Stručnjaci objašnjavaju uzroke jutarnje depresije kod žena i predlažu konkretne korake za lakše buđenje i više energije

Mnoge žene se susreću sa osećajem tuge i umora odmah nakon buđenja, što može otežati početak dana punog obaveza. Jutarnja depresija često se javlja intenzivnije pre podneva, dok se tokom dana raspoloženje postepeno poboljšava, navodi klinička psihološkinja Sanam Hafiz. Tipični simptomi uključuju teškoće pri buđenju, nisku energiju, slabiju koncentraciju i gubitak motivacije. Moguće su i promene u navikama spavanja i apetita, naglašava bračna i porodična terapeutkinja Saba Haruni Luri, dodajući da neki ljudi spavaju više nego obično, dok drugi imaju poteškoća sa snom. Povlačenje iz društva i gubitak interesa za omiljene aktivnosti su takođe česti.

Uzrok jutarnje depresije često je poremećen cirkadijalni ritam – prirodni ciklus spavanja i budnosti. Kada ovaj ritam nije stabilan, osećaj beznadežnosti može biti izraženiji upravo ujutru. Loš san dodatno pojačava iscrpljenost, ističe Sanam Hafiz. Korišćenje telefona pred spavanje pogoršava stanje jer plava svetlost ekrana remeti ritam, a negativni sadržaji sa društvenih mreža utiču na kvalitet sna i raspoloženje, dodaje klinička psihološkinja Čarlin Ruan.

Hormoni igraju značajnu ulogu: nakon buđenja raste nivo kortizola, hormona stresa, što kod nekih osoba izaziva anksioznost. Istovremeno, dopamin i serotonin – hormoni sreće i motivacije – često su niži ujutru. Ruan objašnjava: “Mnogi ljudi iscrpljuju dopamin stalnim korišćenjem društvenih mreža, dok retko učestvuju u aktivnostima koje podstiču lučenje serotonina, kao što su vežbanje ili boravak napolju.”

Kako olakšati jutra? Prvi korak je da ustajete u isto vreme svakog dana, čime pomažete svom telu i umu da uspostave stabilan ritam. Drugo, izbegavajte korišćenje telefona i računara pred spavanje. Umesto toga, pre spavanja pročitajte nekoliko strana knjige ili poslušajte umirujuću muziku. Treće, provedite makar nekoliko minuta na dnevnom svetlu odmah po buđenju – bilo šetnjom ili otvaranjem prozora. Na kraju, fizička aktivnost, makar i lagana, može značajno podići nivo energije. Sanam Hafiz zaključuje: “Kao rezultat, čak i jednostavni zadaci postaće lakši, a dan manje opterećujući.”

Važno je imati na umu da jutarnja depresija ne znači nužno postojanje depresivnog poremećaja. Ako simptomi traju duže ili ometaju svakodnevni život, najbolje je obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje.

Lori je nakon povratka iz Indije godinama tražila uzrok svojih tegoba, a dijagnoza neurocisticerkoze promenila joj je život

Lori, žena iz Velike Britanije, suočila se sa izuzetno retkom i opasnom infekcijom mozga nakon povratka sa tro-mesečnog putovanja po Indiji 2007. godine. Iako je tokom boravka u Indiji pazila na higijenu i pokušavala da minimizuje rizik, kasnije se ispostavilo da je nehotice pojela zaraženu hranu. Taj trenutak bio je presudan za njeno zdravlje, iako toga tada nije bila svesna.

Prvi simptomi pojavili su se tek godinama kasnije – Lori je isprva imala blage tegobe, ali ubrzo su nastupile ozbiljne glavobolje i problemi sa govorom. 2011. godine doživela je prvi epileptični napad, nakon čega je hitno prevezena u bolnicu. Detaljna medicinska ispitivanja otkrila su šokantnu istinu – na njenom mozgu našli su čak 38 parazita. Prvobitno se sumnjalo na toksoplazmozu, ali je konačna dijagnoza bila neurocisticerkoza, retka infekcija koja nastaje nakon konzumacije zaražene hrane, vode ili mesa koje nije dovoljno termički obrađeno.

Lori je odmah započela terapiju antiparazitskim lekovima i steroidima. Tokom narednih godina njeno zdravlje se povremeno popravljalo, pa je uspela da napravi nove planove i nastavi sa životom. Ipak, bolest se kasnije vratila, izazvavši nove neurološke smetnje i otok mozga. Zbog pogoršanja, bila je primorana da napusti posao i vrati se porodici. Dugotrajna terapija steroidima ostavila je posledice i na njenom fizičkom i psihičkom stanju – Lori je imala epizode anksioznosti, napada panike i psihoze, zbog čega je jedno vreme provela u neuropsihijatrijskoj ustanovi.

Porodica i prijatelji primetili su značajne promene u njenom ponašanju – često je bila povučena i dezorijentisana, što je dodatno otežalo proces oporavka. Ipak, zahvaljujući podršci najbližih i stručnjaka, Lori je uspela da povrati deo svakodnevnog života. Njena priča je podsetnik koliko je važno obratiti pažnju na zdravstvene promene, posebno nakon boravka u inostranstvu. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje mogu biti ključni za uspešno lečenje ovakvih retkih infekcija, dok podrška okoline igra veliku ulogu u procesu oporavka.

Već 20 minuta u šumi ili parku može vam pomoći da se opustite i podignete energiju, pokazala studija iz Beča

Novo istraživanje iz Beča otkrilo je da samo dvadeset minuta provedenih u prirodi može značajno umanjiti stres i poboljšati raspoloženje. Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču i Univerziteta za prirodne resurse i nauke o životu sproveli su studiju u kojoj je učestvovalo 66 odraslih osoba. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe: jedan deo je sedeo 20 minuta u šumskom okruženju, dok su drugi isto vreme proveli u urbanom prostoru. Tokom boravka, svi su morali da mirno sede, bez korišćenja telefona, razgovora, šetnje ili vežbanja, fokusirajući se samo na okolinu i dopuštajući mislima da se odmore od svakodnevnih briga.

Nakon eksperimenta, učesnici su ispunjavali psihološke upitnike, a naučnici su merili i nivo kortizola, hormona stresa, preko uzoraka pljuvačke. Rezultati su pokazali da su oni koji su vreme proveli u prirodi imali niže vrednosti kortizola i osećali su se opuštenije, sa manje negativnih emocija. Nasuprot tome, kod onih koji su sedeli u gradu primećen je pad pozitivnog raspoloženja.

Psiholozi smatraju da se ovaj snažan efekat šume na ljudski um objašnjava time što je naš nervni sistem evoluirao u prirodnom okruženju, dok su gradski zvuci i digitalni uređaji relativno novi za mozak. Mir i tišina drveća podstiču osećaj balansa, smanjuju napetost i pomažu obnavljanju energije.

Studija podseća da pravi odmor ne mora biti luksuz. Dovoljno je izdvojiti dvadeset minuta za miran kutak u obližnjem parku, šumi ili pored reke, bez ometanja. Ovaj jednostavan predah može biti dragocen posebno za žene koje svakodnevno balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Ne zahteva nikakva ulaganja ni posebne pripreme.

Stručnjaci poručuju: „Uzmite vreme za sebe i dozvolite prirodi da vas resetuje. To je jednostavan, ali moćan način da sačuvate mentalno zdravlje i poboljšate kvalitet života.“ Nauka potvrđuje da je dvadeset minuta u prirodi dovoljno za mentalni reset – i to je dostupno svima.