Istraživanje na uzorku od 750 dece pokazalo da 25 odsto dece razume obmanu već sa 10 meseci

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu sproveli su istraživanje koje je pokazalo da četvrtina dece počinje da shvata koncept obmane već sa deset meseci, dok se taj procenat povećava na polovinu do 17. meseca života. Do treće godine deca postaju sve veštija i češće primenjuju razne oblike obmane, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu ‘Cognitive Development’.

U istraživanju je učestvovalo više od 750 dece uzrasta od 0 do 47 meseci iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Australije i Kanade. Roditeljima su postavljena pitanja o iskustvima sa obmanom kod njihove dece, a neki su naveli da su uočili takvo ponašanje već sa osam meseci starosti. Analizom odgovora, istraživači sa univerziteta u Bristolu, Oksfordu, Šefildu, Vorviku i kanadskom Voterlu identifikovali su 16 različitih vrsta obmane kod dece.

Studija je utvrdila da je polovina dece za koju je prijavljeno da pribegavaju obmani učinila nešto lukavo u poslednja 24 sata. Među najčešćim oblicima obmane kod dvogodišnjaka su ignorisanje roditeljskih zahteva, skrivanje predmeta, poricanje ili izmišljanje izgovora, dok trogodišnjaci počinju da koriste složenije oblike laganja, uključujući preuveličavanje, izmišljotine i odvraćanje pažnje.

Elena Hoika, profesorka obrazovanja i vodeća autorka studije, izjavila je: „Kao majka troje dece, iz prve ruke znam koliko umeju da budu lukava i prepredena. Rad na ovoj studiji mi je pomogao da shvatim kako se dečje razumevanje i korišćenje obmane razvija od iznenađujuće ranog uzrasta i nadograđuje u prvim godinama života, zbog čega postaju prilično vešti i lukavi ‘mali lažovi’.“

Prema zaključcima istraživača, rani razvoj obmane kod dece može pomoći u boljem razumevanju načina na koji se kasnije razvijaju napredniji oblici socijalnog ponašanja. Studija naglašava da obmana kod dece nije nužno znak problematičnog ponašanja, već deo normalnog razvoja kognitivnih i socijalnih veština.

Američka nafta WTI dostigla 111,50 dolara, Brent 109 dolara po barelu, Iran ograničava prolaz brodova kroz Ormuški moreuz

Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi cene nafte mogle da dosegnu 150 dolara po barelu ukoliko poremećaj u transportu energenata kroz Ormuški moreuz potraje do sredine maja. Prema navodima banke, nafta će se u narednom periodu kretati na nivou od 120 do 130 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Cene nafte su ponovo zabeležile rast: američka sirova nafta WTI dostigla je 111,50 dolara po barelu, dok je referentna nafta Brent iznosila 109 dolara po barelu u četvrtak, nakon čega su berze zatvorene zbog uskršnjih praznika.

Prema osnovnoj pretpostavci JP Morgana, očekuje se da će se tokovi energije kroz Ormuški moreuz na kraju normalizovati, ali brodski saobraćaj je u kolapsu od početka marta. Iran trenutno selektivno dozvoljava prolazak određenim brodovima kroz ovaj ključni naftni koridor, kroz koji je pre izbijanja sukoba prolazilo 20 odsto dnevnog svetskog protoka nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).

Analitičari ističu da bi, čak i u slučaju trenutnog i potpunog otvaranja Ormuškog moreuza za sav saobraćaj, globalnoj proizvodnji nafte i lancima snabdevanja rafinerijama bilo potrebno najmanje tri do šest meseci da se vrate na nivoe pre rata, prenosi Oil Price.

Najveći rast na ostalim područjima, čak 19,3 odsto, dok su cene u Zagrebu povećane za 14,2 odsto

Cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj zabeležile su prosečan rast od 14,1 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Cene novih stambenih jedinica porasle su za 13,1 odsto, dok su postojeći objekti poskupeli za 14,3 odsto, što ukazuje na pojačanu tražnju na sekundarnom tržištu.

Regionalna analiza otkriva da su cene nekretnina u Zagrebu porasle za 14,2 odsto, na Jadranu za 11,8 odsto, dok su na ostalim područjima zabeležile rast od čak 19,3 odsto. Ovi podaci potvrđuju nastavak trenda bržeg rasta cena izvan glavnih urbanih i turističkih zona.

U poslednjem kvartalu 2025. godine rast cena dodatno je ubrzan – u poređenju sa trećim kvartalom, ukupne cene stambenih objekata porasle su za 3,4 odsto. Novi stanovi poskupeli su za 3,5 odsto, dok su postojeći objekti zabeležili rast od 3,4 odsto.

Na godišnjem nivou, odnosno u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024, prosečne cene stambenih nekretnina porasle su za 16,1 odsto, dok su postojeći stanovi zabeležili još snažniji rast od 16,4 odsto.

Dodatno, u četvrtom kvartalu 2025, regionalne razlike su potvrđene – cene u Zagrebu porasle su za 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, na Jadranu za 4,9 odsto, a na ostalim područjima za 5,2 odsto.

Prema zvaničnim statistikama, tržište nekretnina u Hrvatskoj nastavlja trend rasta, sa posebno izraženim poskupljenjem izvan velikih urbanih centara i turističkih destinacija.