Bruto prinos od najma može biti značajno smanjen, a operativni troškovi utiču na stvarni povrat kapitala investitora
Investitori na tržištu nekretnina sve pažljivije analiziraju neto prinos, jer razlika između bruto i neto prinosa može iznositi i 30-40 odsto, pokazuju ekonomske procene u 2026. godini. Prihodi od najma zavise od lokacije, tipa objekta i kvaliteta upravljanja, dok operativni troškovi i periodi praznog stana mogu značajno smanjiti očekivani povrat na ulaganje.
Prema ekonomskim analizama, bruto prinos od najma izračunava se kada se godišnji prihod od najma podeli sa kupovnom cenom nekretnine, ali ovaj pokazatelj ne uzima u obzir sve troškove – porez na imovinu, osiguranje, održavanje, upravljanje i period kada je stan prazan. U praksi, stvarni neto prinos može biti i do 40 odsto niži od bruto procene.
Posebno je važno napomenuti da investitori ne ulažu celokupan kapital u nekretnine zbog specifičnih rizika, kao što su niska likvidnost i zavisnost od lokalnih tržišnih kretanja. Prodaja nekretnine može potrajati mesecima, a vrednost zavisi od ekonomskog razvoja regiona, infrastrukturnih projekata i promene potražnje.
Dodatno, korišćenje finansijske poluge preko hipotekarnih kredita omogućava investitorima da sa relativno malim početnim kapitalom kontrolišu imovinu veće vrednosti, ali pad cene nekretnine uz kreditno opterećenje može dovesti do gubitaka. Operativni troškovi, kao što su porezi, komunalije i održavanje, ključni su za procenu stvarnog povrata.
“Neto prinos uzima u obzir sve troškove: porez na imovinu, osiguranje, održavanje, troškove upravljanja i period praznog stana. U praksi, razlika između bruto i neto prinosa može biti i 30-40%. To znači da investicija koja na papiru izgleda atraktivno može imati značajno niži stvarni povrat”, navodi se u ekonomskim analizama.
Nekretnine zadržavaju mesto u portfeljima investitora zbog stabilnih prihoda od najma i mogućeg rasta kapitala, ali ozbiljni investitori sve više pažnje posvećuju detaljnoj proceni lokalnog tržišta i operativnih zahteva. Poreske obaveze, kao i mogućnost kombinovanja sa likvidnijim oblicima imovine, predstavljaju dodatne faktore u donošenju investicionih odluka.
