Mit o pivu kao pomoći kod bubrežnih kamenaca može pogoršati stanje, a žene su posebno izložene riziku

Sve češće se na društvenim mrežama i u razgovorima može čuti savet da pivo pomaže u izbacivanju kamena iz bubrega. Ova tvrdnja, koja se brzo širi zahvaljujući ličnim iskustvima i kratkim video zapisima, zapravo nema medicinsku potvrdu. Posebno je popularna među ženama, koje često traže brza rešenja za zdravstvene probleme, ali ovakav pristup može biti opasan.

Nefrolog dr Atul D. Sajgure naglašava: „Pivo ne pomaže u smanjenju rizika od kamena u bubregu. To je mit koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje.“ On pojašnjava da je zabuna nastala zbog pogrešnog razumevanja diuretičkog efekta alkohola. Istina je da alkohol, pa i pivo, podstiče češće mokrenje i izbacivanje tečnosti, što može stvoriti utisak da se bubrezi ‘čiste’. Međutim, gubitak vode vodi do dehidratacije, zbog čega se urin zgušnjava i u njemu raste koncentracija minerala koji podstiču nastanak kamena.

Dr Sajgure ističe da je u svojoj praksi imala više slučajeva pacijentkinja koje su pivo pokušavale koristiti kao način za rešavanje kamena u bubregu, ali su time samo pogoršale svoje stanje. Žene su posebno u riziku, jer su zbog svoje fiziologije sklonije dehidrataciji, što može dovesti do dodatnih problema – od infekcija do većih šansi za formiranje novih kamenčića.

Ovaj mit potiče iz verovanja da pivo može da ‘ispira’ bubrege, ali stručnjaci savetuju da je voda ipak najefikasniji napitak za očuvanje zdravlja bubrega. Pravilna hidratacija, uravnotežena ishrana i redovne kontrole kod lekara su najpouzdaniji načini za prevenciju i kontrolu bubrežnih kamenaca.

Ženama se posebno preporučuje da ne pribegavaju rešenjima bez naučne osnove, jer posledice mogu biti ozbiljne. Najbolje je posavetovati se sa stručnjakom i slediti provere savete iz oblasti nefrologije. Kako dodaje dr Sajgure: „Alkoholna pića nisu prevencija ni lek za probleme sa bubrezima. Prava prevencija su zdrave navike i pravovremena medicinska pomoć.“

Šesnaest gradova i mesta u Srbiji beleži povišen polen tokom maja i juna—stručnjaci savetuju kako da umanjite simptome

Žene koje pate od sezonskih alergija u Srbiji ove godine suočavaju se sa izraženijim simptomima zbog produžene sezone polena. U čak 16 mesta širom zemlje, među kojima su Zlatibor, Niš, Valjevo, Požarevac, Sokobanja, Beograd (Zeleno brdo, Novi Beograd, Čukarica), Subotica, Vrbas, Zaječar, Obrenovac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Pančevo i Loznica, registrovane su visoke koncentracije polena, posebno tokom maja i juna.

Najintenzivniji simptomi javljaju se upravo u ovom periodu, a žene najčešće osećaju čestu kijavicu, svrab očiju, zapušen nos i izražen umor. Takve tegobe često otežavaju dnevno funkcionisanje, naročito kada je polen u vazduhu na maksimumu. Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene i produžene vegetacione sezone dovode do povećanog otpuštanja polena, čime se period alergija produžava i simptomi postaju izraženiji.

Imunološkinja dr Aleksandra Petrović ističe: “Više temperature i produženo trajanje vegetacije omogućavaju biljkama da duže oslobađaju polen, pa je važno da osobe sklone alergijama preduzmu dodatne mere zaštite.”

Najproblematičniji polen dolazi od drveća, trava i korova, a žene koje žive u gradovima i blizu prirodnih destinacija često su izloženije visokim koncentracijama čestica u vazduhu. Ovo posebno može predstavljati problem za majke, trudnice i one sa hroničnim disajnim tegobama.

Kako biste ublažile simptome i zaštitile sebe i svoju porodicu, stručnjaci savetuju sledeće mere:
– Izbegavajte boravak na otvorenom u jutarnjim satima i tokom vetrovitih dana
– Po povratku iz šetnje obavezno se istuširajte i operite kosu
– Držite prozore zatvorenim kada je koncentracija polena najveća
– Koristite sredstva protiv alergija samo uz preporuku lekara

Dr Ivan Marković naglašava: “Pravovremeno reagovanje i redovno pridržavanje saveta može značajno smanjiti tegobe tokom sezone polena.”

Zbog globalnih promena, prognozira se da će periodi povišenog polena trajati još duže u narednim godinama. Redovno praćenje informacija o kvalitetu vazduha i savetovanje sa stručnjacima može pomoći ženama da lakše prebrode alergijsku sezonu i očuvaju zdravlje.

Duboko disanje aktivira vagusni nerv i pomaže u snižavanju pritiska – naučno potvrđene tehnike za svakodnevnu rutinu

Prema doktorki Bet Frejts sa Harvarda, žene koje svakog dana izdvoje 15 minuta za svesno i sporo disanje mogu značajno poboljšati kontrolu svog krvnog pritiska. Ova tehnika predstavlja praktičan i lako primenljiv način da se smanji rizik od povišenog pritiska, što potvrđuju i brojna naučna istraživanja.

Iako prosečna odrasla osoba udahne oko 22.000 puta dnevno, većina nas diše automatski, ne obraćajući pažnju na ritam. Usporavanje disanja na između 6 i 10 udisaja u minuti može pozitivno uticati na zdravlje. Doktorka Frejts ističe: „vežbanje sporog, dubokog disanja 15 minuta dnevno može pomoći u snižavanju krvnog pritiska”. Kod osoba koje imaju povišene vrednosti, ova navika može dovesti do smanjenja sistolnog pritiska i do 10 jedinica.

Duboko disanje pokreće vagusni nerv, šaljući telu signal za opuštanje, što dovodi do širenja krvnih sudova i usporavanja rada srca. Prilikom udaha dijafragma se spušta, omogućavajući više kiseonika mozgu i telu, dok produženi izdah dodatno smanjuje hormone stresa i podstiče lučenje endorfina.

Analiza 20 naučnih studija pokazuje da različite vežbe disanja – poput dijafragmalnog disanja ili tehnike brojanja udaha – doprinose snižavanju i sistolnog i dijastolnog pritiska. Iako se preporuke razlikuju u pogledu trajanja i učestalosti, jasno je da većina ovih metoda ima blagotvoran uticaj na zdravlje srca.

Za sve koji žele da isprobaju ove tehnike, doktorka Frejts savetuje metodu „4-7-8” (udah na nos 4 sekunde, zadržavanje 7 sekundi, izdah 8 sekundi), kao i „box breathing”, gde svaki deo disanja (udah, zadržavanje daha, izdah, zadržavanje) traje po 4 sekunde. Dijafragmalno disanje, uz jednu ruku na grudima i drugu na stomaku, pomaže da lakše osvestite pokret dijafragme i dodatno smanjite stres.

Svakodnevno praktikovanje ovih vežbi donosi brojne koristi, naročito ženama koje su izložene stresu i ubrzanom tempu. Uvođenjem ovih navika u svakodnevicu, možete napraviti jednostavan, ali efikasan korak ka boljoj kontroli krvnog pritiska i opštem osećaju ravnoteže.