Čak i mali gubitak kilograma može značajno poboljšati krvni pritisak i holesterol kod žena u srednjim godinama

Žene koje se suočavaju sa izazovima održavanja zdrave telesne težine u srednjim godinama sada imaju dodatni razlog za optimizam. Novo britansko istraživanje otkriva da mršavljenje u pedesetim donosi jasne koristi za zdravlje srca i krvnih sudova. Istraživači su pratili više od 6.000 osoba rođenih 1958. godine i analizirali rezultate tokom više decenija. Pokazalo se da i mali gubitak kilograma, od samo pet odsto, pravi razliku.

Naime, rezultati pokazuju da žene koje su izgubile najmanje pet odsto telesne mase između 50. i 55. godine imaju slične pokazatelje zdravlja srca kao i one koje su održavale zdravu težinu tokom celog života. Pre svega, vrednosti krvnog pritiska, nivo holesterola i parametri upale u 62. godini bili su gotovo isti kod ovih grupa. S druge strane, žene koje su nastavile da dobijaju na težini ili su prešle prag gojaznosti imale su lošije pokazatelje kardiovaskularnog zdravlja.

Mršavljenje u pedesetim kao ključ boljeg zdravlja srca

Ovi nalazi potvrđuju da mršavljenje u pedesetim ne mora biti radikalno kako bi donelo koristi. Štaviše, postizanje i održavanje čak i manjeg gubitka kilograma može imati dugoročne pozitivne efekte na zdravlje srca.

Dr Frančesko Lo Monako, kardiolog specijalizovan za prevenciju, ističe: „Ni u pedesetim nije kasno da unesete promene koje mogu značajno da poboljšaju vaše zdravlje. Ne možete promeniti svoju prošlost, ali možete uticati na ono što vas čeka.” On savetuje ženama koje imaju višak kilograma da sebi postave realan cilj, jer i umeren gubitak težine može značiti mnogo.

Takođe, dr Lo Monako upozorava na opasnosti ekstremnih dijeta. „Preporučujem postepene promene životnih navika koje možete održavati na duži rok. To je mnogo efikasnije i bezbednije od drastičnih režima,” naglašava on.

Praktične smernice za trajan uspeh u mršavljenju

Važno je da žene u ovom životnom dobu pažnju posvete sastavu obroka, a ne samo broju kalorija. Na primer, preporučuje se da svaki obrok sadrži izvor proteina (poput jaja, ribe, pasulja, sočiva ili običnog jogurta), obilje povrća i ugljene hidrate bogate vlaknima. Ovas, integralne žitarice i mahunarke pomažu da se duže osećamo siti.

Pored toga, preporučuje se zamena rafinisanih ugljenih hidrata pasuljem ili sočivom, kao i konzumacija cele voćke umesto soka. „Izbegavajte zaslađene napitke, alkohol, često grickanje i previše ulja ili preliva. Umesto da promenite sve odjednom, izaberite jednu naviku koja najviše doprinosi unosu kalorija i radite na njoj. Plan koji se uklapa u svakodnevicu ima veće šanse da postane trajan,” savetuje dr Lo Monako.

Na kraju, svaka žena ima različite potrebe i tempo promene. Zbog toga je preporučljivo individualno prilagoditi strategiju i pratiti napredak uz podršku lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Zimski meseci mogu pojačati tegobe kod artritisa, ali prilagođene strategije pomažu ženama da lakše prebrode sezonu

Artritis je hronično oboljenje koje posebno pogađa žene u srednjim i starijim godinama. Kada nastupi hladno vreme, mnoge žene primete da se bol i ukočenost zglobova pojačavaju. Istraživanje iz Velike Britanije pokazalo je da veća vlažnost, vetar i niži pritisak mogu uticati na intenzitet bola, ali ta veza nije snažna kod svih. Zato svaka žena treba da prati svoje simptome, jer hladno vreme utiče na bol kod artritisa na različite načine. Pre svega, ovo je važno jer simptomi mogu otežati svakodnevne aktivnosti, kao što su ustajanje iz kreveta ili odlazak u prodavnicu.

Kako hladno vreme utiče na bol kod artritisa

Zimi mnoge žene sa artritisom osećaju veću ukočenost zglobova. Zbog toga čak i jednostavni pokreti zahtevaju više vremena i energije. Ipak, s druge strane, nisu sve žene jednako osetljive na promenu temperature. Neke ne primete razliku između toplih i hladnih dana. Važno je obratiti pažnju na simptome koji traju duže ili se pogoršavaju. Ako se bol ne povlači, zglobovi postanu crveni, otečeni ili jako topli, obavezno se javite lekaru. “Zimski meseci mogu doneti više nelagodnosti, ali to ne znači da bolest napreduje. Svako pogoršanje treba proceniti individualno”, izjavila je dr Jasmina Petrović, reumatolog.

Saveti za ublažavanje bola tokom zime

Osim toga, održavanje prijatne temperature u domu je ključno. Preporuka je da prostorije budu zagrejane na najmanje 18 °C, posebno za starije žene i one sa hroničnim bolestima. Slojevito oblačenje pomaže da se lakše prilagodite promenama temperature. Više tanjih slojeva je bolje od jednog debelog. Takođe, kapa, rukavice i tople čarape mogu zaštititi ruke i stopala od hladnoće. Pazite da odeća i obuća ne stežu, jer to može pogoršati cirkulaciju. Ako prsti na rukama ili nogama pobele, poplave ili bole, obavezno potražite savet lekara, jer to može biti znak Rejnoovog fenomena (poremećaj cirkulacije u prstima).

Toplota i fizička aktivnost olakšavaju simptome

Topao tuš, kupka ili topla obloga mogu ublažiti jutarnju ukočenost. “Obloge moraju biti tople, ali ne previše vruće. Termofor uvek treba umotati u tkaninu da zaštitite kožu”, savetuje dr Jasmina Petrović. Nikada ne zagrevajte zglob koji je crven, otečen ili veoma topao bez saveta lekara. Pored toga, lagane vežbe razgibavanja pomažu da zglobovi ostanu pokretni. Ako tokom zime manje izlazite napolje, pokušajte da u dnevnu rutinu uvrstite vežbe istezanja ili kraće šetnje unutar kuće. Na taj način, zglobovi će biti manje ukočeni, a bol blaži.

Briga o zdravlju i kontakt sa lekarom

Kao rezultat, razgovarajte sa svojim izabranim lekarom o vakcinaciji protiv gripa, jer infekcije mogu dodatno otežati kontrolu simptoma. Takođe, beležite svoje zapažanja o bolu i podelite ih na sledećoj kontroli. Ovo pomaže lekaru da bolje proceni vaše stanje i predloži odgovarajuće korake. Na kraju, iako hladno vreme utiče na bol kod artritisa, uz nekoliko praktičnih koraka moguće je voditi aktivan i ispunjen život tokom zime. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Hormonske promene, stres i životne navike mogu uzrokovati prekidan san kod žena, ali postoje proverena rešenja

Mnoge žene u Srbiji poslednjih godina prijavljuju problem noćnog buđenja. Ovaj obrazac, poznat kao teškoće održavanja sna, utiče na svakodnevno funkcionisanje i raspoloženje. Pre svega, noćna buđenja posle tri ili četiri sata sna češće se javljaju kod žena zbog hormonskih promena kao što su perimenopauza i menopauza. Zbog toga je važno prepoznati razloge i pronaći praktične korake za mirniji san.

Istraživanja pokazuju da čak 30 odsto žena u srednjim godinama povremeno ima problem da zaspi nakon što se probudi noću. Ključna fraza “noćna buđenja” javlja se kod žena svih uzrasta, ali je posebno izražena u periodima velikih životnih promena. Takođe, kvalitet sna značajno utiče na zdravlje, koncentraciju i raspoloženje tokom dana.

Uzroci noćna buđenja kod žena i zašto su česta

Osim hormonskih promena, stres je jedan od najvažnijih uzroka kada je u pitanju noćna buđenja. Zbog svakodnevnih obaveza i briga, telo ostaje u stanju napetosti čak i tokom sna. Takođe, poremećen unutrašnji biološki sat često doprinosi problemu. Ako kasno koristite telefon ili nemate dovoljno dnevnog svetla, vaše telo može izgubiti osećaj kada je vreme za odmor.

Pored toga, neka zdravstvena stanja kao što su anksioznost (dugotrajna napetost), depresija ili hronični bol mogu izazvati učestala buđenja. Žene u perimenopauzi i menopauzi često se suočavaju sa noćnim znojenjem i naletima vrućine. Konačno, poremećaji disanja u snu, poput opstruktivne apneje (kratki prekidi disanja tokom sna), mogu uzrokovati česta buđenja, jutarnju glavobolju i osećaj neispavanosti.

Noćna buđenja i posledice na svakodnevni život

Ako se san često prekida, posledice mogu biti ozbiljne. Žene primećuju pad pažnje, razdražljivost i umor. To može uticati na posao, odnose i opšte zdravlje. Međutim, dobra vest je da se promenom svakodnevnih navika problem “noćna buđenja” može uspešno ublažiti.

Dr Dragana Petrović, specijalista za poremećaje sna, objašnjava: “Noćna buđenja nakon tri ili četiri sata sna nisu retka pojava, posebno kod žena u menopauzi. Pravilna higijena sna i opuštanje pred odlazak u krevet mogu pomoći većini pacijentkinja.”

Praktični saveti za sprečavanje noćna buđenja

Pre svega, svako jutro provedite nekoliko minuta na dnevnoj svetlosti. To će pomoći vašem unutrašnjem satu da razlikuje dan i noć. Pored toga, izbegavajte ekrane – telefone i tablete – barem sat vremena pre spavanja. Plavo svetlo sa ekrana ometa lučenje hormona melatonina, koji reguliše ciklus sna.

Takođe, preporučuje se umerena fizička aktivnost tokom dana, ali ne kasno uveče. Ako vežbate pred spavanje, telo može ostati previše razbuđeno. Osim toga, odlazite na spavanje svake večeri u isto vreme i stvorite opuštajuću rutinu pred san. To može biti lagano čitanje, topla kupka ili kratka meditacija. Konačno, pazite na ishranu – izbegavajte kofein i teške obroke u večernjim satima.

Na kraju, ako “noćna buđenja” traju duže od nekoliko nedelja i prate ih osećaj gušenja, glasno hrkanje ili izrazita pospanost tokom dana, obavezno se javite lekaru. Neka stanja, poput apneje u snu, zahtevaju poseban tretman. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.