Stručnjaci upozoravaju na štetne sastojke u kremama, ali postoje bezbedne alternative za ujednačen ten

Sve više žena u Srbiji i regionu teži blistavoj i ujednačenoj koži, posebno zbog pojačanih pigmentacija, staračkih pega ili oštećenja izazvanih suncem. Ipak, dermatolozi napominju da popularne kreme za posvetljivanje, koje se prodaju i u drogerijama i na internetu, mogu ozbiljno i trajno narušiti zdravlje kože ako sadrže rizične sastojke kao što su hidrohinon, živa ili steroidi.

Dermatološkinja dr Ana Petrović objašnjava da hemijska blokada melanina može narušiti prirodnu zaštitu kože od UV zračenja, a dugotrajna upotreba ovakvih proizvoda može dovesti do trajnih promena: fleka, ružičasto-smeđe diskoloracije i preterano tanke i osetljive kože. Takođe, živa iz nekih preparata može ugroziti celokupno zdravlje, izazivajući probleme sa bubrezima, jetrom pa čak i nervnim sistemom.

Kupovina kozmetike preko interneta nosi dodatne rizike, jer mnogi proizvodi sa globalnih platformi potiču od nepoznatih proizvođača, a mogu sadržati zabranjene ili skrivene hemikalije. Iako ambalaža često izgleda profesionalno, to ne garantuje bezbednost. “Važno je birati proverene prodavce, pažljivo čitati sastav i tražiti sertifikate o bezbednosti”, savetuje dr Petrović.

Društveni pritisak da žene imaju ujednačen, svetliji ten dodatno podstiče upotrebu agresivnih proizvoda. Lepotna industrija često promoviše ideale svetle kože, što mnoge žene dovodi u iskušenje da posegnu za brzim, ali potencijalno opasnim rešenjima.

Ipak, postoje sigurne opcije za ujednačavanje tena i tretman pigmentacija. Vitamin C, niacinamid (vitamin B3), voćne kiseline (AHA), kojic kiselina i niske doze retinoida dokazano mogu doprineti blistavijem tenu bez ozbiljnih nuspojava. Thiamidol je savremen sastojak koji lokalno deluje na pigmentne mrlje bez oštećenja zdrave kože.

Pre upotrebe bilo kog preparata za posvetljivanje, dermatolozi preporučuju konsultaciju sa stručnjacima i odabir proizvoda sa jasno istaknutim sastojcima i sertifikatom kvaliteta. Kako naglašava dr Petrović: “Vaša koža zaslužuje negu koja je nežna i bezbedna – birajte mudro”.

Low-residue dijeta može pomoći kod iritiranog stomaka, ali je stručnjaci preporučuju samo kratkoročno i uz nadzor lekara

Žene često osećaju nelagodnost u stomaku, posebno tokom stresnih situacija ili nakon medicinskih zahvata. Zbog toga je u poslednje vreme sve popularnija ishrana sa malo ostataka, poznata i kao low-residue dijeta, koju stručnjaci predlažu kao privremeno rešenje za ublažavanje simptoma osetljivosti digestivnog trakta. Nutricionistkinja Rhiannon Lambert objašnjava da su ove namirnice one koje ostavljaju minimalan neprobavljen materijal u crevima. “U praksi, to su hrana sa niskim sadržajem vlakana, bez semenki, kožica ili čvrstih biljnih delova”, kaže Lambert. U ovu grupu spadaju proizvodi kao što su belo brašno, beli pirinač, obična testenina i keks, kao i nemasni proteini poput piletine, ćuretine, ribe, jaja ili tofua. Ako mlečni proizvodi ne prave probleme, dozvoljeni su mleko, jogurt i sir, dok se od povrća i voća preporučuju kuvane šargarepe, tikvice bez semenki, oljušteni krompir, banane, dinja i kompot od jabuka.

Važno je znati da nisu sve namirnice sa malo vlakana i sa malo ostataka. Nutricionistkinja April Morgan ističe: “Svaka dijeta sa malo ostataka je i dijeta sa malo vlakana, ali nije svaka dijeta sa malo vlakana i dijeta sa malo ostataka. Ostatak podrazumeva sve što u debelom crevu ostaje neprobavljeno, uključujući i vlakna, ali i druge sastojke kao što su semenke ili laktoza kod osoba koje je teže vare.”

Ovakva ishrana se preporučuje isključivo kao kratkoročna mera i uz lekarski nadzor, najčešće kod akutnih digestivnih tegoba, neposredno nakon operacija creva, pre određenih medicinskih pregleda ili kod osoba sa suženjem creva i rizikom od opstrukcije. Prema rečima Morgan, dugotrajna primena ove dijete može dovesti do zatvora, smanjenja raznovrsnosti korisnih bakterija u crevima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Nutricionistkinja Eli Brecher naglašava da se ishrana sa malo ostataka koristi kao “kratkoročni klinički alat”, a ne kao trajno rešenje: “U određenim situacijama, privremeno smanjenje vlakana može smanjiti simptome i omogućiti crevima da se oporave, ali za dugoročnu zdravu funkciju creva ključni su raznovrsna, biljna ishrana, dovoljna hidratacija i fizička aktivnost.”

Za žene bez specifičnih medicinskih problema savetuje se uravnotežena ishrana bogata vlaknima, koja doprinosi normalnoj probavi i očuvanju opšteg zdravlja. Low-residue dijeta može biti korisna u posebnim slučajevima, ali nije preporučljiva kao stalni način ishrane.

Kvalitet sna kod žena zavisi od hormona, stresa i navika – male promene mogu doneti više energije

Mnoge žene, iako svake noći provedu preporučenih sedam do osam sati u krevetu, i dalje se ujutru bude umorne i bez potrebne svežine. Klinički psiholog i istraživač dr Vendi Troksel objašnjava da nije presudan samo broj sati provedenih u snu – važniji je kvalitet odmora. Kod žena su problemi sa snom češći nego kod muškaraca, a razlozi za to su raznovrsni: kasno konzumiranje kofeina, alkohol, stres, ali i upotreba telefona pred spavanje mogu izazvati poremećaje sna i često buđenje tokom noći. Kako dr Troksel navodi: „Otprilike jedna od tri odrasle osobe ima san koji nije osvežavajući, bez obzira na broj sati provedenih u krevetu.“

Studije su pokazale da ženama u proseku treba 10 do 15 minuta više sna nego muškarcima, ali hormonalne promene – naročito tokom menopauze – dodatno utiču na kvalitet odmora. „Žene imaju dvostruko veće šanse od muškaraca da razviju nesanicu, a rizik od poremećaja sna značajno raste u menopauzi“, napominje Troksel.

Neki tvrde da se bolje osećaju sa manje sna, ali prema rečima dr Troksel, to ne znači da im je zaista potrebno manje odmora – njihovo telo je samo naviklo na kraći san. Manjak sna može uticati na donošenje odluka i kognitivne sposobnosti, pa stručnjaci preporučuju da se trajanje sna postepeno produžava, po 15 minuta svake noći, dok se ne pronađe optimalan ritam.

Ključnu ulogu ima i dosledan raspored odlaska na spavanje i buđenja, kao i balansirana ishrana bogata nutrijentima. Preporučuje se izbegavanje teške hrane i obilnih obroka pred spavanje, a umereno vežbanje tokom dana može doprineti boljem snu. “Vežbanje poboljšava kvalitet sna, ali intenzivne aktivnosti neposredno pred odlazak u krevet mogu imati suprotan efekat”, ističe dr Troksel.

Nije nužno trenirati rano ujutru, već je važno pronaći ritam koji odgovara vašem unutrašnjem biološkom satu. Kako zaključuje dr Troksel: „Nema potrebe da se osećate krivim zbog toga što pratite svoj prirodni ritam.“ Male, postepene promene u navikama mogu značajno poboljšati dužinu i kvalitet sna, što doprinosi energiji i zdravlju žena.