Naučnici upozoravaju da preterano korišćenje veštačke inteligencije može umanjiti pažnju, pamćenje i osećaj autorstva

Veštačka inteligencija je poslednjih godina postala neizostavan deo svakodnevnice, naročito među ženama koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Digitalni alati omogućavaju brže pisanje mejlova, organizaciju zadataka i rešavanje problema, što štedi vreme, ali prema istraživanjima, donose i određene rizike za naše mentalne sposobnosti. Naučnici, uključujući tim iz MIT Media Lab, upozoravaju da nas preterano oslanjanje na tehnologiju može učiniti manje pažljivim i smanjiti kapacitet za pamćenje.

Stručnjaci ističu da mozak jača one funkcije koje redovno koristi. Kada tekstove, zadatke i rešavanja problema prepuštamo digitalnim asistentima, propuštamo priliku da vežbamo sopstvene kognitivne veštine. Ovaj fenomen, poznat kao kognitivno rasterećenje, znači da tehnologija preuzima mentalni napor, dok korisnici sve ređe proveravaju informacije ili dublje promišljaju rešenja.

Studija iz MIT-a pod vođstvom Natalije Kosmine podelila je učesnike u tri grupe: jedna je koristila digitalne alate, druga internet pretrage, a treća radila potpuno samostalno. Rezultati su pokazali da su oni koji nisu koristili digitalne asistente imali znatno jaču moždanu aktivnost povezanu sa pažnjom i pamćenjem. S druge strane, kod korisnika digitalnih sistema, primećene su slabije veze između autora i nastalog teksta, kao i slabije pamćenje sadržaja. “Kada digitalni sistemi predlože rešenje, često ga prihvatamo bez dodatnog razmišljanja”, navodi Natalija Kosmina.

Sličan obrazac zabeležen je i među lekarima u Poljskoj koji su koristili pametne sisteme pri pregledu pacijenata – povratkom na rad bez digitalne asistencije, uočavali su manje problema kod pacijenata. Ovo je posebno značajno za žene zaposlene u zdravstvu, gde i najmanje promene u pažnji mogu imati ozbiljne posledice.

Iako stručnjaci ističu da tehnologija nije štetna po mozak, naglašavaju važnost uravnoteženog korišćenja digitalnih alata. “Tehnologija je izuzetno koristan pomoćnik, ali nije zamena za sopstveno razmišljanje”, zaključuje Kosmina. Ključ je u balansu: koristiti digitalne asistente kada je potrebno, ali ne zanemarivati zadatke koji podstiču naše pamćenje i kritičko promišljanje. Tako ostajemo i efikasne i mentalno snažne.

Semenke lubenice bogate su vitaminima i mineralima, a mogu se pripremati na više načina i podjednako su pogodne za decu i odrasle

Lubenica je neizostavna na letnjoj trpezi, ali često se postavlja pitanje da li treba konzumirati njene semenke. Nutricionisti potvrđuju da su semenke lubenice potpuno sigurne za jelo, a prema rečima Stefani Barlou, više direktorke komunikacija u Nacionalnom odboru za promociju lubenice, „sto odsto lubenice je iskoristivo“, uključujući i semenke. Ove male grickalice mogu slobodno jesti deca, trudnice i odrasli.

Semenke lubenice obiluju dragocenim hranljivim materijama kao što su fosfor, kalijum, mangan, folat, cink i gvožđe. Takođe su bogate esencijalnim masnim kiselinama i proteinima, pa njihovo uvođenje u svakodnevnu ishranu može doprineti boljem radu mozga i nervnog sistema, kao i zdravlju kostiju.

Nutritivne vrednosti semenki su impresivne – registrovana dijetetičarka Loren Manaker navodi: „nutrijenti, kao što je mangan, pomažu pravilnom radu mozga i nervnog sistema, dok fosfor doprinosi razvoju kostiju“. Gvožđe iz semenki pomaže održavanju energije i koncentracije, što je posebno važno za žene sklone anemiji. Masne kiseline povoljno utiču na nivo holesterola. U 30 grama oljuštenih i sušenih semenki ima oko 10 grama proteina i 158 kalorija, mada je to veća količina nego što se obično pojede uz jedno parče lubenice.

Semenke lubenice postoje u dve varijante: crne i bele. Crne su zrele i pogodne za sadnju, dok su bele zapravo nezrele ljuske crnih semenki. Prema Loren Manaker, bele semenke su mekše i lakše za konzumaciju, a uglavnom se nalaze u bezsemenskim sortama lubenice.

Ove semenke mogu se jesti sirove, ali možete ih i ispeći ili koristiti kao dodatak jelima – od ulja do brašna ili putera od semenki. Pečene postaju hrskava grickalica slična pečenim bundevinim semenkama. Priprema je jednostavna: nakon pranja i sušenja, semenke se rasporede po plehu, poprskaju uljem i peku 15-20 minuta na 160°C. Po želji, posolite ih nakon pečenja.

Žene posebno mogu imati koristi od semenki lubenice, posebno tokom letnje sezone kada je ovo voće najdostupnije. Osim što su odlična užina za decu, mogu se koristiti i kao dodatak žitaricama ili salatama. Sledeći put kada uživate u sočnoj lubenici, ne bacajte semenke – pretvorite ih u ukusnu i zdravu užinu za celu porodicu.

Stručnjaci objašnjavaju uzroke jutarnje depresije kod žena i predlažu konkretne korake za lakše buđenje i više energije

Mnoge žene se susreću sa osećajem tuge i umora odmah nakon buđenja, što može otežati početak dana punog obaveza. Jutarnja depresija često se javlja intenzivnije pre podneva, dok se tokom dana raspoloženje postepeno poboljšava, navodi klinička psihološkinja Sanam Hafiz. Tipični simptomi uključuju teškoće pri buđenju, nisku energiju, slabiju koncentraciju i gubitak motivacije. Moguće su i promene u navikama spavanja i apetita, naglašava bračna i porodična terapeutkinja Saba Haruni Luri, dodajući da neki ljudi spavaju više nego obično, dok drugi imaju poteškoća sa snom. Povlačenje iz društva i gubitak interesa za omiljene aktivnosti su takođe česti.

Uzrok jutarnje depresije često je poremećen cirkadijalni ritam – prirodni ciklus spavanja i budnosti. Kada ovaj ritam nije stabilan, osećaj beznadežnosti može biti izraženiji upravo ujutru. Loš san dodatno pojačava iscrpljenost, ističe Sanam Hafiz. Korišćenje telefona pred spavanje pogoršava stanje jer plava svetlost ekrana remeti ritam, a negativni sadržaji sa društvenih mreža utiču na kvalitet sna i raspoloženje, dodaje klinička psihološkinja Čarlin Ruan.

Hormoni igraju značajnu ulogu: nakon buđenja raste nivo kortizola, hormona stresa, što kod nekih osoba izaziva anksioznost. Istovremeno, dopamin i serotonin – hormoni sreće i motivacije – često su niži ujutru. Ruan objašnjava: “Mnogi ljudi iscrpljuju dopamin stalnim korišćenjem društvenih mreža, dok retko učestvuju u aktivnostima koje podstiču lučenje serotonina, kao što su vežbanje ili boravak napolju.”

Kako olakšati jutra? Prvi korak je da ustajete u isto vreme svakog dana, čime pomažete svom telu i umu da uspostave stabilan ritam. Drugo, izbegavajte korišćenje telefona i računara pred spavanje. Umesto toga, pre spavanja pročitajte nekoliko strana knjige ili poslušajte umirujuću muziku. Treće, provedite makar nekoliko minuta na dnevnom svetlu odmah po buđenju – bilo šetnjom ili otvaranjem prozora. Na kraju, fizička aktivnost, makar i lagana, može značajno podići nivo energije. Sanam Hafiz zaključuje: “Kao rezultat, čak i jednostavni zadaci postaće lakši, a dan manje opterećujući.”

Važno je imati na umu da jutarnja depresija ne znači nužno postojanje depresivnog poremećaja. Ako simptomi traju duže ili ometaju svakodnevni život, najbolje je obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje.