Rafinerija Pančevo i dalje tačka sporenja, rok za prodaju ruskog udela 22. maj, moguća suspenzija licence

Mađarska kompanija MOL dostavila je kasno sinoć revidirani predlog za preuzimanje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ali prema izjavama ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, srpska strana još nije zadovoljna ponuđenim rešenjima. Ključni kamen spoticanja ostaje pitanje budućeg rada Rafinerije nafte Pančevo, odnosno da li će rafinerija i u narednom periodu nastaviti da gotovo u potpunosti pokriva potrebe domaćeg tržišta.

Prema saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike, pregovori se intenzivno nastavljaju danas i sutra. “Nećemo ugroziti našu sigurnost snabdevanja, niti uticaj koji rad Rafinerije ima na ekonomiju i privredu. Želimo da dođemo do kompromisa, ali ne po svaku cenu”, istakla je Đedović Handanović. Konačna cena i ishod transakcije zavisiće i od mišljenja američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri čemu je rok za prodaju ruskog udela u NIS-u 22. maj, mada je ovaj rok već pomeran ranije.

Đedović Handanović je takođe naglasila da se uporedo nastavljaju razgovori između MOL-a i Gaspromnjefta, a da je završetak tih pregovora preduslov za konačnu odluku OFAC-a. Ukoliko se MOL i Gaspromnjeft dogovore, ali srpska strana ne prihvati rešenje zbog pitanja Rafinerije, moguće je da OFAC ne produži licencu koja ističe 16. juna, što bi značilo ukidanje privremene suspenzije punih sankcija NIS-u i potencijalnu obustavu rada Rafinerije Pančevo.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji da odugovlačenje oko prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove. “Ovo odugovlačenje jeste nešto što nas iscrpljuje, nešto što nas košta, a iscrpljuje nas u svakom smislu”, rekla je Tabakovićeva, ističući da je važno da NIS nastavi da funkcioniše normalno i nakon isteka trenutne licence. Posebno je naglasila i značaj nastavka rada Petrohemije Pančevo za državu.

Tabakovićeva je napomenula da kao guverner NBS nema nadležnost u ovom procesu, podsećajući na raniju privatizaciju Komercijalne banke: “Nisu me pitali ni kada je Komercijalna banka privatizovana, što nikada neću moći da prežalim.”

Na prezentaciji izveštaja o inflaciji bila je prisutna i ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Prema poslednjim informacijama, odluka o daljoj sudbini NIS-a i Rafinerije Pančevo zavisiće od završetka pregovora između MOL-a i Gaspromnjefta, kao i od stava američkog OFAC-a, pri čemu je 16. jun ključni datum za eventualno produženje licence i nastavak rada kompanije.

Startap iz Niša razvio digitalno rešenje za rano prepoznavanje i korekciju deformiteta stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina

Startap ArchFix iz Niša, u saradnji sa dečjim lekarima i terapeutima, razvio je inovativnu aplikaciju namenjenu ranom otkrivanju problema ravnih stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina. Prema procenama, čak 65% dece širom sveta ima ovu zdravstvenu smetnju, što ukazuje na široku potrebu za ovakvim digitalnim rešenjem. Kompanija je aplikaciju razvila na osnovu jedinstvenog algoritma koji koristi dokazane medicinske metode za precizan uvid u stepen deformiteta stopala, preporučuje odgovarajuće vežbe i omogućava praćenje napretka u lečenju – sve u kućnim uslovima.

Rešenje je u potpunosti prilagođeno roditeljima i lekarima, omogućavajući im da proces detekcije i korekcije obave izvan medicinskih ustanova. Prema rečima Dimitrija Zdravkovića, direktora i suosnivača ArchFix-a, aplikacija je jedinstvena u Srbiji i nastala je kao rezultat saradnje sa više od 700 roditelja, čija su iskustva i potrebe integrisani u razvoj platforme. “Naš zdravstveni sistem prepoznaje problem ravnog stopala, ali čak 90% roditelja potvrđuje da deca često odustaju od korektivnih vežbi zbog dugotrajnog procesa. Zato smo osmislili rešenje koje motiviše decu i olakšava roditeljima i lekarima da prate napredak”, ističe Zdravković.

Tehnološki razvoj aplikacije započeo je kroz takmičenje „Hakaton&Mejkaton – personalizovana medicina“, gde je tim iz Pirota – četiri inženjera i jedan student elektronike – osvojio prvo mesto. Podrška iz naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Beogradu, kao i validacija algoritma u saradnji sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Tiršovoj, omogućili su dalji razvoj. Rezultati procene otisaka dečjih stopala koje su obavljali lekari i tim ArchFix-a poklopili su se u velikoj meri, potvrđujući pouzdanost digitalnog rešenja.

Aplikacija funkcioniše tako što roditelji, nakon instalacije na android ili IOS uređaje, prave otisak detetovog stopala i šalju fotografiju. Algoritam analizira stanje svoda stopala i preporučuje personalizovane vežbe, uključujući broj ponavljanja i način izvođenja. “Vežbe su osmišljene da budu jednostavne – hodanje na prstima, prenosenje predmeta, kotrljanje loptica – i prilagođavaju se stepenom deformiteta, uzrastu i fizičkim sposobnostima deteta”, objašnjava Zdravković. Roditelji imaju mogućnost kontaktiranja tima lekara za dodatne savete i pojašnjenja.

Ceo proces validacije bio je u saradnji sa lekarima, što garantuje pouzdanost preporuka aplikacije. ArchFix planira dalje unapređenje rešenja, uz fokus na što širu dostupnost aplikacije deci i roditeljima, kao i nastavak saradnje sa naučno-medicinskim institucijama.

Dug Grčke 2009–2012. dostizao 180% BDP-a, uz zahteve za prodaju Akropolja i dugotrajnu štednju

Grčka je ove godine smanjila javni dug na 137% bruto domaćeg proizvoda, što je značajan pad u odnosu na period od 2009. do 2012. godine kada se dug kretao između 175 i 180% BDP-a. Tokom te krize, Grčka je izbegla bankrot uz pomoć tri finansijska paketa ukupne vrednosti oko 280 milijardi evra, koje su obezbedili Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Za ovu pomoć Grčka je bila obavezna da sprovodi stroge mere štednje, uključujući smanjenje penzija, plata i javnih usluga, što je prouzrokovalo dugotrajnu recesiju i visok nivo nezaposlenosti. Danas, zahvaljujući doslednoj strategiji smanjenja dugovanja, Grčka se približava statusu manje zadužene zemlje od Italije.

U vreme kada je grčki kredibilitet bio ozbiljno narušen zbog prikrivanja podataka o stvarnom stanju javnih finansija, neki evropski zvaničnici su predlagali drastične mere za otplatu dugova. Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, izjavio je da je tokom pregovora o prvom paketu pomoći jedna evropska ministarka predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje obaveze.

Junker je istakao da je najveći izazov bio potpuni gubitak poverenja u Grčku: „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli. To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Iskustvo iz tog perioda pokazuje kako se prema zemljama u krizi odnose međunarodni kreditori i koliko je važna transparentnost u ekonomskoj politici. Grčka je iz ove situacije izvukla pouke, što potvrđuje aktuelan trend smanjenja javnog duga.