Semenke lubenice bogate su vitaminima i mineralima, a mogu se pripremati na više načina i podjednako su pogodne za decu i odrasle

Lubenica je neizostavna na letnjoj trpezi, ali često se postavlja pitanje da li treba konzumirati njene semenke. Nutricionisti potvrđuju da su semenke lubenice potpuno sigurne za jelo, a prema rečima Stefani Barlou, više direktorke komunikacija u Nacionalnom odboru za promociju lubenice, „sto odsto lubenice je iskoristivo“, uključujući i semenke. Ove male grickalice mogu slobodno jesti deca, trudnice i odrasli.

Semenke lubenice obiluju dragocenim hranljivim materijama kao što su fosfor, kalijum, mangan, folat, cink i gvožđe. Takođe su bogate esencijalnim masnim kiselinama i proteinima, pa njihovo uvođenje u svakodnevnu ishranu može doprineti boljem radu mozga i nervnog sistema, kao i zdravlju kostiju.

Nutritivne vrednosti semenki su impresivne – registrovana dijetetičarka Loren Manaker navodi: „nutrijenti, kao što je mangan, pomažu pravilnom radu mozga i nervnog sistema, dok fosfor doprinosi razvoju kostiju“. Gvožđe iz semenki pomaže održavanju energije i koncentracije, što je posebno važno za žene sklone anemiji. Masne kiseline povoljno utiču na nivo holesterola. U 30 grama oljuštenih i sušenih semenki ima oko 10 grama proteina i 158 kalorija, mada je to veća količina nego što se obično pojede uz jedno parče lubenice.

Semenke lubenice postoje u dve varijante: crne i bele. Crne su zrele i pogodne za sadnju, dok su bele zapravo nezrele ljuske crnih semenki. Prema Loren Manaker, bele semenke su mekše i lakše za konzumaciju, a uglavnom se nalaze u bezsemenskim sortama lubenice.

Ove semenke mogu se jesti sirove, ali možete ih i ispeći ili koristiti kao dodatak jelima – od ulja do brašna ili putera od semenki. Pečene postaju hrskava grickalica slična pečenim bundevinim semenkama. Priprema je jednostavna: nakon pranja i sušenja, semenke se rasporede po plehu, poprskaju uljem i peku 15-20 minuta na 160°C. Po želji, posolite ih nakon pečenja.

Žene posebno mogu imati koristi od semenki lubenice, posebno tokom letnje sezone kada je ovo voće najdostupnije. Osim što su odlična užina za decu, mogu se koristiti i kao dodatak žitaricama ili salatama. Sledeći put kada uživate u sočnoj lubenici, ne bacajte semenke – pretvorite ih u ukusnu i zdravu užinu za celu porodicu.

Stručnjaci objašnjavaju uzroke jutarnje depresije kod žena i predlažu konkretne korake za lakše buđenje i više energije

Mnoge žene se susreću sa osećajem tuge i umora odmah nakon buđenja, što može otežati početak dana punog obaveza. Jutarnja depresija često se javlja intenzivnije pre podneva, dok se tokom dana raspoloženje postepeno poboljšava, navodi klinička psihološkinja Sanam Hafiz. Tipični simptomi uključuju teškoće pri buđenju, nisku energiju, slabiju koncentraciju i gubitak motivacije. Moguće su i promene u navikama spavanja i apetita, naglašava bračna i porodična terapeutkinja Saba Haruni Luri, dodajući da neki ljudi spavaju više nego obično, dok drugi imaju poteškoća sa snom. Povlačenje iz društva i gubitak interesa za omiljene aktivnosti su takođe česti.

Uzrok jutarnje depresije često je poremećen cirkadijalni ritam – prirodni ciklus spavanja i budnosti. Kada ovaj ritam nije stabilan, osećaj beznadežnosti može biti izraženiji upravo ujutru. Loš san dodatno pojačava iscrpljenost, ističe Sanam Hafiz. Korišćenje telefona pred spavanje pogoršava stanje jer plava svetlost ekrana remeti ritam, a negativni sadržaji sa društvenih mreža utiču na kvalitet sna i raspoloženje, dodaje klinička psihološkinja Čarlin Ruan.

Hormoni igraju značajnu ulogu: nakon buđenja raste nivo kortizola, hormona stresa, što kod nekih osoba izaziva anksioznost. Istovremeno, dopamin i serotonin – hormoni sreće i motivacije – često su niži ujutru. Ruan objašnjava: “Mnogi ljudi iscrpljuju dopamin stalnim korišćenjem društvenih mreža, dok retko učestvuju u aktivnostima koje podstiču lučenje serotonina, kao što su vežbanje ili boravak napolju.”

Kako olakšati jutra? Prvi korak je da ustajete u isto vreme svakog dana, čime pomažete svom telu i umu da uspostave stabilan ritam. Drugo, izbegavajte korišćenje telefona i računara pred spavanje. Umesto toga, pre spavanja pročitajte nekoliko strana knjige ili poslušajte umirujuću muziku. Treće, provedite makar nekoliko minuta na dnevnom svetlu odmah po buđenju – bilo šetnjom ili otvaranjem prozora. Na kraju, fizička aktivnost, makar i lagana, može značajno podići nivo energije. Sanam Hafiz zaključuje: “Kao rezultat, čak i jednostavni zadaci postaće lakši, a dan manje opterećujući.”

Važno je imati na umu da jutarnja depresija ne znači nužno postojanje depresivnog poremećaja. Ako simptomi traju duže ili ometaju svakodnevni život, najbolje je obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje.

Lori je nakon povratka iz Indije godinama tražila uzrok svojih tegoba, a dijagnoza neurocisticerkoze promenila joj je život

Lori, žena iz Velike Britanije, suočila se sa izuzetno retkom i opasnom infekcijom mozga nakon povratka sa tro-mesečnog putovanja po Indiji 2007. godine. Iako je tokom boravka u Indiji pazila na higijenu i pokušavala da minimizuje rizik, kasnije se ispostavilo da je nehotice pojela zaraženu hranu. Taj trenutak bio je presudan za njeno zdravlje, iako toga tada nije bila svesna.

Prvi simptomi pojavili su se tek godinama kasnije – Lori je isprva imala blage tegobe, ali ubrzo su nastupile ozbiljne glavobolje i problemi sa govorom. 2011. godine doživela je prvi epileptični napad, nakon čega je hitno prevezena u bolnicu. Detaljna medicinska ispitivanja otkrila su šokantnu istinu – na njenom mozgu našli su čak 38 parazita. Prvobitno se sumnjalo na toksoplazmozu, ali je konačna dijagnoza bila neurocisticerkoza, retka infekcija koja nastaje nakon konzumacije zaražene hrane, vode ili mesa koje nije dovoljno termički obrađeno.

Lori je odmah započela terapiju antiparazitskim lekovima i steroidima. Tokom narednih godina njeno zdravlje se povremeno popravljalo, pa je uspela da napravi nove planove i nastavi sa životom. Ipak, bolest se kasnije vratila, izazvavši nove neurološke smetnje i otok mozga. Zbog pogoršanja, bila je primorana da napusti posao i vrati se porodici. Dugotrajna terapija steroidima ostavila je posledice i na njenom fizičkom i psihičkom stanju – Lori je imala epizode anksioznosti, napada panike i psihoze, zbog čega je jedno vreme provela u neuropsihijatrijskoj ustanovi.

Porodica i prijatelji primetili su značajne promene u njenom ponašanju – često je bila povučena i dezorijentisana, što je dodatno otežalo proces oporavka. Ipak, zahvaljujući podršci najbližih i stručnjaka, Lori je uspela da povrati deo svakodnevnog života. Njena priča je podsetnik koliko je važno obratiti pažnju na zdravstvene promene, posebno nakon boravka u inostranstvu. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje mogu biti ključni za uspešno lečenje ovakvih retkih infekcija, dok podrška okoline igra veliku ulogu u procesu oporavka.