Connect with us

Vesti

Događaj koji i dalje deli Srbiju: Dragoljub Draža Mihailović streljan pre tačno osam decenija – Ovo su detalji njegovog živora

Objavljeno pre

1 sat

,

Pre osam decenija, 17. jula 1946. godine streljan je Dragoljub Draža Mihailović, na osnovu sudske odluke kojom je osuđen zbog saradnje sa okupatorom i zločina pripadnika formacija čiji je bio pretpostavljeni.

Mihailović je rehabilitovan sudskom odlukom maja 2015. godine, kojom je presuda iz 1946. obesnažena.

Podnosioci zahteva za rehabilitaciju bili su njegov unuk Vojislav Mihailović, Srpska liberalna stranka, asocijacije bivših pripadnika Mihailovićevih formacija – Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i drugi.

Spor na temu „lika i dela“ Dragoljuba Mihailovića, odnosno njegove istorijske uloge i učinka nije time, međutim, okončan.

U osnovi, neslaganja u javnosti, publicistici, pa i istoriografiji, o njemu i njegovom delu, nemaju mnogo veze sa sudskim procesom i izraz su prethodnih uverenja, koja će uglavnom ostati „ušančena“ i posle rehabilitacije.

Sud nije mogao da promeni tumačenja istorijske uloge Mihailovića, ali jeste rasvetlio da li je sudski proces protiv njega vođen valjano.

Proces protiv Mihailovića i dvadsettrojice drugih, od čega deset u odsustvu, održan je u Beogradu, pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije i trajao je od 10. juna do 15. jula 1946. godine.

Presudom izrečenom 15. jula 1946. Dragoljub Mihailović je osuđen na smrt i presuda je, najverovatnije, izvršena streljanjem 17. jula.

Zbog nepostojanja dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao datum smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine.

Sva nastojanja da se pronađu njegovi posmrtni ostaci do sada su bila bez rezultata.

Sud je osporio valjanost procesa održanog 1946. zbog niza manjakavosti.

Foto: Wikipedia.org

Korektna odbrana bila je onemogućena, a nisu postojale ni osnovne pretpostavke za pravedan sudski spor.

Dragoljub Mihailović napad na Kraljevinu Jugoslaviju dočekao je u činu pukovnika. Nakon Aprilskog rata 1941. s malom grupom istomišljenika koji su poput njega odbili da se predaju okupatoru, započeo je okupljanje i organizaciju gerilske formacije koja će docnije postati poznata kao Jugoslovenska vojska u otadžbini ili Ravnogorski pokret.

Izbeglička vlada dodelila mu je 7. decembra 1941. čin brigadnog generala. Mihailović je takođe bio, formalno, ministar vojni u vladama Slobodana Jovanovića, Miloša Trifunovića i Božidara Purića.

Dragoljub Mihailović rođen je 27. aprila 1893. u Ivanjici, gde se njegov otac tada našao kao učitelj. Rodom je, inače, bio iz požarevačkog kraja.

Pošto je rano ostao bez roditelja, brigu o troje dece preuzeo je stric.

Završio je gimnaziju u Beogradu, a školovanje na Nižoj vojnoj akademiji prekinuo je 1912. godine, od kada učestvuje u balkanskim i Prvom svetskom ratu. U ratovima je ranjavan i odlikovan.

Dalje vojno obrazovanje nastavlja u međuratanom periodu. Predavao je taktiku na Visokoj školi Vojne akademije, a izvesno vreme provodi i kao vojni ataše u Sofiji i Pragu.

Pošto je maja 1941. poveo gerilsku grupu, iz koje je izrasla Jugoslovenska vojska u otadžbini (Ravnogorski pokret, četnici), Mihailović je negde do 1943. priznavan, pa i slavljen, u SAD i Britaniji kao vođa jednog od gerilskih pokreta u Evropi.

Situacija se tokom 1943. promenila i London je postupno prihvatio kao vodeći pokret otpora u okupiranoj Jugoslaviji – NOVJ, partizanski pokret.

Postoje brojna timačenja zašto je pokret koji je Mihailović predvodio na kraju odbačen od zapadnih saveznika, a najčešće se u tom smislu pominje mreža sovjetske agenture koja se tada pokazala kao vrlo efikasna.

Ono što se, međutim, ređe pominje jeste činjenica da su odgovarajuće britanske službe uspele da provale sistem šifriranja Nemaca i da je London sasvim izvesno znao kakva je realno situacija na terenu u okupiranoj Jugoslaviji, odnosno šta javljaju komande nemačkih jedinica na terenu.

Bilo taktičke kolaboracije ili ne, a u manjoj ili većoj meri toga je bilo na svim stranama, Mihailović i njegov pokret su na kraju potpuno poraženi.

Poznato američko odlikovanje koju mu je 1948. godine, posthumno, dodelio američki predsednik Truman bilo je plod činjenice da su Mihailovićeve snage spasile stotine savezničkih pilota, koji su oboreni tokom dejstava nad okupiranom Srbijom.

Prema američkim podacima, njih je bilo ukupno 417, od čega 343 Amerikanca.

Povezano
Pročitaj još

Svet

SAD sprovode precizne vazdušne udare duboko u Iran zbog eskalacije u Hormuskom tesnacu

Američke snage ciljale su komandne centre i vojnu infrastrukturu u unutrašnjosti Irana, dok napetosti na moru rastu.

Objavljeno pre

3 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

SAD sprovode precizne vazdušne udare duboko u Iran zbog eskalacije u Hormuskom tesnacu – vazdušni udari u Iran

Američke snage ciljale su komandne centre i vojnu infrastrukturu u unutrašnjosti Irana, dok napetosti na moru rastu.

Američka vojska sprovela je precizne vazdušne udare duboko unutar teritorije Irana, označavajući novu fazu u vojnim operacijama u regionu. Prema saopštenju, napad je izveden nakon što je došlo do eskalacije pomorskog sukoba u Hormuskom tesnacu. Ova akcija predstavlja značajnu promenu dosadašnje strategije, jer su raniji napadi bili ograničeni na priobalne i pomorske ciljeve.

Precizni udari u unutrašnjosti Irana

Najnovija operacija obuhvatila je ciljanje više ključnih vojnih objekata. Prema navodima Instituta za proučavanje rata i regionalnih posmatračkih grupa, pogođeni su komandni centri u Teheranu, sistemi protivraketne odbrane i važna pomorska infrastruktura. Za razliku od prethodnih napada, ovaj put su udari sprovedeni stotinama kilometara od obale, duboko u unutrašnjosti Irana.

Među pogođenim lokacijama nalazi se kasarna 388. mehanizovane jurišne brigade kopnenih snaga Arteša u Iranšahru. Prema dostupnim informacijama, ovaj objekat se nalazi u provinciji Sistan i Beludžistan. Štaviše, mete su bili i delovi koji su povezani sa Islamskom revolucionarnom gardom, čime su udari zahvatili i srž regularne iranske vojske.

Razlog i širi kontekst napada

Pomorski sukob u Hormuskom tesnacu bio je neposredan povod za ovakvu akciju. Ova oblast je međunarodno poznata kao jedno od ključnih žarišta kada je reč o transportu nafte i bezbednosti pomorskih puteva. Zbog toga, svaka eskalacija sukoba u ovom regionu ima širi uticaj na globalnu stabilnost i trgovinu.

Tokom prethodnih operacija, koalicione snage su se uglavnom fokusirale na ciljeve u priobalnim zonama. Ovim poslednjim napadom, prema izveštajima, oblast dejstva značajno je proširena na severne i unutrašnje regione Irana. Kao rezultat toga, pojačana je i napetost između dve države.

Dalji razvoj situacije i reakcije

Zasad nema zvaničnih informacija o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti nastaloj tokom ovih udara. Takođe, zvaničnici Irana nisu odmah reagovali na najnovije događaje. Međutim, prema regionalnim analitičarima, ovakva vrsta napada može imati dugoročne posledice po bezbednost u regionu.

U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Precizni vazdušni udari duboko u Iran pokazuju promenu pristupa američke vojske i naglašavaju ozbiljnost trenutne situacije u Hormuskom tesnacu.

Pročitaj još

Svet

Litvanija upozorila na ruske kinetičke pretnje infrastrukturi baltičkih država

Predsednik Litvanije potvrdio verodostojne obaveštajne podatke, bezbednosni protokoli pooštreni širom ključnih državnih resursa

Objavljeno pre

3 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Litvanija upozorila na ruske kinetičke pretnje infrastrukturi baltičkih država – napad ruske kinetičke pretnje

Predsednik Litvanije potvrdio verodostojne obaveštajne podatke, bezbednosni protokoli pooštreni širom ključnih državnih resursa

Litvanija je podigla nivo bezbednosne uzbune nakon što su otkriveni verodostojni obaveštajni podaci o mogućim ruskim kinetičkim napadima i provokacijama protiv kritične infrastrukture širom baltičkih država. Prema zvaničnoj izjavi, predsednik Gitanas Nauseda je potvrdio da se fokus bezbednosnih službi usmerava na sprečavanje napad ruske kinetičke pretnje na vitalne objekte.

Kao odgovor na ove informacije, Vilnjus je odmah naredio pooštravanje bezbednosnih protokola oko najosetljivijih državnih resursa. Službe za sprovođenje zakona, obaveštajne agencije i vojne jedinice koordinisale su mere radi zaštite infrastrukture. Nauseda je naglasio da je cilj mogućih operacija iz Kremlja testiranje granica kolektivne odbrane i političkog jedinstva NATO-a.

Obaveštajni podaci i reakcija Litvanije

Prema predsedniku Nausedi, baltičke bezbednosne agencije procenjuju visoku verovatnoću da će napad ruske kinetičke pretnje biti realizovan. Ipak, precizno vreme, metode i konkretni regionalni ciljevi nisu poznati. Zbog toga je Litvanija odlučila da postupi preventivno i preduzme dodatne mere opreza.

Zajednički rad različitih državnih službi omogućio je brzo prilagođavanje novonastaloj situaciji. Osim toga, vlasti su apelovale na građane da ostanu smireni i prate dalje zvanične informacije.

Testiranje odbrane i političkog jedinstva NATO-a

Predsednik Nauseda je izjavio da potencijalna napad ruske kinetičke pretnje ima za cilj ispitivanje odlučnosti i sposobnosti NATO-a da reaguje na pretnje. To uključuje i proveru političkog jedinstva unutar Alijanse. Litvanija smatra da je ključno očuvati saradnju sa ostalim baltičkim državama i partnerima iz NATO-a.

U međuvremenu, bezbednosne službe ostaju u visokom stepenu pripravnosti. Štaviše, Litvanija prati razvoj događaja u regionu kako bi efikasno odgovorila na bilo kakvu promenu bezbednosnog okruženja.

Konačno, zvaničnici su istakli da će sve relevantne informacije biti pravovremeno deljene s javnošću i partnerima. Time žele da osiguraju transparentnost i povećaju otpornost na potencijalne pretnje infrastrukturi baltičkih država.

Pročitaj još

Svet

Ukrajina proširuje kapacitete za udare dugog dometa i jača evropski protivraketni štit

Vojna analiza ukazuje na stabilizaciju linija fronta dok Kijev institucionalizuje duboke udare i vodi inicijativu za odbranu Evrope.

Objavljeno pre

8 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Ukrajina proširuje kapacitete za udare dugog dometa i jača evropski protivraketni štit

Vojna analiza ukazuje na stabilizaciju linija fronta dok Kijev institucionalizuje duboke udare i vodi inicijativu za odbranu Evrope.

Ukrajina proširuje kapacitete za udare dugog dometa i jača evropski protivraketni štit, dok vojna situacija na istoku i jugu zemlje ulazi u fazu stabilizacije. Prema zvaničnim analizama, ukrajinska vojska sada ostvaruje gotovo potpunu ravnotežu sa ruskim snagama u tempu osvajanja teritorije, što predstavlja značajnu promenu u operativnoj dinamici sukoba.

Stabilizacija linija fronta i institucionalizacija kapaciteta

Uprkos intenzivnim taktičkim borbama koje se nastavljaju duž ključnih žarišta, posebno na istoku i jugu, vlasti iz Kijeva ubrzavaju institucionalizaciju sposobnosti za duboke udare. Prosečan broj dnevnih sukoba, prema vojnoj analizi Hudson instituta, kreće se između 250 i 300, što ukazuje na visok intenzitet borbenih dejstava. Međutim, ni jedna strana trenutno ne ostvaruje značajniji napredak u kontroli teritorije.

Takođe, niz tehnoloških prodora, uključujući zvanično osnivanje novog roda vojske, kao i uspešno izvođenje dubokih udara na rusku pomorsku logistiku, značajno su uticali na stratešku sliku na terenu. Na taj način, ukrajinske snage sada mogu efikasnije da odgovore na izazove koji se stalno menjaju.

Evropski protivraketni štit i koalicija

Pored jačanja svojih vojnih kapaciteta, Ukrajina predvodi ambicioznu evropsku koaliciju usmerenu na izgradnju ekonomičnog balističkog protivraketnog štita. Ova inicijativa ima za cilj da unapredi bezbednost ne samo unutar zemlje, već i širom kontinenta, kroz zajednički pristup i razmenu resursa među partnerima iz Evrope.

U međuvremenu, fokus ostaje na stalnom unapređenju sposobnosti za odbranu i povećanju otpornosti oružanih snaga. Kao rezultat, ukrajinska vojska nastavlja da ulaže u razvoj tehnologija i obuku, što omogućava bolje reagovanje na sve složenije izazove na bojištu.

Budući izazovi i značaj ravnoteže

Iako se linije fronta stabilizuju, taktička ravnoteža i dalje zavisi od inovacija i brzine prilagođavanja novih sistema. Uspon bespilotnog amfibijskog ratovanja, kao i povećana upotreba naprednih tehnologija, dodatno komplikuju operativno okruženje. Ipak, ovakve promene mogu dugoročno pružiti prednost ukrajinskoj strani u nastojanju da sačuva teritorijalni integritet i bezbednost građana.

Zaključno, institucionalizacija kapaciteta za udare dugog dometa i liderstvo u izgradnji evropskog protivraketnog štita potvrđuju novo strateško usmerenje Ukrajine u savremenim uslovima rata.

Pročitaj još

U Trendu