Rafinerija Pančevo nastavlja rad punim kapacitetom, OFAC produžio licencu do 16. juna za završetak transakcije

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se pred ključnim promenama u vlasničkoj strukturi nakon što je postignut dogovor da mađarska kompanija MOL preuzme 56,15 odsto udela, dok će država Srbija otkupiti dodatnih 5 odsto akcija, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. Ove promene uslovljene su odobrenjem američkog OFAC-a, koji je produžio operativnu licencu NIS-u do 16. juna 2026. godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je sa MOL-om dogovoreno da Rafinerija Pančevo nastavi rad sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS ostvarivao dobre rezultate. Rafinerija Pančevo snabdeva 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima i povezana je sa Petrohemijom Pančevo, što dodatno pojačava njen strateški značaj.

“Dogovoreno je da, ako Gaspromnjeft i povezana lica zaključe prodaju 56,15 odsto udela MOL-u, a OFAC odobri transakciju, država Srbija kupuje dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u, što daje dodatna prava u donošenju ili blokiranju važnih odluka za državu”, navela je Đedović Handanović. Dodala je da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati veća ovlašćenja u odlučivanju i blokiranju mogućih nepovoljnih odluka za Srbiju.

Ipak, domaći ekonomski stručnjaci ukazuju da i sa povećanjem vlasništva na dodatnih 5 odsto, država ostaje manjinski akcionar i ne može nametati odluke većinskom vlasniku, bio on ruski ili mađarski, u tržišnim uslovima. Profesor FEFA Goran Radosavljević izjavio je da Gaspromnjeft nema razlog da proda NIS i da mu odgovara odugovlačenje pregovora, dok je završetak kupoprodaje, prema njegovim rečima, teško moguć pre kraja godine.

Pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta traju već duže vreme, a u januaru je mađarska kompanija objavila da je potpisala ključne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Takođe, MOL vodi pregovore sa nacionalnom naftnom kompanijom UAE ADNOC o mogućem preuzimanju do 5 odsto vlasništva u NIS-u kao manjinski akcionar.

SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva, a od tada je licenca za rad više puta produžavana, uz izuzetak perioda od gotovo dva meseca (decembar 2025. – januar 2026.) kada Rafinerija nije radila zbog zabrane uvoza nafte preko Janafa.

MOL je nedavno zatražio dodatnih mesec dana za drugu dozvolu, ali je OFAC produžio licencu samo do 16. juna, kada ističe i operativna dozvola NIS-u. “Kompanija u zahtevu ističe značaj redovnog rada NIS-a za uredno snabdevanje domaćeg tržišta, posebno u svetlu stanja na svetskom tržištu nafte, i ukazuje na odmakle pregovore o promeni vlasničke strukture NIS-a, za šta je OFAC u nekoliko navrata produžavao licencu”, navedeno je u saopštenju NIS-a.

Osim prodaje udela, otvorena pitanja ostaju i Petrohemija, investicije NIS-a u Rumuniji, Bugarskoj i BiH, kao i potencijalno premeštanje upravljačke funkcije iz Novog Sada u Budimpeštu. Takođe, neizvesna je budućnost vanrednih uplata u budžet Srbije, koje su postojale tokom ruskog upravljanja kompanijom.

Na popularnim ostrvima rast cena i do 40 odsto, dok su na severu Grčke povećanja od 5 do 20 odsto

Cene smeštaja u hotelima i restoranima širom Grčke za leto 2026. godine značajno su porasle u odnosu na prošlu sezonu, pri čemu je rast neujednačen u zavisnosti od destinacije, pokazuju aktuelne ekonomske analize. Na najtraženijim ostrvima i luksuznim lokacijama cene su porasle i do 40 odsto, dok su u severnoj Grčkoj i delu Halkidikija povećanja bila znatno manja, između 5 i 20 odsto. Ovakav trend rezultat je rekordnih rezervacija i povećane tražnje zbog sigurnosnih razloga i blizine destinacije turistima iz Evrope.

Prema podacima sa terena, hotelski sektor beleži povećanja cena u proseku za 9 odsto međugodišnje, ali na pojedinim destinacijama rast doseže i do 40 odsto. Tipična cena dvokrevetne sobe u hotelima sa četiri zvezdice tokom jula i avgusta varira od 140 evra na Halkidikiju (Sitonija) i Tasosu, pa sve do 450 ili 550 evra na Santoriniju i Mikonosu. U severnoj Grčkoj i na Halkidikiju rast iznosi od 5 do 20 odsto, na Kritu, Rodosu i Krfu od 10 do 25 odsto, dok su na Santoriniju, Mikonosu i Parosu zabeležena povećanja od 20 do 40 odsto.

U konkurentskom okruženju severne Grčke i Halkidikija, apartmanska ponuda i dalje vrši pritisak na cene, pa hotel sa četiri zvezdice na Halkidikiju tokom špica sezone košta između 120 i 250 evra, u zavisnosti od lokacije i termina. U Kasandri je hotel koji je prošlog avgusta koštao oko 170 evra sada najčešće 190 do 210 evra, dok je u Sitoniji cena sa prošlogodišnjih 140–150 evra porasla na 160–180 evra. Na Tasosu je prosečan rast oko 15 do 20 odsto, pa hoteli koji su 2025. godine bili oko 150 evra sada prelaze 180 evra.

Na Kritu i Rodosu, gde je zabeležen snažan rast ranih rezervacija, cena sobe je sa 160 evra skočila na 190 do 210 evra, dok je na Rodosu sa 170 evra povećana na 200 do 220 evra. Na Kikladskim ostrvima, a posebno na Santoriniju i Mikonosu, ograničena ponuda i velika međunarodna tražnja doveli su do toga da hotel sa četiri zvezdice koji je prošlog leta bio oko 320 evra sada često premašuje 400 evra, a na Mikonosu i do 500–550 evra.

Restorani i taverne širom Grčke takođe su podigli cene, ali u manjoj meri nego smeštaj. U restoranima su cene porasle od 5 do 7 odsto, u supermarketima od 2 do 5 odsto, dok su pića u kafićima i barovima skuplja do 8 odsto. Tipična večera u taverni sa predjelom, glavnim jelom, vinom i desertom sada košta oko 20–30 evra po osobi, dok su riba i morski plodovi u obalnim restoranima često 30–50 evra po osobi. U Atini giros košta oko 3 evra, a kompletna večera u tradicionalnom restoranu 25 evra, dok dnevni trošak za hranu varira od 15 do 120 evra, u zavisnosti od stila putovanja.

Prema zvaničnom indeksu potrošačkih cena (CPI) za hranu i bezalkoholna pića, u aprilu 2026. zabeležen je rast od 4,4 odsto u odnosu na april 2025. Najviše su poskupeli hleb, meso, riba, mlečni proizvodi, voće, povrće, čokolada, slatkiši i kafa, dok je maslinovo ulje pojeftinilo. Voda od 0,5 litara sada košta oko 0,38 evra, litar mleka 1,13 evra, hleb od 0,5 kg oko 1,08 evra, a lokalno pivo od 0,5 litara u prodavnici oko 1,64 evra. U kafićima freddo cappuccino košta 3–4,5 evra, lokalno pivo u baru 4–6 evra, a koktel 8–14 evra.

Prinos na petogodišnje obveznice porastao sa 4,59 na 5 odsto, javni dug centralnog nivoa iznosi 4.600 milijardi dinara

Republika Srbija se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica, pri čemu je prinos investitorima povećan na pet odsto. Na aukciji su prodate petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije, prvobitno emitovane 28. jula 2023. godine, a dospevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto. Tržište je procenilo da je za privlačenje investitora potrebna viša zarada, pa je ponuđen prinos od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više u poređenju sa prodajom iz iste emisije u maju, kada je prinos bio 4,59 odsto godišnje za obveznice u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Analizom ovogodišnjih aukcija iste hartije od vrednosti vidi se postepen rast prinosa: u januaru je iznosio 4,49 odsto, na februar i mart 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, a u junu pet odsto. Ključni razlog naglog rasta su pogoršani uslovi zaduživanja usled geopolitičkih poremećaja.

Fiskalni savet ističe da, pored nivoa javnog duga kao udeo u BDP-u, treba pratiti i troškove kamata. Srbija se zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU, izdvajajući za kamate 1,9 odsto BDP-a, dok je prosek EU 2,1 odsto, iako je javni dug Srbije približno upola manji od evropskog proseka.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za april, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo je 41,5 odsto, dok je javni dug sektora države bio 41,9 odsto. Ukupan javni dug centralnog nivoa smanjen je za 17,1 milijardu dinara i krajem aprila iznosio je 4.600 milijardi dinara (39,2 milijarde evra). Emisija dve evroobveznice i jedne u dolarima, ukupno tri milijarde evra, nije evidentirana u aprilski izveštaj.

Do sada je tokom 2026. održano sedam aukcija državnih hartija od vrednosti, ukupnog obima 1,2 milijarde evra. Planirano je da država u ovoj godini zaduži 8,3 milijarde evra, a do maja je već emitovanjem obveznica obezbeđeno oko polovine tog iznosa.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine. Fiskalni savet ocenjuje da je i pored stabilnosti javnih finansija, prostor za fiskalnu politiku u srednjem roku uži nego što brojke sugerišu.