Ova drevna pšenica iz Egipta ističe se visokim sadržajem proteina, lakoćom varenja i mineralima važnim za žene

Nutricionisti i dijetetičari širom sveta sve češće preporučuju kamut, drevnu žitaricu poreklom iz Egipta, ženama koje žele da povećaju unos proteina i vlakana u ishrani. Iako je ova sorta pšenice otkrivena u SAD još sredinom prošlog veka, tek poslednjih godina kamut dobija zasluženu pažnju zbog svojih nutritivnih kvaliteta.

Samanta Peterson, registrovana dijetetičarka, objašnjava da je kamut zaštićena sorta khorasan pšenice, poznata po krupnim, zlatnim zrncima i orašastom ukusu. U poređenju sa običnom pšenicom, kamut je manje prerađen i nutritivno bogatiji, pa ga često lakše vare i osobe sa osetljivim digestivnim traktom. Ipak, važno je naglasiti da kamut sadrži gluten i nije pogodan za osobe koje boluju od celijakije.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu, u 100 grama kamuta nalazi se čak 15,2 grama proteina i 8,7 grama vlakana, što je više nego kod većine drugih žitarica. “Kamut obezbeđuje veći nivo biljnih proteina i vlakana, što doprinosi dužem osećaju sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva”, ističe Peterson.

Dijetetičarka Floriš Hajts Valeri Agjeman ističe da je kamut odličan izbor za one koji vode užurban životni stil i često nemaju vremena za obrok: „Kamut je hranljiva osnova svakog obroka, posebno za zauzete žene kojima je potrebna stabilna energija tokom dana.” Osim što je izuzetno bogat proteinima, kamut sadrži i značajne količine magnezijuma, cinka i selena – minerala koji su ženama često potrebni u većoj meri.

Kamut se može koristiti na različite načine u svakodnevnoj ishrani – kao zamena za pirinač ili kinoju u salatama, supama i jelima sa povrćem. Agjeman preporučuje da se od kamuta priprema doručak sa voćem i orašastim plodovima, ili kaša sa lanenim semenom i mlekom. Peterson savetuje da kamut skuvate unapred u većoj količini i koristite tokom nedelje za brze, uravnotežene obroke: „Ako tražite žitaricu koja je i ukusna i funkcionalna, kamut je jedan od mojih favorita. Lako unapređuje obroke dodatnim nutrijentima, teksturom i sitošću.”

Kamut je poslednjih godina postao popularan među ženama koje žele prirodno bogate, zasitne i praktične namirnice u svakodnevnom jelovniku.

Praktični načini za više vlakana u ishrani – za energiju, bolju probavu i zdravlje tokom dana

Sve više žena nastoji da kroz ishranu unapredi svoje zdravlje, a dovoljan unos vlakana postaje jedan od najvažnijih ciljeva. Preporučuje se da odrasle žene dnevno unesu oko 28 grama vlakana, ali brojna istraživanja pokazuju da većina ne dostiže ovu količinu. Vlakna su važna za zdravu probavu, stabilizaciju šećera u krvi, smanjenje rizika od pojedinih bolesti i duži osećaj sitosti, što je posebno bitno za žene koje balansiraju između posla i porodičnih obaveza.

Prema dr Qianzhi Jiang, specijalisti za ishranu, vlakna pomažu u regulaciji telesne mase, mogu doprineti prevenciji određenih karcinoma i čuvanju zdravlja srca. Iako povećanje unosa vlakana može delovati komplikovano, zapravo je dovoljno uvesti nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnu rutinu.

Jedna od najjednostavnijih navika jeste da voće i povrće konzumirate sa korom, kad god je to moguće. Dr Lisa Ganjhu naglašava: “Kora često sadrži više vlakana od samog ploda. Samo je važno da voće i povrće dobro operete i birate one vrste kod kojih je kora jestiva.” Na primer, jedna neprerađena jabuka sa korom ima i do dva grama više vlakana.

Dodavanje mahunarki obrocima je još jedan koristan savet. Pasulj, sočivo ili grašak lako se mogu ubaciti u salate, supe, pa čak i u testenine. Ove namirnice ne samo da obogaćuju obrok vlaknima, već doprinose dužem osećaju sitosti.

Orašasti plodovi i semenke su odličan izvor vlakana – tokom dana možete dodati kašiku chia, lanenih ili konopljinih semenki u jogurt, ovsenu kašu ili smoothie. „Ovo neprimetno povećava količinu vlakana u obroku i doprinosi osećaju sitosti“, izdvaja nutricionistkinja Valerie Agyeman.

Voće i povrće je korisno uključiti i u deserte – sveže bobičasto voće, jabuke ili kruške možete dodati u omiljene poslastice poput voćnog jogurta, kolača ili sladoleda. Tako ćete obogatiti desert vlaknima i uživati u slatkom ukusu.

Planiranje obroka unapred i izbor integralnih proizvoda još su dva jednostavna načina da povećate unos vlakana. Birajte integralni hleb, testeninu ili pirinač, jer sadrže više vlakana nego njihove bele varijante.

Na kraju, ne zaboravite da pijete dovoljno vode – vlakna za optimalan efekat zahtevaju dovoljan unos tečnosti. Male promene u izboru namirnica i pažnja na planiranje obroka mogu značajno doprineti vašem zdravlju i energiji tokom celog dana.

Jednostavne promene u večernjem rasporedu mogu poboljšati san i olakšati odlazak na počinak

Sve veći broj žena, naročito u gradskim sredinama, suočava se s problemima uspavljivanja. Najčešći razlozi su svakodnevni stres, konstantna izloženost ekranima i neredovno vreme odlaska na spavanje. Stručnjaci za medicinu sna ističu da uvođenje nekoliko rutina može značajno doprineti lakšem uspavljivanju i kvalitetnijem odmoru tokom noći.

Istraživanja pokazuju da optimalno vreme za uspavljivanje iznosi između 10 i 20 minuta, ali loše navike često produže ovaj proces. Srećom, promene u večernjim navikama mogu brzo dati rezultate.

Prvi savet je da odlazite u krevet i ustajete u isto vreme svakog dana, uključujući vikende. Dr Ana Jovanović, specijalista za poremećaje spavanja, objašnjava: “Stabilan ritam sna i budnosti pomaže telu da se prirodno pripremi za odmor, što značajno olakšava proces uspavljivanja.”

Druga preporuka je izbegavanje ekrana najmanje 30 do 60 minuta pre spavanja. Plavo svetlo sa telefona i računara remeti lučenje melatonina, hormona koji reguliše san. Umesto gledanja u ekran, bolje je opustiti se uz tihu muziku, knjigu ili blago istezanje.

Treća navika podrazumeva uvođenje umirujućeg rituala pred spavanje. To može biti topla kupka, meditacija ili jednostavno zapisivanje planova za naredni dan. Ovi postupci ne samo da smanjuju stres, već i šalju mozgu signal da je vreme za odmor.

Četvrto, posvetite pažnju ambijentu spavaće sobe. Idealno je da prostorija bude zamračena, tiha i lagano rashlađena, oko 18 stepeni Celzijusa. Previše toplote, svetlosti ili buke može otežati uspavljivanje.

Na kraju, ishrana igra važnu ulogu. Savetuje se lagana večera i izbegavanje kofeina uveče. Kafa, energetska pića i čokolada mogu poremetiti san, kao i teški, začinjeni obroci koji otežavaju varenje.

Stručnjaci naglašavaju da kvalitetan san nije luksuz, već temelj zdravlja, posebno za žene koje balansiraju porodicu i karijeru. Doslednost u večernjim rutinama može biti ključ za brže uspavljivanje i osvežavajući odmor.