Hrvatska kompanija širi proizvodnju hrane za pčele u Odesi, uz rast globalnog tržišta na 3,1 milijardu dolara do 2034.

Agro Simpa iz Siska sa partnerom VRM AHRO pokreće izgradnju proizvodnog pogona u Odesi kapaciteta 2.000 tona godišnje. Ova investicija u ukrajinsko pčelarstvo dolazi dok rat u Ukrajini traje četvrtu godinu, a kompanija planira da do njegovog završetka ima uhodanu proizvodnju, poznat proizvod i partnera na lokalnom tržištu.

Kompanija će u projekat uneti svoj know-how, tehnologiju i recepture, kao i proteinske dodatke i suplemente razvijane godinama, koji se koriste za prevenciju bolesti pčela i ulaze u sastav finalnog proizvoda. S druge strane, VRM AHRO preuzima lokalnu proizvodnju i distribuciju u Ukrajini. Pored toga, partneri planiraju razvoj novih proizvoda i razmenu tržišnih iskustava.

Razlozi za ulaganje u ukrajinsko pčelarstvo

Prema rečima direktora Agro Simpe, Saša Simić, organizovanje proizvodnje u Ukrajini omogućava nižu cenu ključne sirovine – šećera – i niže logističke i radne troškove u poređenju sa uvozom iz Hrvatske. Kontrola kvaliteta ostaje u rukama Agro Simpe, dok VRM AHRO organizuje proizvodnju i distribuciju na terenu. Ukrajina je među najvećim pčelarskim zemljama Evrope, sa oko 2,3 miliona pčelinjih zajednica i 187.000 registrovanih pčelara.

Duge zime i letnje suše stvaraju stalnu potrebu za prihranom pčela tokom skoro celog ciklusa – energetskom hranom za prezimljavanje i proteinskom hranom za razvoj zajednica. Iako rat traje, iz Agro Simpe poručuju da privreda mora da funkcioniše, a novi proizvodi zahtevaju vreme za pozicioniranje. Kada sukob završi, kompanija očekuje da ima uhodanu proizvodnju i mogućnost brzog širenja kapaciteta.

Tržište hrane za pčele beleži ubrzan rast

Globalno tržište hrane za pčele vredelo je oko 1,8 milijardi dolara u 2025, sa projekcijom rasta na 3,1 milijardu dolara do 2034. godine, uz prosečnu godišnju stopu od 6,2 odsto. Druga analiza predviđa još bržu ekspanziju: od 1,41 milijarde dolara u 2026. do 5,5 milijardi dolara do 2035, po stopi od 9 odsto godišnje. Evropa je drugo najveće regionalno tržište sa 27,6 odsto udela u 2025. godini, a glavna tržišta su Nemačka, Francuska, Španija i Velika Britanija sa preko 16 miliona registrovanih pčelinjih zajednica.

Dodatno, sve stroža regulativa o pesticidima u EU i Britaniji smanjuje prirodnu pašu, pa raste potražnja za veštačkom prihranom. Prema istraživanjima, košnice koje redovno dobijaju nutritivnu prihranu imaju do 2,3 puta veće šanse za uspešno prezimljavanje. Šire tržište pčelinjih proizvoda u Evropi procenjuje se na 3,66 milijardi dolara u 2024, sa projekcijom rasta na 6,99 milijardi dolara do 2032, po stopi od 8,41 odsto godišnje.

Pritisak na globalno pčelarstvo stvara i visoka stopa gubitka zajednica – 35 do 40 odsto godišnje u ključnim tržištima. Zbog toga prihrana postaje ključan alat za očuvanje pčelinjaka i povećanje prinosa. U tom kontekstu, ulazak Agro Simpe na ukrajinsko tržište predstavlja logičan korak kompanije koja želi da osigura poziciju pre očekivanog rasta tržišta nakon završetka rata.

Novo istraživanje pokazuje da objašnjenje povećanja cena tržišnim pritiscima smanjuje gubitak kupaca više od drugih strategija

Tržišne snage postaju najvažniji faktor kada kompanije žele da povećaju cene, a da ne izgube veliki broj kupaca. Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Marketing, objašnjenje povećanja cena tržišnim okolnostima rezultira manjim odlivom kupaca u poređenju sa tradicionalnim opravdanjima. U vremenima produžene inflacije, opravdanja zasnovana na rastu troškova više ne funkcionišu kao ranije.

Povećanje cena i ponašanje kupaca

Kada kompanija odluči da poveća cene, najčešće koristi dva pristupa: pravdanje kroz rast ulaznih troškova ili isticanje unapređenja kvaliteta i korisničkog iskustva. Međutim, oba pristupa često nailaze na nepoverenje ili pomešane reakcije. Kupci su sve manje skloni da prihvate opravdanja zasnovana na troškovima jer svaka kompanija koristi isti izgovor. S druge strane, deo kupaca koji preferira niže cene, umesto boljeg kvaliteta, traži alternative.

Prednosti iskrenosti o tržišnim snagama

Studija je testirala i treći, ređe korišćeni pristup: otvoreno objašnjenje da rast cena dolazi zbog povećane potražnje i smanjenja konkurencije. Ako kupci znaju da je potražnja visoka i da postoji manje konkurenata, smatraće da je teže pronaći zamenu. Kao rezultat, manje verovatno će odustati od proizvoda ili usluge, čak i kada smatraju da nova cena nije sasvim fer. Istraživači su ovaj pristup testirali na više od 1.600 kupaca jedne kanadske kompanije za skladištenje. Rezultati su pokazali da je iskrenost o tržišnim snagama smanjila broj kupaca koji prelaze konkurenciji.

Implikacije za kompanije i sektor

Iako kupci možda ne vole ovakvu poruku, efekat na zadržavanje kupaca je značajan. Iskrenost i jasnoća komunikacije smanjuju rizik od masovnog odliva. Preduzeća koja moraju da povećaju cene trebalo bi da pažljivo formulišu poruku, naglašavajući pritiske na celokupnu industriju i ograničene alternative na tržištu. Takva strategija može napraviti razliku između zadržavanja lojalnosti i gubitka tržišnog udela. Ovi rezultati pokazuju da, iako će povećanje cena uvek izazvati nezadovoljstvo, način na koji se saopštava može značajno uticati na poslovne rezultate. U složenim tržišnim uslovima, razumevanje ponašanja kupaca postaje ključno za održivost i dalji rast kompanije.

Paket pomoći donosi isplate penzionerima i socijalno ugroženima, dok Fiskalni savet upozorava na rast deficita i inflaciju

Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima od 980,6 miliona evra. Prema zvaničnim podacima, ova državna mera dolazi u periodu najave novih izbora i predstavlja jednu od najvećih direktnih pomoći u poslednjih nekoliko godina. Paket pomoći namenjen je penzionerima, korisnicima dečjeg i socijalnog dodatka, borcima, kao i punoletnim građanima koji nisu stekli pravo iz besplatnih akcija. Ovo je još jedan primer kako politički marketing od milijardu evra direktno utiče na javne finansije.

Rebalansom su ukupni prihodi i primanja budžeta povećani za 112,4 milijarde dinara, dostigavši 2.527,2 milijarde dinara. S druge strane, rashodi i izdaci planirani su na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije izdvojeno je 779,9 milijardi dinara, što čini oko 7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a. Ovo povećanje budžetskih rashoda izazvalo je zabrinutost Fiskalnog saveta, koji upozorava da dodatna državna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske.

Podele i ekonomske posledice političkog marketinga od milijardu evra

Penzionerima će, u zavisnosti od visine penzije, biti isplaćeno 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara. Korisnici dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka dobiće po 25.000 dinara, dok će borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobiti 10.000 dinara. Punoletni građani bez statusa nosioca prava iz besplatnih akcija dobijaju po 6.000 dinara. Prema rečima dr Danila Šukovića, ekonomiste i bivšeg člana Saveta za borbu protiv korupcije, „nema besplatnog ručka“ u ekonomiji. On ističe da svaka potrošnja mora biti plaćena, te da će ceh na kraju platiti najsiromašniji deo populacije.

Šuković navodi da ovakve mere predstavljaju snažan politički marketing pred izbore i da nacionalni resursi postaju sredstvo za političke ciljeve. „U državnom budžetu nema viška para, svaka dodatna potrošnja znači da će negde drugde biti manje novca“, naglašava on. Šuković smatra da će, zbog neadekvatne socijalne politike, najsiromašniji biti najviše pogođeni. On procenjuje da trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć, dok se jednokratna davanja dele svim građanima bez obzira na imovinsko stanje.

Deficit, inflacija i poreske nejednakosti

Fiskalni savet upozorava da povećanje fiskalnog deficita i ovakva državna potrošnja mogu dodatno podstaći inflaciju. Šuković potvrđuje da povećana tražnja uz istu ponudu vodi rastu cena, pa će inflacija na duži rok anulirati efekat pomoći. „Sirotinja plaća porez. Onaj ko ode da kupi mleko i hleb odmah plati porez, dok neki izbegavaju poreze kroz ofšor kompanije”, dodaje on.

Ovakva poreska politika produbljuje ekonomske nejednakosti, a Džini koeficijent, koji meri nejednakost u raspodeli prihoda, ostaje visok za nivo nacionalnog dohotka Srbije. Prema Šukoviću, jaz između bogatih i siromašnih dovodi do političke nestabilnosti i usložnjava društvenu sliku zemlje. Pored toga, sistem socijalne i poreske politike mora biti takav da ne diskriminiše i da obezbedi jednaka prava i obaveze svim građanima.

Zbog toga paket pomoći od 980,6 miliona evra, iako donosi trenutno olakšanje velikom broju građana, otvara ozbiljna pitanja o održivosti javnih finansija i ekonomskoj ravnoteži u periodu koji sledi.