Sistem hemijskog označavanja goriva treba da suzbije sivu ekonomiju, spreči zloupotrebe i unapredi naplatu javnih prihoda

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH pokrenulo je sistem obaveznog markiranja tečnih naftnih goriva u Bosni i Hercegovini. Ova mera obuhvata hemijsko označavanje bezolovnog benzina i dizel goriva, u skladu sa Pravilnikom koji je usvojilo Veće ministara BiH. Uvođenje obaveznog markiranja goriva ima za cilj da suzbije sivu ekonomiju, spreči nelegalan promet i zloupotrebe na tržištu goriva. Istovremeno, treba da unapredi zaštitu potrošača i osigura fer konkurenciju među distributerima.

Stroge kazne za nepoštovanje obaveza

Prema Pravilniku, kompanije i laboratorije koje ne budu poštovale propisane obaveze suočiće se sa visokim novčanim kaznama. Obveznici koji ne izvrše markiranje goriva, onemoguće uzimanje uzoraka ili puste u promet derivat bez propisane koncentracije markera, biće kažnjeni sa 20.000 KM (oko 10.000 evra). Odgovorno lice u firmi odgovara sa dodatnih 5.000 KM. U slučaju ponovljenog prekršaja, kazna za pravno lice raste na 40.000 KM. Za treći prekršaj institucija može oduzeti dozvolu za rad. Pored toga, laboratorije koje izdaju netačne izveštaje o testiranju suprotno pravilniku platiće 20.000 KM, a odgovorno lice 5.000 KM.

Konzorcijum i međunarodna saradnja

Ugovor o uspostavljanju sistema potpisali su Staša Košarac, ministar, i Riad Jazvin, direktor kompanije Inspekt RGH Sarajevo, koja predvodi konzorcijum. Tehnologiju za hemijsko označavanje obezbeđuje američka kompanija Authentix, čiji je direktor Kevin Mekkena prisustvovao potpisivanju ugovora. Činu je prisustvovao i Džon Ginkel, otpravnik poslova Ambasade SAD u Sarajevu. Kao rezultat ove saradnje, očekuje se viši nivo kontrole na tržištu goriva.

Uticaj na tržište i potrošače

Obavezno markiranje goriva u BiH ima višestruke ekonomske implikacije. Prvo, trebalo bi da značajno smanji nelegalan promet i „mešanje” derivata. Takođe, sistem jača inspekcijski nadzor i unapređuje naplatu javnih prihoda. Pored toga, potrošači dobijaju dodatnu zaštitu od nekvalitetnog goriva, dok tržište postaje transparentnije. Prelazak na ovakav sistem prate stroge kontrole i jasno definisane kazne, što može podići troškove poslovanja za nesavesne aktere, ali istovremeno jača konkurenciju na tržištu.

Širi kontekst i značaj za sektor goriva

Obavezno markiranje goriva već postoji u brojnim evropskim državama. Ovakve mere često dovode do smanjenja crnog tržišta i povećanja budžetskih prihoda. U BiH se ovim potezom prvi put uvodi jedinstven sistem hemijske kontrole derivata, čime se zemlja približava standardima EU u oblasti energetike i zaštite potrošača. Dugoročno, ovakav sistem može doprineti stabilizaciji tržišta i boljoj fiskalnoj disciplini, uz podsticaj fer konkurenciji među distributerima.

Kompanija povećala kapacitet proizvodnje testenine četiri puta i ostvarila energetsku uštedu od 15 odsto

Žitoproizvod je završio investicioni projekat vredan više od milion evra, pokrenuvši novu liniju za proizvodnju sveže nepunjene testenine i fotonaponsku solarnu elektranu snage 160 kW. Ova investicija, deo programa sufinansiranog sredstvima Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO), omogućila je kompaniji da poveća kapacitet proizvodnje sveže nepunjene testenine četiri puta u odnosu na prethodni nivo.

Povećanje kapaciteta i energetska efikasnost

Nova proizvodna linija stvorila je preduslove za širenje proizvodnje, razvoj izvoza i sklapanje novih poslovnih ugovora na domaćem i međunarodnim tržištima. Kao rezultat, Žitoproizvod sada ima veću fleksibilnost i može da odgovori na rastuću potražnju, što ranije nije bilo moguće zbog ograničenih kapaciteta. Instalacijom solarne elektrane instalisane snage 160 kW, kompanija je već u probnom periodu rada ostvarila uštedu veće od 15 odsto ukupno potrošene električne energije. Osim toga, emisija ugljen-dioksida smanjena je za čak 80 tona, što prema procenama odgovara sadnji više od 100 novih stabala.

Izjave rukovodstva i razvojni ciljevi

Prema rečima Vanje Hanića, predsednika Uprave Žitoproizvoda, investicija predstavlja važan razvojni iskorak za kompaniju. „Nova linija omogućuje nam znatno veći proizvodni kapacitet i veću fleksibilnost, što je posebno važno jer smo zbog ograničenih kapaciteta ranije morali odbijati deo poslovnih prilika, posebno na izvoznim tržištima. Sada stvaramo uslove za dalji rast proizvodnje i jačanje naše konkurentnosti“, izjavio je Hanić. Ova ulaganja deo su dugoročnog razvojnog ciklusa sa ciljem da kompanija odgovori na izazove prehrambene industrije, kao što su rast troškova poslovanja, promene na tržištu rada i potreba za većom energetskom efikasnošću.

Dalje investicije i pozicija na tržištu

Ukupne investicije Žitoproizvoda u razvoj, modernizaciju proizvodnje, energetsku efikasnost i poboljšanje radnih uslova zaposlenih tokom poslednjih pet godina premašile su četiri miliona evra. U toku su projekti izgradnje novih bunkera za brašno sa više nego dvostruko većim kapacitetom, automatizacije procesa u pekarskoj proizvodnji, kao i proširenja linija za pakovanje hleba i brašna od pet kilograma. Takođe, kompanija gradi nova skladišta za smrznutu i ambijentalnu robu. Žitoproizvod je deo Mlinotest Grupe i bavi se proizvodnjom brašna, hleba, pekarskih proizvoda i sveže testenine. Kompanija 2026. godine obeležava 80 godina poslovanja, a glavni cilj ostaje nastavak razvoja i jačanje prisutnosti na domaćem i izvoznim tržištima.

dve operacije izvedene 8. jula, roboti uklonili žučnu kesu svinjama, novi korak ka primeni u medicini

Humanoidni roboti prvi put izveli su dve hirurške operacije na svinjama 8. jula, što istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ocenjuju kao prekretnicu za budućnost medicinske robotike. Detalji eksperimenta i rezultati objavljeni su u naučnom časopisu Nature, a projekat je vodio tim inženjera i hirurga ovog univerziteta.

Jedna od operacija izvedena je pod nadzorom humanoidnog robota uz asistenciju hirurga, dok su drugu samostalno izvela dva humanoidna robota, navodi se u saopštenju univerziteta. Roboti su uspešno uklonili žučnu kesu svinjama, čime je potvrđena izvodljivost koncepta pre primene na ljudima.

Humanoidni roboti, nazvani Serdži (Surgie), dizajnirani su sa glavom i rukama, a manji su od trenutno korišćenih hirurških robota u bolnicama. Prema rečima dr Rajana Broderika, vršioca dužnosti direktora Centra za budućnost hirurgije Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, humanoidni roboti ne zahtevaju dodatni prostor u operacionoj sali i efikasno funkcionišu kao asistenti tokom laparoskopske hirurgije. „Kao dokaz da je koncept izvodljiv, sve je funkcionisalo“, istakao je dr Broderik.

Lekari očekuju da bi Serdži mogao da se koristi i izvan tradicionalnih bolničkih sala, na primer na brodovima ili u udaljenim mestima, čime bi se povećala dostupnost hirurške nege. „Možete da zamislite da se ovaj uređaj koristi na brodu, u nekom udaljenom selu ili u manjim operacionim uslovima, van velikih gradova“, rekao je dr Šanglej Liu, kolorektalni hirurg sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Istraživači smatraju da bi primena humanoidnih robota mogla ublažiti nedostatak medicinskog osoblja i omogućiti veći broj hirurških intervencija u budućnosti. „Verujem da smo pokazali da je moguće koristiti humanoidne robote u operacionoj sali za izvođenje stvarnih hirurških zahvata koji bi jednog dana mogli da spasavaju ljudske živote“, izjavio je dr Majkl Jip, profesor Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.