Na graničnim prelazima i naplatnim rampama trenutno nema zadržavanja, ali se tokom vikenda očekuju velike gužve na najvažnijim putevima.

Poslednji vikend u julu donosi tradicionalno pojačan intenzitet saobraćaja na svim važnijim putevima u Srbiji. Prema zvaničnom saopštenju, maksimalni intenzitet saobraćaja se očekuje do kraja vikenda, dok trenutno nema zadržavanja na graničnim prelazima ni naplatnim rampama.

Auto-moto savez Srbije upozorio je vozače da, kako se letnja sezona privodi kraju, sve veći broj građana kreće na putovanja ili se vraća sa odmora. Zbog toga se očekuje maksimalni intenzitet saobraćaja na svim važnim pravcima, posebno na autoputevima koji vode iz pravca zapada prema istoku Evrope.

Gde se očekuju najveće gužve na putevima

Iako putnička i teretna vozila u ovom trenutku nesmetano prolaze kroz sve granične prelaze u Srbiji, prema navodima AMSS, tokom vikenda biće najveće opterećenje na određenim deonicama. Najizraženiji pritisak očekuje se na izlazu iz Hrvatske, posebno na graničnim prelazima Bajakovo i Tovarnik, kao i iz pravca Mađarske na prelazima Horgoš i Kelebija.

Osim toga, intenzitet saobraćaja biće pojačan na naplatnim rampama na autoputevima, ali trenutno zadržavanja nema. Iz Uprave granične policije navode da su svi prelazi i rampe prohodni, a putnici mogu očekivati nesmetan prolaz u jutarnjim i ranim popodnevnim časovima.

Preporuke za bezbedno putovanje tokom vikenda

AMSS podseća vozače da su neprilagođena brzina i umor za volanom među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda. Zbog toga apeluju na građane da voze odgovorno, ne precenjuju svoje mogućnosti i prave češće pauze tokom putovanja. Takođe, preporučuje se da se na put kreće u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kako bi se izbegle najveće gužve.

Pored toga, vozačima se savetuje da prate informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima, jer se situacija može brzo promeniti tokom dana. Bez obzira na trenutnu prohodnost, maksimalni intenzitet saobraćaja tokom poslednjeg vikenda u julu može dovesti do privremenih zadržavanja na pojedinim deonicama.

Na kraju, odgovorno ponašanje i poštovanje saobraćajnih propisa značajno doprinose bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Takođe, pravovremeno informisanje i planiranje puta mogu pomoći da se izbegnu nepotrebna čekanja i neželjene situacije na putu.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas proslavljaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice i Sveštenomučenike Prokla i Ilarija.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, koji ima posebno mesto u tradiciji i duhovnosti pravoslavnih hrišćana. Ovaj dan posvećen je i Sveštenomučenicima Proklu i Ilariju, koji su, prema predanju, stradali zbog svoje vere u vreme cara Trajana.

Pravoslavni praznik i značaj za vernike

Praznik Presvete Bogorodice Trojeručice okuplja vernike oko molitve i porodičnog zajedništva. Prema predanju, ikona Trojeručica poznata je po čudotvornim isceljenjima, a naročito po tome što je, kako se veruje, iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina nakon što mu je ona odsečena po naredbi damaskog kalifa. Zbog toga mnogi vernici danas u svojim domovima izgovaraju molitvu sa željom da im u domu vladaju mir i ljubav.

Pored toga, Srpska pravoslavna crkva danas slavi i Sveštenomučenike Prokla i Ilarija. Prema starom predanju, Prokl i Ilarije su potekli iz Kalipte u Aziji i bili su bliski rođaci. U vreme cara Trajana, Prokl je bio suočen sa sudom zbog svoje vere, na šta je odgovorio: „Rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj.“ Kada mu je zaprećeno mukama, rekao je: „Kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da ne bi pali u večne muke!“

Stradanje Prokla i Ilarija

Tokom mučenja Prokla, Ilarije je pristupio sudiji i izjavio: „I ja sam hrišćanin.“ Oba mučenika su nakon teških muka osuđena na smrt. Prokla su razapeli na krst, dok je Ilariju odsečena glava mačem. Tako su, prema predanju, otišli u radost Gospoda svog.

Mučenici su, kako se navodi u crkvenim spisima, svojim stradanjem primili nepropadljivi venac od Boga i pobedili svoje mučitelje. „Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: njihovim molitvama spasi duše naše.“

Praznik Presvete Bogorodice Trojeručice u svakodnevnom životu

Mnogi vernici danas posećuju crkve ili u krugu porodice obeležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice. Takođe, izgovaraju posebne molitve, sa željom za zdravlje, mir i slogu u svojim domovima. Praznik podseća na snagu vere i važnost zajedništva, dok primer mučenika Prokla i Ilarija inspiriše hrišćane da istraju u veri i u teškim vremenima.

Na ovaj dan, naglašava se značaj molitve, kao i poštovanje prema tradiciji i svetiteljima koje Srpska pravoslavna crkva slavi. Vernici širom Srbije i regiona obnavljaju svoje duhovne vrednosti, podsećajući se na značenje prazničnog okupljanja i molitve u svakodnevnom životu.

Smrt žene iz napuštenog sela Debeli Jasen otkrivena je zahvaljujući sumnji komšije, potvrđena prirodna smrt

Vest o smrti Radice Brkušanin otkrivena je tek tri meseca nakon njenog poslednjeg viđenja, kada je pronađena mrtva u svojoj kolibi podno planine Čemerno. Prema informacijama, ona je živela potpuno sama u ataru napuštenog sela Debeli Jasen, daleko od najbližih komšija. Njena smrt simbolizuje položaj stanovnika zaboravljenih sela, gde komunikacija i briga često izostaju.

Goran Nikolić iz Konareva, prolazeći prema svom zabranu, primetio je da je trava oko Radičine kolibe neugažena, a vrata obrasla mahovinom. Zbog toga je posumnjao u najgore i obavestio njene dalje rođake. Uz njihov dolazak, stigli su i policija i lekar Dragoslav Dugalić, koji je potvrdio da je Radica Brkušanin preminula prirodnom smrću pre oko tri meseca.

Život u samoći i simbol napuštenih sela

Debeli Jasen je nekada bio selo puno života, ali su se stanovnici vremenom iselili zbog loše infrastrukture. Radica je, uprkos neuspešnom braku i preranoj smrti brata, ostala da živi sama, kilometrima udaljena od ljudi, među šumom i divljim životinjama. Ponekad je odbijala pomoć, a hranu je pred zimu dobijala uz podršku komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara.

Međutim, tokom godina, o njenom životu su povremeno izveštavali novinari. Pre desetak godina, čuvajući ovce, izjavila je da je poslednji put posetila Kraljevo 1986. godine. „Znam da je nedelja i ne mašim ja mnogo, ali da proverim. Evo, proletos sam gledala kada je leska zazelenela, pa sam znala da ima još pet dana do Đurđevdana. Kad, posle sam od nekih lovaca proverila, ona sa pupoljcima dva dana zakasnila“, rekla je tada Radica.

Način života i poslednji dani Radice Brkušanin

Za pomoć nikada nije molila, a ponuđenu je uglavnom odbijala. „Ostalo ja sama spremam, za ovce sama kosim travu, donosim vodu, a kada sneg napada topim ga dok do izvora ne proprtim… Ne treba mi nikakva pomoć“, navela je. Dodala je i: „Kad su mi pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona, ja to nisam dirala. Posle, kad se sneg otopio, utvrdila sam da to i nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Kafu da vam ne kuvam, jer nemam, a i škodljiva je“.

Pored toga, odbijala je i ponudu za tranzistor, rekavši: „Ne, ne treba mi ništa. Možda bi valjalo zbog datuma i vremenske prognoze, a vesti i muziku ne bih da slušam. Šta me briga šta rade, a i muzika se iskvarila…“. Dalje, njeni rođaci i komšije sahranili su je 28. juna 2024. godine na groblju napuštenog sela.

Na kraju, smrt Radice Brkušanin podseća na izazove života u napuštenim krajevima Srbije i važnost međusobne brige, posebno za starije i usamljene osobe.