Vlada predlaže ograničenje rasta najviših penzija i oporezivanje bonusa kako bi budžetski deficit pao ispod šest odsto

Francuska vlada najavila je mere štednje koje će uticati na najimućnije penzionere i građane sa bonusima, u cilju oporavka javnih finansija i smanjenja budžetskog deficita. Planirane mere uključuju ograničenje usklađivanja najviših penzija sa inflacijom, kao i preispitivanje poreskog odbitka od 10 odsto, objavio je Rolan Leskir, ministar privrede, gostujući na radiju RTL.

Ograničenje rasta najviših penzija i oporezivanje bonusa

Prema rečima ministra privrede, najimućniji penzioneri trebalo bi da daju svoj doprinos fiskalnoj konsolidaciji. On je istakao da se ne planira klasično smanjenje penzija, već da će primanja najstarijih građana rasti sporije od stope inflacije. Na taj način, teret fiskalne konsolidacije biće ravnomernije raspoređen među stanovništvom. Druga važna mera odnosi se na oporezivanje bonusa za uspešnost, bonusa na ime učešća u dobiti, kao i uplata poslodavaca u štedne planove iznad određenog iznosa. Vlada razmatra naplatu socijalnih doprinosa na ovakve dodatke, što bi povećalo prihode budžeta.

Razlozi za mere i očekivani efekti na javne finansije

Ministar privrede je naglasio da, ukoliko se ništa ne preduzme, budžetski deficit bi mogao da dostigne oko šest odsto. Cilj vlade je da deficit u najgorem slučaju bude pet odsto, a ambicija je da padne i ispod tog nivoa. On je izjavio: „Ako ništa ne preduzmemo, udarićemo u zid. Imaćemo budžetski deficit od oko šest odsto. Cilj je da on u najgorem slučaju bude pet odsto, a voleli bismo da bude čak i ispod.“ Dodao je da postoji dobar razlog za svaku od predloženih mera, iako su se već pojavile rezerve i frustracije među javnošću. Uporedo sa tim, ministar je podvukao da penzioneri u povoljnijoj finansijskoj situaciji ne mogu biti izuzeti od potrebnih reformi. Osim toga, najavljene izmene posebno su usmerene na najviše penzije i bonuse, dok se standardni nivoi penzija i zarada za sada ne dovode u pitanje.

Širi ekonomski kontekst i posledice za građane

Ove najave dolaze u trenutku kada se Francuska suočava sa izazovima održivosti javnih finansija. Fiskalna konsolidacija ostaje prioritet kako bi se sprečilo dalje pogoršanje deficita i očuvalo poverenje investitora. Kao rezultat, ograničenje usklađivanja najviših penzija sa inflacijom moglo bi smanjiti rast prihoda najstarijih u najvišoj kategoriji, dok bi oporezivanje bonusa uticalo na zaposlene sa dodatnim prihodima. S druge strane, većina penzionera sa prosečnim primanjima i dalje bi imala redovno usklađivanje penzija, čime se štite najugroženiji slojevi stanovništva. Ovakve mere su deo šireg trenda fiskalne discipline u Evropi, gde se budžetski pritisci pokušavaju ublažiti kroz kombinaciju smanjenja rashoda i povećanja prihoda.

Kapacitet prelaza Hercegsanto–Bački Breg proširen, ubrzava se teretni saobraćaj između Srbije i Mađarske, kolone na Horgošu će se smanjiti

Mađarska vlada zvanično je odobrila proširenje graničnog prelaza Hercegsanto–Bački Breg, čime će biti otvorena treća ruta za kamione između Srbije i Mađarske. Ova odluka dolazi u trenutku kada postojeći kapaciteti ne mogu da izdrže pritisak tokom saobraćajnih špiceva, a kroz Horgoš dnevno prođe između 30 i 40 hiljada vozila. Zbog toga se često stvaraju kilometarske kolone na najprometnijem graničnom prelazu.

Za razliku od dosadašnje prakse, na novom prelazu Bački Breg kamioni svih tonaža moći će da prolaze 24 sata dnevno. Do sada je ovaj prelaz bio rezervisan samo za putnička vozila i teretnjake lakše od 3,5 tona, ali proširenje predviđa posebne trake za teški teretni saobraćaj i autobuse. Time će se značajno ubrzati procedure na granici i rasteretiti postojeće prelaze. Projekat uključuje i proširenje kapaciteta za putnička vozila, izgradnju novog parkinga za 40 do 42 kamiona, kao i bezbedne staze za pešake i bicikliste.

Treća ruta za kamione između Srbije i Mađarske ubrzava trgovinu

Ova nova trasa direktno povezuje Vojvodinu sa južnim delom Mađarske i auto-putem M6 preko novog mosta na Dunavu kod Mohača. Na srpskoj strani granice radovi su u punom jeku, a Srbija gradi brzu saobraćajnicu poznatu kao „Osmeh Vojvodine”. Prva deonica, duga 22,8 kilometara, povezuje Bački Breg i Sombor i trebalo bi da bude završena za otprilike dve godine.

Osim toga, prelaz Hercegsanto–Bački Breg dobija i modernizovanu pristupnu infrastrukturu sa mađarske strane. Međutim, mađarska vlada je, zbog aktuelnih saobraćajnih prognoza i činjenice da Srbija još nije u Evropskoj uniji niti Šengenskom prostoru, odlučila da prilazni put od glavnog puta 51 do Mohača izgradi sa dve, umesto četiri trake. Ministar Viteži objasnio je da sadašnji obim saobraćaja ne opravdava skuplju varijantu, te će uštede biti preusmerene u rekonstrukciju samog graničnog prelaza i obnovu okolne putne mreže.

Racionalizacija investicije i uticaj na regionalnu logistiku

Otvaranje treće rute za kamione između Srbije i Mađarske ima strateški značaj za regionalnu logistiku i trgovinu. Očekuje se da će proširenje smanjiti zadržavanja na granici, posebno u periodima špica, kada kamioni na Horgošu čekaju satima. Uvođenje posebnih traka za teret i dodatnog parking prostora omogućiće efikasniji protok robe i smanjiti logističke troškove za kompanije iz Srbije i regiona.

S druge strane, racionalizacija investicije i fokus na obnovu granične infrastrukture pokazuju prilagođavanje realnim potrebama i ograničenjima koje postavlja šengenska granica. Uštede ostvarene manjim obimom saobraćajnica usmerene su na modernizaciju prelaza, što ima direktan uticaj na povećanje bezbednosti i brzine kretanja robe.

Kao rezultat, treća ruta za kamione između Srbije i Mađarske postaje ključni faktor za održiv rast trgovine i efikasnije povezivanje Balkana sa centralnom Evropom.

Kineski proizvođači ugrožavaju evropsku metaluršku industriju, a EU pokušava da zaštiti konkurentnost kroz carine i pregovore

Evropska metalurška industrija suočava se sa mogućnošću da izgubi 300.000 radnih mesta do kraja 2026. godine. Ovaj podatak objavilo je udruženje Eurometal, upozoravajući na posledice rastućeg uvoza kineskih komponenti u evropske lance snabdevanja. Ključna tema je evropska metalurška industrija pred gubitkom 300.000 radnih mesta, što bi imalo ozbiljan uticaj na privredu EU.

Rast kineskog uvoza i uticaj na tržište rada

Prema procenama udruženja Eurometal, do kraja 2026. godine može biti ugašeno do 300.000 radnih mesta. Kineski proizvođači ostvaruju rekordan trgovinski suficit sa Evropskom unijom, koji iznosi oko milijardu evra dnevno. Zbog toga evropski proizvođači metala gube konkurentsku prednost, jer kineske kompanije ne samo da izvoze gotove proizvode, već sve više učestvuju i u proizvodnji ključnih komponenti za evropske fabrike. Ovakav razvoj događaja dodatno ugrožava radna mesta i fabrike u Evropi.

Ograničenja evropskih mera i reakcija industrije

Evropska unija je do sada uvela carine na kineska električna vozila i povećala carinske stope na čelik. Međutim, industrija smatra da su ove mere nedovoljne, jer se veliki deo kineskog uticaja odnosi upravo na ključne komponente, a ne samo na gotove proizvode. Eurometal će zbog ozbiljnosti situacije organizovati protest ispred sedišta Evropske komisije u Briselu, sa simboličnom povorkom deset kovčega koji predstavljaju ugrožene segmente industrije i radna mesta. S druge strane, kineske kompanije nisu opterećene visokim troškovima energije ili emisijama ugljen-dioksida, što dodatno otežava položaj evropskih proizvođača.

Dugoročne posledice po evropsku ekonomiju

Evropska komisija je već procenila da bi kombinacija visokih troškova energije i globalne konkurencije mogla ugroziti više od milion radnih mesta. Industrija upozorava da gubitak proizvodnje znači i odlazak investicija, tehnologije i stručnog znanja, čime Evropa dugoročno slabi sopstvenu ekonomsku otpornost. Kineska strana odbacuje evropske mere kao protekcionizam i preti protivmerama, dok pregovori između Brisela i Pekinga pokušavaju da spreče dublji trgovinski sukob. Kao rezultat ovih pritisaka, evropska metalurška industrija pred gubitkom 300.000 radnih mesta ostaje jedno od ključnih pitanja za ekonomsku politiku EU u narednim godinama.