. Ipak, važno je napomenuti da scream terapija nije zamena za profesionalnu psihološku pomoć, već dodatna podrška u svakodnevnom životu.

Psiholozi preporučuju da se vrištanje praktikuje u privatnim uslovima – kod kuće, u automobilu ili negde u prirodi. Pre nego što započnete, korisno je razgovarati sa članovima porodice ili partnerom i objasniti im da je reč o tehnici za oslobađanje napetosti, a ne o gubitku kontrole. “Važno je da žena pronađe svoj način i trenutak kada joj je ovakav ventil najpotrebniji”, navodi Jovana Ilić.

Iako ne može rešiti sve izazove, scream terapija ženama pruža osećaj kontrole i snage, čineći svakodnevne izazove podnošljivijim i pomažući im da pronađu unutrašnji mir.

Neki sastojci u kozmetici mogu biti rizični za žene sa osetljivom kožom i trudnice – stručnjaci savetuju pažljiv odabir.

U Srbiji većina žena svakodnevno koristi gelove za tuširanje, ali retko proverava sastav na deklaraciji. Hematolog i onkolog Džejms Mekloski upozorava da dugotrajno izlaganje određenim hemikalijama može narušiti zdravlje kože. Iako na razvoj raka utiču brojni faktori poput genetike, godina i životnih navika, onkolozi naglašavaju da se rizik može smanjiti promenom navika i pažljivijim izborom kozmetike.

Najveći problem nisu svi gelovi za tuširanje, već konkretni sastojci koji se često nalaze u mirisnim proizvodima. Dr Džejms Mekloski posebno naglašava opasnosti ftalata, parabena i sulfata. On ističe: „Pojedina jedinjenja iz kozmetike dovode se u vezu sa poremećajem hormona. Tokom proizvodnje nekih sastojaka mogu nastati nusproizvodi koji se smatraju potencijalno kancerogenim.”

Medicinski onkolog Sudarsan Kolimutatuilam smatra da nema razloga za paniku, ali savetuje poseban oprez određenim grupama. Prema njegovim rečima, žene sa osetljivom kožom, astmom, migrenama, trudnice i roditelji male dece treba detaljno da provere deklaraciju proizvoda. On kaže: „Nije svaka hemikalija opasna, ali dugotrajna upotreba proizvoda sa određenim sastojcima može povećati rizik, posebno kod osetljivih grupa.”

Hematolog i epidemiolog Adil Kan napominje da povremena upotreba mirisnih gelova uglavnom nije rizična za većinu žena. Ipak, on preporučuje da one koje žele da smanje izloženost biraju gelove bez dodatnih mirisa, proizvode sa što kraćim spiskom sastojaka, tradicionalne čvrste sapune ili tečne kastiljske sapune na bazi biljnih ulja, bez sintetičkih deterdženata i veštačkih mirisa.

Lekari naglašavaju da nijedan pojedinačni proizvod sam po sebi ne izaziva rak – na razvoj bolesti utiču brojni faktori kao što su genetika, godine, pušenje, alkohol, ishrana, gojaznost, fizička aktivnost, UV zračenje i infekcije. Ipak, savetuju ženama da budu informisane i biraju kozmetiku sa što manje potencijalno štetnih hemikalija, kako bi dodatno zaštitile svoje zdravlje, naročito ukoliko spadaju u osetljive grupe.

Na kraju, važno je pronaći ravnotežu između udobnosti i zdravlja. Informisanost i pažljiv izbor kozmetike doprinose smanjenju rizika, a koža će vam biti zahvalna na dodatnoj pažnji.

Celulit je najčešće estetski problem, dok bol i osećaj težine mogu ukazivati na lipedem – evo kako da ih razlikujete.

Neravnine na butinama, zadnjici ili bokovima muče mnoge žene, ali nije uvek lako utvrditi da li je reč o celulitu ili lipedemu. Iako oba stanja izazivaju promene na izgledu kože, veoma je važno znati razliku: celulit je uglavnom estetski problem, dok lipedem predstavlja medicinski poremećaj koji zahteva stručnu procenu.

Celulit pogađa između 80 i 90 odsto žena tokom života. Ova pojava je povezana sa specifičnom građom ženskog vezivnog tkiva i hormonskim uticajem, pre svega estrogena. Kod žena su vlakna vezivnog tkiva paralelno postavljena, što omogućava masnim ćelijama da lakše izbijaju ka površini i stvaraju efekat „pomorandžine kore”.

Celulit se obično javlja na butinama, zadnjici, bokovima ili stomaku. Prvi stepen se prepoznaje kao blaga udubljenja koja su vidljiva samo kada se koža pritisne. Drugi stepen podrazumeva da su udubljenja prisutna dok stojite ili sedite, ali nestaju u ležećem položaju. Treći stepen je kada su udubljenja stalno prisutna, čak i kada ležite.

Sa druge strane, ako osim promena na koži osećate bol, osećaj težine ili zatezanja, moguće je da imate lipedem. Lipedem je poremećaj masnog tkiva koji najčešće zahvata noge i bokove, a karakteriše ga bol na dodir i osećaj napetosti. Za razliku od celulita, koji menja samo izgled, lipedem izaziva neprijatne senzacije.

Važno je razlikovati ova dva stanja. Celulit ne utiče na zdravlje, ali može biti izvor nesigurnosti. Postoje različiti estetski tretmani poput laserskog zatezanja, radiofrekventne terapije ili liposukcije koji mogu poboljšati izgled, ali ne rešavaju trajno problem. Pre bilo kakvog tretmana, savetuje se konsultacija sa stručnjakom i realna očekivanja.

Lipedem je medicinski problem koji traži dijagnostiku. Ako primetite bol, težinu ili zatezanje uz promene na koži, obratite se dermatologu, flebologu ili plastičnom hirurgu. Lekar će proceniti prisustvo bola na pritisak, napetost, kao i eventualnu porodičnu sklonost ovom poremećaju. Kako ističu stručnjaci: „Bol je najvažniji signal da se ne radi samo o celulitu, već da je potrebno detaljnije ispitivanje.”

Vidljive neravnine koje ne nestaju, a prate ih bol ili osećaj težine, razlog su za dodatni pregled. Prava dijagnoza omogućava odgovarajuće lečenje i kontrolu simptoma, čime žene mogu bolje brinuti o svom zdravlju.