Zvaničnici NATO potvrdili početak sastanka u Turskoj, razgovori o odbrambenim budžetima i odnosima unutar alijanse u fokusu

Samit Severnoatlantske alijanse (NATO) otvoren je u utorak u Ankari, glavnom gradu Turske, gde lideri 32 države članice razmatraju pitanje odbrambenih izdvajanja i buduće strategije saveza. Prema zvaničnim saopštenjima, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nastavlja da insistira na povećanju budžeta za odbranu članica na 5% bruto domaćeg proizvoda. Ovaj zahtev je deo Trampove dugogodišnje inicijative da evropske države preuzmu veći deo finansijskog tereta kolektivne bezbednosti u okviru NATO.

Sastanak u Ankari održava se u trenutku kada SAD postepeno povlače deo svojih vojnih kapaciteta iz Evrope. Paralelno, odnosi između američkog predsednika i pojedinih evropskih lidera, uključujući premijerku Italije Đorđu Meloni, ocenjuju se kao napeti. Takođe, Trampovo interesovanje za potencijalnu kupovinu Grenlanda izazvalo je reakcije i zabrinutost kod pojedinih evropskih saveznika.

Samit u Turskoj privlači pažnju i zbog geopolitičkog položaja domaćina. Turska je članica NATO od 1952. godine, ali odnosi sa pojedinim evropskim državama povremeno su zategnuti, delom i zbog ekonomskih veza sa Rusijom i internih pitanja ljudskih prava. Tokom prethodnih godina, predsednik Tramp i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ojačali su političku saradnju, što je uticalo na dinamiku unutar saveza.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, sastao se sa američkim predsednikom u Beloj kući mesec dana pre početka samita radi pripreme ključnih tema. Po rečima američkog državnog sekretara Marka Rubia, tekući samit ocenjuje se kao jedan od najvažnijih u istoriji alijanse, posebno u svetlu aktuelnih bezbednosnih izazova.

Jedna od centralnih tema sastanka jeste povećanje izdvajanja za odbranu. Prema zvaničnim informacijama, prošle godine u Hagu su članice pristale da do 2035. godine dostignu nivo ulaganja u odbranu od 5% BDP-a, čime je cilj podignut u odnosu na prethodni prag od 2%. Predsednik Tramp je više puta javno izražavao nezadovoljstvo dosadašnjim tempom povećanja budžeta i oslanjanjem na vojnu infrastrukturu SAD unutar saveza.

Tokom samita, očekuje se nastavak rasprava o podele odgovornosti za konvencionalnu odbranu Evrope, kao i uticaju unutrašnjih i spoljnih političkih odnosa na funkcionisanje NATO. Sastanci lidera i bilateralni razgovori planirani su tokom narednih dana.

Nezavisni izvori navode da su sve odluke podložne daljim pregovorima i potvrdi od strane svih članica. Dodatne informacije o ishodu samita očekuju se po završetku susreta.

Grčki organi civilne zaštite upozorili građane na visok rizik i apelovali na oprez zbog mogućih požara

Generalni sekretarijat za civilnu zaštitu grčkog ministarstva za klimatske krize i civilnu zaštitu izdao je upozorenje zbog pojačanog rizika od požara na Kritu i u nekoliko drugih oblasti. Prema navodima zvaničnih izvora, najugroženije su regije Hios, Samos, Ikarija, Retimno, Iraklion i Lasiti.

Građanima je upućen apel da pokažu odgovornost i izbegavaju radnje koje mogu dovesti do nastanka požara. Posebno se ističe da treba biti oprezan prilikom aktivnosti na selu, poput paljenja suve trave i granja, upotrebe mašina koje izazivaju varnice, kao što su kružne testere i aparati za zavarivanje, kao i korišćenja roštilja na otvorenom i bacanja neugašenih cigareta.

U zvaničnoj izjavi, generalni sekretarijat civilne zaštite podseća građane da izbegavaju sve aktivnosti koje nenamerno mogu izazvati požar, naglašavajući važnost kolektivne odgovornosti u ovom periodu povećanog rizika.

Preporučuje se da stanovnici i posetioci ugroženih područja prate dalja saopštenja nadležnih organa i postupaju u skladu sa preporukama kako bi se sprečile moguće posledice.

Francuska meteorološka služba izdala upozorenje, temperature i do 41 stepen na jugozapadu zemlje

Francusku je zahvatio novi toplotni talas, pri čemu je 61 departman danas pod narandžastim nivoom upozorenja zbog visokih temperatura, saopštila je meteorološka služba. Očekuje se da će talas vrućina trajati do kraja nedelje, sa temperaturama između 35 i 38 stepeni širom zemlje, dok bi na jugozapadu mogle dostići i 41 stepen.

Prema navodima zvaničnika, u departmanu Istočni Pirineji izbio je požar koji je zahvatio površinu od 4.900 hektara i još uvek nije lokalizovan. Prefekt departmana Pjer Renjo de la Mot naveo je da obim požara iznosi oko 40 kilometara i da su vatrogasci nastavili borbu tokom cele noći.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da požar nije lokalizovan, ali je stabilizovan na više mesta. Oko 800 vatrogasaca je mobilisano na terenu, a očekuje se i dodatna pomoć vazdušnih snaga u gašenju požara.

Zvaničnici su apelovali na građane da prate preporuke i preduzmu mere zaštite od visokih temperatura.