Na graničnim prelazima i naplatnim rampama nema zadržavanja, ali vozači se suočavaju sa gužvama u gradovima zbog radova i početka školske godine.

Sa završetkom glavnog talasa letnjih putovanja, prema saopštenju AMSS, trenutno nema većih zadržavanja na putničkim terminalima na graničnim prelazima. Međutim, gužve u gradovima ponovo su izražene, posebno zbog povećanog broja automobila na ulicama posle početka školske godine. Takođe, AMSS upozorava na brojne aktuelne radove na putevima, što dodatno usporava saobraćaj.

Gužve u gradovima: uticaj radova i školske godine

Zbog povratka đaka u školske klupe i pojačanog saobraćaja, gužve su najizraženije u jutarnjim i popodnevnim špicevima. Posebno komplikovano postaje na prilazima gradskim centrima, kao i na najprometnijim saobraćajnicama u blizini škola. S druge strane, vozači na auto-putevima i naplatnim rampama mogu očekivati nesmetan prolaz, jer trenutno nema čekanja na tim tačkama.

Radovi na putevima dodatno utiču na tok saobraćaja u urbanim sredinama. Zbog toga se preporučuje vozačima dodatni oprez, naročito u zonama gde se nalaze škole ili su u toku infrastrukturni radovi. Kao rezultat, prolazak kroz određene deonice može biti usporen, a vozači bi trebalo da planiraju više vremena za putovanja unutar grada.

Stanje na graničnim prelazima i naplatnim rampama

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije Republike Srbije, na putničkim terminalima nema zadržavanja vozila. Ipak, teretna vozila čekaju znatno duže na izlazu iz Srbije. Na Horgošu teretnjaci čekaju oko 300 minuta, na Kelebiji 120 minuta, dok je na Batrovcima zadržavanje oko 420 minuta. Na graničnom prelazu Šid drumski terminal za teretna vozila čeka se 180 minuta, a na Bezdanu 240 minuta.

Na naplatnim rampama na auto-putevima nema zadržavanja za putnička vozila. Ova informacija posebno je važna za one koji planiraju duža putovanja ili povratak u grad posle odmora, jer se na ovim tačkama ne očekuju problemi.

Apel za oprez u saobraćaju

AMSS apeluje na sve vozače da budu posebno oprezni prilikom vožnje u blizini škola i na mestima gde su prisutni radovi na putevima. Osim toga, savetuje se prilagođavanje brzine i poštovanje saobraćajne signalizacije. U međuvremenu, vozači bi trebalo da obrate pažnju na promenljive uslove saobraćaja, kako bi osigurali bezbednost svih učesnika, posebno dece koja se vraćaju u školske klupe.

Na kraju, važno je napomenuti da se situacija na putevima može brzo promeniti. Zbog toga se preporučuje praćenje najnovijih informacija o gužvama u gradovima i stanju na graničnim prelazima, kako bi putovanje bilo što bezbednije i efikasnije.

Kazaljke se vraćaju jedan sat unazad u noći između 24. i 25. oktobra 2026, što donosi dodatni sat sna.

Zimsko računanje vremena u Srbiji tradicionalno donosi promene u svakodnevnom ritmu, a ove godine kazaljke se pomeraju 25. oktobra. Pitanje zimsko računanje vremena u Srbiji postaje posebno aktuelno kada se približi kraj oktobra, jer su mnogi građani zainteresovani za tačan datum i razloge iza ove prakse. Prema zvaničnom saopštenju, satovi će se u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine, pomeriti jedan sat unazad, tačno u 3.00, što znači da će tada ponovo biti 2.00.

Pomeranje sata dvaput godišnje već decenijama izaziva polemike širom sveta, a posebno se raspravlja o praktičnom i zdravstvenom značaju ove promene. Prema nekim stručnjacima, promena vremena može uticati na kvalitet sna, dok drugi ističu da je najvažnije kako organizujemo svoju dnevnu rutinu.

Zašto zimsko računanje vremena u Srbiji?

Osnovni razlog uvođenja zimskog računanja vremena u Srbiji, ali i u većini evropskih zemalja, jeste bolje iskorišćavanje prirodne dnevne svetlosti. Time se pokušava prilagoditi radno vreme i aktivnosti sa izlaskom i zalaskom sunca. Međutim, stručna javnost je podeljena: dok lekari upozoravaju na moguće negativne posledice po zdravlje poput poremećaja sna i smanjene koncentracije, astronomi napominju da promena sata ne povećava količinu sunčeve svetlosti, već samo menja način na koji je koristimo tokom dana.

Pitanje da li zimsko računanje vremena u Srbiji donosi više koristi ili štete ostaje otvoreno, naročito imajući u vidu da Evropska unija razmatra ukidanje ove prakse. Srbija za sada zadržava postojeći sistem, ali se povremeno otvaraju diskusije da li bi trebalo trajno odabrati zimsko ili letnje vreme, ili možda potpuno novi model prilagođen lokalnim uslovima.

Kako pomeranje sata utiče na svakodnevicu građana

Dodatni sat sna pri prelasku na zimsko računanje vremena u Srbiji mnogima prija, ali prelazak može doneti i privremene poremećaje dnevnog ritma. Takođe, radna efikasnost, koncentracija i opšte raspoloženje mogu biti pod uticajem promenjenog bioritma, što potvrđuju izveštaji brojnih stručnjaka. Ipak, nakon nekoliko dana organizam se uglavnom prilagodi novom režimu.

Osim toga, pomeranje sata ima i praktičan značaj u poslovanju, saobraćaju i obrazovanju, jer usklađuje aktivnosti sa ostatkom Evrope. To je posebno važno za međunarodnu saradnju i funkcionisanje javnih servisa.

Šta bi značilo ukidanje promene vremena?

Iako je Evropska unija najavila mogućnost ukidanja sezonskog pomeranja kazaljki, Srbija još nije donela odluku o trajnom prelasku na jedno vreme. Diskusije su u toku, a argumenti za i protiv postoje kod oba modela. Pitanje zimsko računanje vremena u Srbiji tako ostaje relevantno svake jeseni, dok se ne donese konačna odluka na državnom nivou.

Na kraju, bez obzira na individualne stavove, svi građani Srbije treba da podsete sebe i svoje bližnje da u noći između 24. i 25. oktobra 2026. godine pomere sat jedan sat unazad. Na taj način, prelazak na zimsko računanje vremena u Srbiji proći će bez neprijatnih iznenađenja i svi će imati priliku da iskoriste dodatni sat odmora.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan svetog Mojsija Murina poznatog po pokajanju i bezvremenoj poruci

Vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave svetog prepodobnog Mojsija Murina, čije pokajanje, podvižništvo i mudre reči ostaju inspiracija generacijama. Prepoznat kao Etiopljanin, Mojsije je najpre bio razbojnik, ali se kasnije potpuno posvetio monaškom životu, pokajao se za svoja dela i ostavio dubok trag u crkvenoj istoriji. Njegova čuvena rečenica „Koji se maše za nož, od noža će poginuti“ i danas se često koristi kao opomena i podsećanje na važnost pokajanja i pravde.

Mojsije Murin bio je rob koga je njegov gospodar oterao zbog loše naravi i ubistva. Zbog velike telesne snage i odlučnosti, razbojnici su ga izabrali za svog vođu. Ipak, kako piše u predanjima, savest ga je naglo probudila, te je napustio razbojnički život i potražio utočište u manastiru. Tamo je, pod vođstvom duhovnika, prihvatio stroga pravila, poslušnost i podvige, a posebno se oslanjao na savete svetih Makarija, Arsenija i Isidora.

Put pokajanja i podviga

U manastiru, Mojsije Murin je bio izložen teškim kušnjama i borbi sa demonima, posebno sa iskušenjem bluda. Kada post nije doneo potpuno oslobođenje, odlučio je da noći provodi nespavajući, moleći se stojeći ili donoseći vodu starcima iz udaljenog bunara. Ove navike i uporan trud trajali su šest godina, sve dok ga, prema predanju, duhovnik Isidor nije čudotvorno iscelio od bludnih misli i maštanja.

S vremenom, Mojsije je postao sveštenik, osnovao je svoj manastir i podučavao sedamdeset pet učenika. Živeo je do 75. godine, a njegov život postao je primer snage pokajanja i posvećenosti Bogu. Njegove molitve i podvizi ostali su upamćeni među vernicima, a njegova rečenica „Koji se maše za nož, od noža će poginuti“ prerasla je u poslovicu koja se i danas koristi.

Predskazanje smrti i duhovna zaostavština

Pred kraj života, Mojsije Murin predvideo je svoju smrt i upozorio učenike na opasnost od varvara. Iako su ga pozivali da beži, rekao je da mora poginuti od nasilja, jer je i sam nekada činio nasilje. Ostao je sa šestoricom učenika u manastiru. Kada su varvari upali, svi su nastradali, a jedan učenik, sakriven u blizini, posvedočio je da su se sedam svetlih venaca spustila na mučenike.

Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo, Mojsije Murin pokazao je kako se živi u veri, kroz post, bdenje, molitvu i pomaganje drugima. Njegov život i danas nadahnjuje vernike, a na dan posvećen njemu mnogi se sećaju njegove bezvremene poruke o pravdi i pokajanju. Na taj način, sećanje na svetog Mojsija Murina i njegova dela nastavlja da oblikuje duhovnost i vrednosti u srpskoj tradiciji.