U svetu u kojem se izgled često predstavlja kao merilo vrednosti, sve više mladih ljudi suočava se sa problemima koji nisu odmah vidljivi spolja. Poremećaji ishrane nisu samo pitanje hrane i telesne težine – oni predstavljaju složene psihičke probleme koji mogu ozbiljno uticati na zdravlje, odnose i svakodnevni život.

Mnogi poremećaji ishrane počinju neprimetno. Nekada sve izgleda kao želja za „zdravijim životom“, promena ishrane ili odluka da se smrša. Međutim, kod nekih osoba kontrola nad hranom postepeno postaje opsesija, a osećaj sopstvene vrednosti počinje da zavisi od izgleda i broja na vagi.

Jedan od najpoznatijih poremećaja jeste anoreksija nervoza, kod koje osoba ima snažan strah od dobijanja na težini i iskrivljenu sliku o sopstvenom telu. Iako može biti veoma mršava, osoba često i dalje oseća da nije dovoljno „vitka“.

Bulimija nervoza karakteriše se epizodama prejedanja nakon kojih mogu uslediti pokušaji da se „ponište“ posledice, poput različitih nezdravih ponašanja. Osoba često krije svoje probleme, zbog čega okolina dugo može da ne primeti da nešto nije u redu.

Postoji i poremećaj prejedanja, kod kojeg osoba doživljava ponavljajuće epizode nekontrolisanog unošenja velike količine hrane, često praćene osećajem krivice, stida i gubitka kontrole.

Društvene mreže mogu dodatno pojačati pritisak na mlade. Fotografije koje su obrađene filterima, nerealni standardi lepote i stalno poređenje sa drugima mogu stvoriti osećaj da neko „nije dovoljno dobar“. Posebno u periodu adolescencije, kada se identitet i samopouzdanje još razvijaju, takvi uticaji mogu biti veoma snažni.

Znakovi upozorenja mogu uključivati nagle promene u navikama ishrane, izbegavanje zajedničkih obroka, preteranu zabrinutost zbog izgleda, česta merenja, povlačenje iz društva, promene raspoloženja ili opsesivno vežbanje. Nijedan pojedinačni znak ne mora značiti da postoji poremećaj, ali promene koje traju i utiču na život zahtevaju pažnju.

Veliki problem predstavlja ćutanje. Mnogi mladi kriju svoje teškoće zbog stida ili straha da ih drugi neće razumeti. Zbog toga je važno stvarati okruženje u kojem se o mentalnom zdravlju i odnosu prema telu može otvoreno razgovarati, bez osuđivanja.

Podrška porodice, prijatelja i stručnjaka može imati ključnu ulogu u oporavku. Rano prepoznavanje problema povećava mogućnost da osoba dobije odgovarajuću pomoć i vrati zdrav odnos prema hrani i sopstvenom telu.

Poremećaji ishrane nisu hir niti faza. Oni su ozbiljni problemi koji zahtevaju razumevanje, strpljenje i podršku. Iza svakog slučaja nalazi se osoba koja se ne bori samo sa hranom, već često sa pritiskom, nesigurnostima i načinom na koji vidi sebe.

Pravi cilj nije savršen izgled, već zdrav odnos prema sebi.

Na prvi pogled, osoba koja sedi u autobusu, radi u kancelariji ili razgovara sa prijateljima može delovati potpuno mirno. Međutim, iza tog osmeha ponekad se krije unutrašnja borba koju drugi ne mogu da vide. To je svakodnevica mnogih ljudi koji žive sa anksioznošću.

Anksioznost je prirodna reakcija organizma na stres i opasnost. Svi ljudi ponekad osećaju nervozu, strah ili zabrinutost, posebno u važnim životnim situacijama. Problem nastaje kada taj osećaj postane prejak, traje dugo i počne da utiče na svakodnevni život.

Osoba koja se bori sa anksioznošću često ima osećaj stalne napetosti iako ne postoji neposredna opasnost. Misli mogu stalno da se vraćaju na najgore moguće scenarije, stvarajući osećaj da nešto loše samo što se nije dogodilo.

Među najčešćim znacima anksioznosti mogu biti ubrzan rad srca, osećaj stezanja u grudima, nemir, problemi sa koncentracijom, teškoće sa spavanjem i stalni osećaj iscrpljenosti. Kod nekih ljudi javljaju se i napadi panike – iznenadni talasi intenzivnog straha praćeni jakim fizičkim simptomima.

Jedan od najvećih problema jeste to što anksioznost često ostaje skrivena. Mnogi ljudi se plaše da će biti neshvaćeni, da će ih drugi smatrati slabima ili da će im reći da „previše razmišljaju“. Zbog toga pokušavaju da sakriju svoje stanje i nastavljaju da funkcionišu kao da je sve u redu.

Savremeni način života dodatno može doprineti povećanju stresa. Konstantna dostupnost putem telefona, pritisak da budemo uspešni, finansijska nesigurnost i poređenje sa drugima na društvenim mrežama stvaraju okruženje u kojem mnogi ljudi teško pronalaze pravi odmor.

Poseban problem predstavlja činjenica da se anksioznost često ne shvata ozbiljno. Rečenice poput „samo se opusti“ ili „nemoj da razmišljaš o tome“ mogu dodatno otežati osobi da potraži pomoć. Razgovor, podrška bliskih ljudi i stručna pomoć mogu biti važni koraci u suočavanju sa ovim problemom.

Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju. Kao što ne ignorišemo bol u telu, tako ne bi trebalo ignorisati ni dugotrajnu psihičku patnju.

Anksioznost možda nije vidljiva spolja, ali njen uticaj može biti veoma stvaran. Razumevanje, empatija i otvoren razgovor mogu pomoći da ljudi koji se bore sa ovim problemom ne ostanu sami u tišini.

Jer iza mnogih osmeha postoje priče koje ne vidimo.

Filter kafa može doprineti sporijem biološkom starenju, dok instant kafa ima suprotan efekat.

Naučnici iz Velike Britanije otkrili su da način pripreme kafe može imati uticaj na biološko starenje žena. Istraživanje, u kojem je učestvovalo 49.414 odraslih osoba prosečne starosti 56 godina, pokazalo je da filter kafa može biti povezana sa sporijim biološkim starenjem u poređenju sa instant kafom. Zbog toga je važno obratiti pažnju na to kakvu kafu biramo svakodnevno.

Filter kafa povezana sa zdravijim biološkim starenjem

Pre svega, rezultati su pokazali da žene koje češće konzumiraju filter kafu imaju duže telomere, što ukazuje na zdravije starenje ćelija. S druge strane, žene koje najčešće piju instant kafu imaju izraženije znakove ubrzanog starenja. Ipak, treba napomenuti da filter kafa ne može sama sprečiti proces starenja. Dr Sijue Liu, jedan od autora istraživanja, ističe: „Naši nalazi pokazuju vezu između filter kafe i sporijeg biološkog starenja, ali to nije dokaz uzročne veze.“ Osim toga, istraživači su uzeli u obzir i druge aspekte života žena, kao što su ishrana, fizička aktivnost, pušenje i prisutnost hroničnih bolesti. Kao rezultat, uticaj načina pripreme kafe ostao je snažan i nakon analize ovih faktora.

Razlika između biološke i hronološke starosti

Biološko starenje ne zavisi samo od godina, već i od načina života. Tako žene istih godina, ali različitih navika, mogu imati različito zdravlje ćelija i organa. U ovom istraživanju korišćene su tri metode za procenu biološkog starenja, uključujući merenje dužine telomera. Kraći telomeri povezani su sa bržim starenjem i većim rizikom od bolesti. Ipak, stručnjaci savetuju da su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje loših navika najvažniji za očuvanje vitalnosti tokom godina.

Zašto filter kafa može biti bolji izbor za žene

Pored toga, naučnici navode da je filter kafa bogata hlorogenskim kiselinama, polifenolima i antioksidansima. Ove supstance mogu doprineti smanjenju zapaljenja, boljoj osetljivosti na insulin i zdravijem srcu. Međutim, za sada ne postoje konačni dokazi da filter kafa direktno usporava biološko starenje. Na kraju, svaka žena treba da prilagodi izbor kafe svom zdravstvenom stanju i potrebama. U međuvremenu, uravnotežena ishrana i briga o telu ostaju najvažniji faktori za zdravlje u svim životnim dobima.