Stručnjaci preporučuju raznovrsno voće bogato vlaknima i antioksidansima za bolju probavu i manje upala

U potrazi za zdravijom ishranom, mnoge žene se pitaju koje voće zaista donosi koristi organizmu. Nutricionisti sve više ističu važnost voća zbog njegovog antiinflamatornog delovanja i pozitivnog uticaja na digestivni sistem. Prema savetima nutricionistkinje Ashley Oswald iz Minesote, potrebno je konzumirati različite vrste voća kako bi se obezbedio širok spektar vlakana. Voće je takođe bogato antioksidansima, među kojima se posebno izdvajaju polifenoli i vitamin C – upravo oni pomažu u smanjenju upalnih procesa i podržavaju rast dobrih bakterija u crevima.

Bobičasto voće poput borovnica, jagoda, malina i kupina bogato je antocijaninima – snažnim antioksidansima koji ne samo da daju boju ovim plodovima, već i podstiču rast korisnih bakterija u crevima. Redovno uživanje u bobičastom voću doprinosi ravnoteži mikrobioma, što je presudno za dobru probavu i jačanje imunog sistema. Ove voćke su niskokalorične i lako se uklapaju u razne obroke, bilo sa grčkim jogurtom ili bademima.

Jabuke su odličan izvor pektina, rastvorljivog vlakna koje pomaže bakterijama u crevima da proizvode butirat – sastojak sa izraženim antiinflamatornim efektom. Ipak, Ashley Oswald savetuje oprez ako imate osetljiv stomak ili sindrom iritabilnog creva, jer jabuke mogu prouzrokovati nelagodnost zbog fermentabilnih vlakana. Citrusno voće poput narandže, grejpa i limuna obiluje vitaminom C i flavonoidima, koji podstiču otpornost organizma i pomažu u borbi protiv upale.

Kivi je poznat po svojoj kombinaciji vitamina, enzima i vlakana i podržava redovno pražnjenje creva. Kruške su takođe bogate vlaknima i predstavljaju dobar izbor za užinu ili lagani desert. Trešnje sadrže velike količine polifenola i poznate su po svom snažnom antiinflamatornom dejstvu, a dodatno imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca.

Uključivanjem ovih osam vrsta voća u svakodnevnu ishranu, možete poboljšati varenje i osećaj energije tokom dana. Da biste sprečili nagle skokove nivoa šećera u krvi, preporučuje se kombinovanje voća sa proteinima kao što su orašasti plodovi, sir ili kuvana jaja. Na taj način, obezbeđujete stabilnu energiju i dodatnu podršku mikrobiomu.

Najvažnije je da tokom nedelje rotirate različite vrste voća i osluškujete potrebe svog organizma. Redovnim unosom ovih namirnica, ne samo da ćete ojačati creva i smanjiti upale, već ćete doprineti i svom celokupnom osećaju zdravlja.

Sve više žena u urbanim sredinama otkriva koristi kontrolisanog vrištanja za emotivno rasterećenje i lakše prevazilaženje napetosti

U poslednje vreme, žene širom Srbije traže inovativne načine da se izbore sa stresom i anksioznošću. Dok su do sada uobičajeni izbor bile šetnje, gledanje omiljenih serija ili rana večera, sve više žena se odlučuje za nešto novo – terapiju vrištanjem. Ova tehnika, poznata i kao “scream therapy”, posebno je popularna među zaposlenim ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza, a najčešće se praktikuje u urbanim sredinama.

Za razliku od spontanog vikanja, terapija vrištanjem podrazumeva svesno otpuštanje snažnih emocija u kontrolisanoj atmosferi, poput vriska u jastuk ili u automobilu. Na taj način, energija besa, straha ili frustracije ne ostaje potisnuta, već izlazi iz tela. Psihološkinja Jovana Ilić objašnjava: “Terapija vrištanjem omogućava ženama da kroz zvuk i disanje otpuste napetost koju ne mogu da izraze na druge načine. Ovo ne rešava životne probleme, ali pomaže telu da se resetuje.”

Mnoge žene koje su probale ovu tehniku opisuju je kao „ventil“ kroz koji napokon mogu da izraze svoja osećanja. Stručnjaci ističu da žene često zadržavaju emocije zbog društvenih uloga i očekivanja, pa im je potreban siguran prostor za oslobađanje stresa.

Stres utiče i na telo kroz ubrzan rad srca, zategnute mišiće i plitko disanje – simptome koje često osećaju žene sa puno obaveza i malo slobodnog vremena. Prema rečima Jovane Ilić: “Fizička strana emocija je podjednako važna kao i mentalna. Kada žena vrišti, aktivira dijafragmu i mišiće tela, što podseća na efekat intenzivnog smeha ili pevanja.”

Žene koje su uvele ovu tehniku u svakodnevicu često primećuju da se nakon vrištanja osećaju opuštenije i smirenije. Ipak, važno je napomenuti da scream terapija nije zamena za profesionalnu psihološku pomoć, već dodatna podrška u svakodnevnom životu.

Psiholozi preporučuju da se vrištanje praktikuje u privatnim uslovima – kod kuće, u automobilu ili negde u prirodi. Pre nego što započnete, korisno je razgovarati sa članovima porodice ili partnerom i objasniti im da je reč o tehnici za oslobađanje napetosti, a ne o gubitku kontrole. “Važno je da žena pronađe svoj način i trenutak kada joj je ovakav ventil najpotrebniji”, navodi Jovana Ilić.

Iako ne može rešiti sve izazove, scream terapija ženama pruža osećaj kontrole i snage, čineći svakodnevne izazove podnošljivijim i pomažući im da pronađu unutrašnji mir.

Neki sastojci u kozmetici mogu biti rizični za žene sa osetljivom kožom i trudnice – stručnjaci savetuju pažljiv odabir.

U Srbiji većina žena svakodnevno koristi gelove za tuširanje, ali retko proverava sastav na deklaraciji. Hematolog i onkolog Džejms Mekloski upozorava da dugotrajno izlaganje određenim hemikalijama može narušiti zdravlje kože. Iako na razvoj raka utiču brojni faktori poput genetike, godina i životnih navika, onkolozi naglašavaju da se rizik može smanjiti promenom navika i pažljivijim izborom kozmetike.

Najveći problem nisu svi gelovi za tuširanje, već konkretni sastojci koji se često nalaze u mirisnim proizvodima. Dr Džejms Mekloski posebno naglašava opasnosti ftalata, parabena i sulfata. On ističe: „Pojedina jedinjenja iz kozmetike dovode se u vezu sa poremećajem hormona. Tokom proizvodnje nekih sastojaka mogu nastati nusproizvodi koji se smatraju potencijalno kancerogenim.”

Medicinski onkolog Sudarsan Kolimutatuilam smatra da nema razloga za paniku, ali savetuje poseban oprez određenim grupama. Prema njegovim rečima, žene sa osetljivom kožom, astmom, migrenama, trudnice i roditelji male dece treba detaljno da provere deklaraciju proizvoda. On kaže: „Nije svaka hemikalija opasna, ali dugotrajna upotreba proizvoda sa određenim sastojcima može povećati rizik, posebno kod osetljivih grupa.”

Hematolog i epidemiolog Adil Kan napominje da povremena upotreba mirisnih gelova uglavnom nije rizična za većinu žena. Ipak, on preporučuje da one koje žele da smanje izloženost biraju gelove bez dodatnih mirisa, proizvode sa što kraćim spiskom sastojaka, tradicionalne čvrste sapune ili tečne kastiljske sapune na bazi biljnih ulja, bez sintetičkih deterdženata i veštačkih mirisa.

Lekari naglašavaju da nijedan pojedinačni proizvod sam po sebi ne izaziva rak – na razvoj bolesti utiču brojni faktori kao što su genetika, godine, pušenje, alkohol, ishrana, gojaznost, fizička aktivnost, UV zračenje i infekcije. Ipak, savetuju ženama da budu informisane i biraju kozmetiku sa što manje potencijalno štetnih hemikalija, kako bi dodatno zaštitile svoje zdravlje, naročito ukoliko spadaju u osetljive grupe.

Na kraju, važno je pronaći ravnotežu između udobnosti i zdravlja. Informisanost i pažljiv izbor kozmetike doprinose smanjenju rizika, a koža će vam biti zahvalna na dodatnoj pažnji.