Dugotrajan stres može podstaći gomilanje masnoće na stomaku – evo kako i šta možete da preduzmete

Stres je sveprisutna pojava u savremenom životu, a stručnjaci upozoravaju da može značajno uticati na žensko zdravlje, posebno kada je reč o hormonima i telesnoj težini. Kortizol, poznat i kao hormon stresa, proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama i ima važnu ulogu u regulaciji šećera u krvi, smanjenju upala i kontroli metabolizma. Ipak, kada je kortizol stalno povišen, što se često dešava usled hroničnog stresa, dolazi do niza problema – uključujući povećanje telesne mase, naročito u predelu stomaka.

Ovaj hormon se najviše luči ujutru, 30 do 40 minuta nakon buđenja, a njegovo otpuštanje kontrolišu hipofiza i hipotalamus – delovi mozga odgovorni za hormonski balans. U stresnim situacijama, organizam oslobađa i više kortizola i adrenalina, pomažući telu da se izbori sa izazovima. Ovakav odgovor je koristan kada je stres kratkotrajan, ali ako traje svakodnevno, može uzrokovati ozbiljne posledice po zdravlje.

Endokrinolog dr Ana Petrović naglašava: “Dugotrajno povišen kortizol može dovesti do povećanja apetita, prejedanja i nakupljanja masnog tkiva, posebno u predelu stomaka. Žene su često izložene ovom riziku zbog kombinacije poslovnih i porodičnih obaveza.” Osim povećanja masnoća, posledice mogu biti i povišen krvni pritisak, hronični umor, promenljivo raspoloženje i slabija koncentracija.

Naučne studije potvrđuju ovu vezu. Istraživanje na 59 zdravih žena pokazalo je da povišen kortizol dovodi do povećanog apetita. Druga studija, koja je obuhvatila 172 muškarca i žene, otkrila je da oni sa izraženijim kortizolskim odgovorom imaju više masnoće u predelu stomaka.

Stručnjaci savetuju da žene prate signale svog tela i uvode tehnike za smanjenje stresa – kao što su redovno vežbanje, meditacija i dobar san. “Briga o sebi nije luksuz, već potreba. Smanjenje stresa može pomoći ne samo u kontroli telesne težine, već i u očuvanju celokupnog zdravlja”, ističe dr Petrović.

Ova drevna pšenica iz Egipta ističe se visokim sadržajem proteina, lakoćom varenja i mineralima važnim za žene

Nutricionisti i dijetetičari širom sveta sve češće preporučuju kamut, drevnu žitaricu poreklom iz Egipta, ženama koje žele da povećaju unos proteina i vlakana u ishrani. Iako je ova sorta pšenice otkrivena u SAD još sredinom prošlog veka, tek poslednjih godina kamut dobija zasluženu pažnju zbog svojih nutritivnih kvaliteta.

Samanta Peterson, registrovana dijetetičarka, objašnjava da je kamut zaštićena sorta khorasan pšenice, poznata po krupnim, zlatnim zrncima i orašastom ukusu. U poređenju sa običnom pšenicom, kamut je manje prerađen i nutritivno bogatiji, pa ga često lakše vare i osobe sa osetljivim digestivnim traktom. Ipak, važno je naglasiti da kamut sadrži gluten i nije pogodan za osobe koje boluju od celijakije.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu, u 100 grama kamuta nalazi se čak 15,2 grama proteina i 8,7 grama vlakana, što je više nego kod većine drugih žitarica. “Kamut obezbeđuje veći nivo biljnih proteina i vlakana, što doprinosi dužem osećaju sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva”, ističe Peterson.

Dijetetičarka Floriš Hajts Valeri Agjeman ističe da je kamut odličan izbor za one koji vode užurban životni stil i često nemaju vremena za obrok: „Kamut je hranljiva osnova svakog obroka, posebno za zauzete žene kojima je potrebna stabilna energija tokom dana.” Osim što je izuzetno bogat proteinima, kamut sadrži i značajne količine magnezijuma, cinka i selena – minerala koji su ženama često potrebni u većoj meri.

Kamut se može koristiti na različite načine u svakodnevnoj ishrani – kao zamena za pirinač ili kinoju u salatama, supama i jelima sa povrćem. Agjeman preporučuje da se od kamuta priprema doručak sa voćem i orašastim plodovima, ili kaša sa lanenim semenom i mlekom. Peterson savetuje da kamut skuvate unapred u većoj količini i koristite tokom nedelje za brze, uravnotežene obroke: „Ako tražite žitaricu koja je i ukusna i funkcionalna, kamut je jedan od mojih favorita. Lako unapređuje obroke dodatnim nutrijentima, teksturom i sitošću.”

Kamut je poslednjih godina postao popularan među ženama koje žele prirodno bogate, zasitne i praktične namirnice u svakodnevnom jelovniku.

Stručnjaci savetuju male promene tokom dana koje mogu sprečiti umor, loše raspoloženje i zdravstvene tegobe

Dugotrajno sedenje je postalo sastavni deo života mnogih žena, posebno onih koje najveći deo dana provode u kancelariji ili radeći od kuće. Najnovije analize pokazuju da višesatno sedenje nepovoljno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, bez obzira na godine ili zanimanje. Istraživanja su potvrdila da se rizik od umora, promena raspoloženja i određenih zdravstvenih problema povećava kada telo nije dovoljno aktivno tokom dana.

Stručnjaci iz oblasti sporta i medicine napominju da sedenje duže od nekoliko sati dnevno može dovesti do usporene cirkulacije, smanjene aktivnosti mišića i sporijeg metabolizma. Ove promene utiču ne samo na energiju i raspoloženje, već i na opšte funkcionisanje organizma. Kardiolog dr Ana Petrović ističe: “Dugotrajno sedenje može povećati rizik od hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne probleme i poremećaje metabolizma.”

Ipak, čak i male promene u svakodnevnim navikama mogu znatno doprineti očuvanju zdravlja. Preporučuje se da na svakih sat vremena pravite kratku pauzu za lagano istezanje ili nekoliko minuta šetnje. Posebno je korisno da žene nakon obroka prošetaju makar deset minuta, jer ova jednostavna navika pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, poboljšava varenje i doprinosi boljem raspoloženju.

Psihološkinja Ivana Marković naglašava: “Kratka šetnja posle jela ne samo što pomaže telu, već značajno smanjuje stres i napetost nakupljene tokom radnog dana.”

Čak i tokom užurbanih dana, moguće je uvesti male promene – na primer, hodajte dok razgovarate telefonom, povremeno se istegnite za radnim stolom ili birajte stepenice umesto lifta. Ove navike su posebno važne za žene koje balansiraju između posla, porodice i drugih obaveza, jer i najkraće aktivnosti pozitivno utiču na fizičko i mentalno zdravlje.

Zaključak stručnjaka je jasan: iako je sedenje često neizbežno, pažljive i svesne male navike mogu značajno unaprediti svakodnevni osećaj i dugoročno očuvati zdravlje.