Američki ministar odbrane potvrdio akciju, iranske vlasti najavile odgovor posle incidenta u blizini Ormuskog moreuza

Sjedinjene Američke Države planiraju da večeras izvedu vojne udare na ključne ciljeve u Iranu, saopštio je američki ministar odbrane Pit Hegset. Ova odluka doneta je nakon što je predsednik Donald Tramp upozorio da će SAD reagovati „veoma snažno“ ukoliko Iran ne pristane na sporazum o okončanju sukoba.

Ministar odbrane je tokom obraćanja osoblju američke Centralne vojne komande (CENTCOM) u Tampi izjavio da su vojne snage u potpunosti spremne. „Udari će biti snažni i precizni. Snažno će pogoditi Iran“, naveo je Hegset, naglašavajući da je reakcija rezultat odugovlačenja Teherana u pregovorima sa Vašingtonom.

Prema navodima iz SAD, eskalacija je usledila nakon obaranja američkog helikoptera “Apač” u blizini Ormuskog moreuza, za koji američka vojska optužuje Iran. Kao odgovor, američka Centralna komanda već je pokrenula seriju uzvratnih napada na iranske ciljeve.

Iranske vlasti su saopštile da je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) pokrenuo napad dronovima na američku Petu flotu u Bahreinu i upozorio na mogućnost još snažnijeg odgovora na, kako navode, američku agresiju. Takođe, pristigle su informacije o napadima na američke baze u Kuvajtu i Jordanu.

Međunarodna javnost sa zabrinutošću prati razvoj događaja dok se očekuje intenziviranje vojnih operacija na Bliskom istoku tokom večeri. Zvaničnici pozivaju na uzdržanost i nastavak diplomatskih napora radi smirivanja situacije.

Ekonomisti ukazuju na uticaj digitalnih tehnologija na društvene odnose i pad broja rođenih, potvrđuju najnovija istraživanja

Stopa nataliteta u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih decenija beleži značajan pad, što izaziva zabrinutost među donosiocima odluka i ekonomistima. Prema najnovijim istraživanjima, uz tradicionalno navođene razloge kao što su ekonomska nestabilnost i promenjene društvene vrednosti u vezi sa roditeljstvom, istaknut je i potencijalni uticaj široke upotrebe pametnih telefona na ovu pojavu.

Ekonomistkinja Kejtlin Majers sa Koledža Midlberi sprovela je studiju koja sugeriše da je lansiranje iPhone-a 2007. godine moglo da doprinese smanjenju stope fertiliteta u SAD. U svom radu, Majers navodi da dostupnost ovog uređaja može objasniti od 33% do 52% ukupnog pada nataliteta, pozivajući se na analize koje ukazuju na promene u načinu na koji ljudi međusobno komuniciraju i razvijaju društvene odnose.

Majers ističe da su pametni telefoni omogućili korisnicima da lakše pristupe internetu, što je uticalo na to da sve više osoba koristi digitalne kanale za komunikaciju umesto neposrednih susreta. Takođe, prema njenim rečima, dostupnost informacija o kontracepciji i pornografiji putem telefona dodatno je uticala na smanjenje broja rođenih.

Istraživanje se oslanja na tzv. prirodni eksperiment iz perioda kada je iPhone bio dostupan isključivo preko jedne mreže u SAD, što je omogućilo poređenje različitih regiona prema stepenu dostupnosti uređaja. Majers navodi da je uporedila stope nataliteta u okruzima sa širokom pokrivenošću tom mrežom sa onima gde je pristup bio ograničen, pri čemu je efekat digitalne tehnologije na natalitet ostao izražen i nakon kontrole ekonomskih i demografskih faktora.

“Bilo mi je iznenađujuće koliko jasno se ovaj efekat izdvaja u podacima”, navodi Majers. Ona dodaje da je sprovela dodatne provere kako bi isključila mogućnost da su ekonomske posledice finansijske krize iz 2008. godine imale veći uticaj na područja gde je iPhone bio zastupljeniji, ali rezultati su pokazali konzistentnost uticaja pametnih telefona.

Stručnjaci napominju da pad nataliteta u SAD ima višestruke uzroke, među kojima su i finansijska nesigurnost, kasnije zasnivanje porodice i promena stavova prema roditeljstvu. Najnovija istraživanja, međutim, ukazuju da tehnološke inovacije takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju demografskih trendova.

Demonstranti zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, policija nadgleda skup dok protesti traju

Masovni protesti održani su danas u Tirani, gde su građani izrazili nezadovoljstvo zbog planirane izgradnje luksuznog odmarališta na jadranskoj obali, iza kojeg stoji Džared Kušner, zet bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Okupljeni su nosili transparente sa porukama protiv prodaje državne imovine i zahtevima za hitnu ostavku premijera Edija Rame.

Prema policijskim izvorima, demonstracije su protekle mirno, ali uz pojačano prisustvo policije oko ključnih institucija i na mestima okupljanja. Protesti su, prema navodima organizatora, najmasovniji do sada, a građani su se okupili u centru grada, izražavajući zabrinutost zbog uticaja stranih investitora na lokalne resurse.

Zvaničnici nisu davali izjave o trenutnoj situaciji, dok su okupljeni više puta naglašavali da “Albanija nije na prodaju”. Demonstranti su istakli da će nastaviti sa okupljanjima dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Građanski protesti protiv investicionih projekata na obali traju već neko vreme, a poslednji događaji dodatno su pojačali tenzije u javnosti. Odluka o izgradnji luksuznog kompleksa izazvala je brojne reakcije, kako među građanima, tako i u delu političkih stranaka.