Naučna otkrića pokazuju da položaj spavanja može olakšati regeneraciju mozga i unaprediti kvalitet sna

Nove studije sa američkih i evropskih univerziteta ističu značaj položaja tela tokom sna za zdravlje mozga i oporavak organizma. Naučnici su posebno analizirali procese koji se odvijaju dok spavamo, otkrivajući da mozak ima poseban mehanizam za detoksikaciju, najaktivniji tokom dubokog sna. Radi se o glimfatičkom sistemu, koji je otkriven pre desetak godina i odgovoran je za izbacivanje toksina poput beta-amiloida i tau proteina, što je povezano sa smanjenjem rizika od neurodegenerativnih bolesti. Tokom dana se u mozgu nakupljaju nusproizvodi, a upravo noću, zahvaljujući ovom sistemu, oni se efikasno uklanjaju.

Istraživanja na životinjama pokazala su da je spavanje na boku najefikasnije za protok tečnosti kroz mozak. Mada se ovi rezultati ne mogu direktno preneti na ljude, teorija ima snažnu osnovu. MRI snimanja pokazuju da glimfatički sistem funkcioniše bolje kada ležimo na boku, u poređenju sa ležanjem na leđima ili stomaku.

Osim uticaja na mozak, spavanje na levom boku se već dugo preporučuje osobama sa problemima varenja, gorušicom ili refluksom. “Levi bok može smanjiti pritisak na kičmu, poboljšati cirkulaciju i olakšati disanje kod pojedinih osoba”, ističe dr. Milica Petrović, specijalista za poremećaje spavanja.

Ipak, stručnjaci napominju da je za zdravlje mozga presudan kvalitet sna. Nedovoljno sna ili često buđenje tokom noći sprečava da mozak ima dovoljno vremena za regeneraciju, bez obzira na položaj tela. Zato se savetuje redovan ritam odlaska na spavanje, sedam do devet sati sna, izbegavanje alkohola pre odlaska u krevet i rešavanje problema poput apneje ili hrkanja.

Za žene koje žele da pređu na spavanje na boku, preporučuje se korišćenje dugog jastuka za telo ili postavljanje jastuka između kolena. Važno je izabrati i odgovarajući dušek koji podržava kičmu. “Promena navike zahteva vreme, ali ne treba forsirati položaj ako izaziva bol ili nelagodnost”, dodaje dr. Petrović.

Na kraju, najvažnije je imati dovoljno kvalitetnog sna. Iako je spavanje na boku korisno, ključ za zdravlje mozga i tela je neprekinut, redovan san svake noći, što omogućava potpunu regeneraciju i više energije za svakodnevne izazove.

Uključite fermentisane proizvode u ishranu i osetite više energije, manje nadutosti i bolju probavu

Zdravlje creva postaje tema o kojoj žene sve otvorenije razgovaraju, jer je jasno koliko ravnoteža crevne mikrobiote utiče na energiju, imunitet, pa čak i raspoloženje. Dok su probiotici i prebiotici već dobro poznati, sve više pažnje dobija i treća grupa – postbiotici. Ove supstance nastaju kada dobre bakterije u crevima razgrađuju vlakna iz hrane, a doprinose zdravlju creva i smanjuju rizik od upalnih stanja.

Kako objašnjava Jo Woodhurst, direktorka za ishranu i edukaciju u poznatoj kompaniji: „Što više saznajemo o mikroorganizmima u crevima, jasnije vidimo koliko utiču na celokupno zdravlje. Nisu samo bakterije važne, već i molekuli koje one proizvode – postbiotici.“ Zato je važno unositi ih kroz svakodnevnu ishranu, jer mogu poboljšati imunitet, varenje i mentalnu jasnoću.

Iako se o postbioticima najčešće priča u kontekstu jogurta i fermentisanih proizvoda, postoje i druge lako dostupne namirnice koje doprinose njihovom unosu.

Sedam namirnica koje su bogate postbioticima su: kiseli kupus, kefir, kombuha, miso pasta, tempeh, natto i kimči. Kiseli kupus je posebno dobar izvor, jer sadrži fermentisane spojeve koje prave korisne bakterije. Kefir je odličan izbor za jačanje crevne barijere i bolju probavu, dok je kombuha popularan izbor za one koje ne konzumiraju mlečne proizvode. Miso pasta, tempeh i natto – svi na bazi fermentisane soje – obezbeđuju slične benefite. Kimči, fermentisano povrće sa začinima iz korejske kuhinje, donosi obilje postbiotičkih jedinjenja i vlakana.

Redovan unos ovih namirnica može pomoći u smanjenju nadutosti i regulaciji varenja, a žene često prijavljuju i povećanje energije i manje problema sa kožom.

Da biste ih uveli u svakodnevni jelovnik, nije potrebno mnogo truda – dovoljno je dodati malu porciju kiselog kupusa uz ručak ili popiti čašu kefira ujutru. Miso pastu možete pomešati u supe ili salate, dok je kombuha odličan napitak tokom dana. Tempeh i natto lako se uklapaju u biljne obroke.

Važno je da se ove namirnice kombinuju sa raznovrsnim izvorima vlakana, što pomaže obnavljanju i održavanju balansa crevne mikrobiote. Preporučuje se postepeno uvođenje novih namirnica kako biste izbegli eventualne neprijatnosti poput gasova ili nadutosti.

Sve više žena prepoznaje značaj postbiotika za celokupno zdravlje, a njihova redovna upotreba može doneti mnoge benefite – od bolje probave do jačeg imuniteta.

Ova trendi pasta sa mlevenim mesom, povrćem i bogatim sosom postala je hit među ženama zahvaljujući jednostavnoj pripremi i punom ukusu.

Dirty spaghetti je novi gastro trend koji su žene širom sveta otkrile zahvaljujući TikToku. Iako na prvi pogled podseća na klasične špagete, dirty spaghetti je osvojio društvene mreže svojim bogatim, kremastim sosom i lakoćom pripreme, pa je postao čest izbor za ručak ili večeru, posebno od juna 2026. godine. Mnoge žene su ovaj recept uvrstile u nedeljni meni jer je idealan kada treba brzo spremiti ukusan i zasitan obrok. Osnovu čini sos od začinjenog mlevenog mesa, paprika, luka i italijanske kobasice, koji se sjedinjuju sa špagetama. Jelo ima izraženu ‘comfort food’ notu i ostavlja osećaj sitosti na duže vreme.

Za pripremu dirty spaghetti potrebni su špageti, mlevena junetina, italijanska kobasica, paprike, luk, beli luk, paradajz-pasta, brašno i goveđi bujon. Ključni su dodaci Worcestershire sos i italijanski začini, a često se koristi i instant supa sa ukusom govedine i luka za dodatnu aromu. Sve se sprema u jednom tiganju, što je praktično za zaposlene žene koje žele brzinu i minimalno pranje sudova.

Priprema traje oko 30 minuta: prvo se špagete kuvaju u posoljenoj vodi, a deo vode se ostavlja za kasnije. Na posebnom tiganju prže se mlevena junetina i kobasica, potom se dodaju brašno, paradajz-pasta, povrće i začini. Posle toga sipa se goveđi bujon i sos se krčka još 15 minuta. Na kraju se u sos umešaju kuvane špagete i po potrebi voda od kuvanja. Rezultat je ukusan i bogat obrok, idealan za porodične večere ili spontana druženja sa prijateljicama. Žene često ističu da im je dirty spaghetti postao omiljena pasta zbog jednostavnosti i slojevitog ukusa.

Inspiracija za ovaj recept dolazi iz američke južnjačke kuhinje, ali su ga žene širom sveta prilagodile svojim potrebama. Na TikToku korisnica low_kei__ je izjavila: „Napravila sam viralni dirty spaghetti i bilo je mnogo bolje nego što sam očekivala! Sada je deo naše redovne večere.“ Zbog ovakvih utisaka, mnoge žene dele svoje verzije dirty spaghetti-ja, a posebno ga preporučuju zaposlenim majkama i studentkinjama koje žele ukusan obrok bez komplikovane pripreme. Ovaj trend dokazuje da je jednostavnost često ključ popularnosti u kuhinji.