Nemačka privreda beleži 0,3 odsto rasta, Španija prednjači sa 0,6 odsto, a EU ukupno raste 0,2 odsto

Privreda evrozone zabeležila je kvartalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od svega 0,1 odsto u prvom tromesečju 2026. godine, što ukazuje na dodatno usporavanje u odnosu na rast od 0,2 odsto iz poslednjeg kvartala 2025, pokazuje najnoviji izveštaj Evrostata. Na nivou čitave Evropske unije, ekonomski rast u istom periodu iznosio je 0,2 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne najveće evropske ekonomije, Nemačka je ostvarila kvartalni rast od 0,3 odsto, dok je privreda Francuske stagnirala. Italija je prijavila rast BDP-a od 0,2 odsto, dok je Španija ostvarila najviši rast među vodećim članicama, od 0,6 odsto.

Na godišnjem nivou, privreda evrozone porasla je za 0,8 odsto u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, dok je rast u Evropskoj uniji iznosio jedan odsto. Nemačka beleži rast od 0,3 odsto na godišnjem nivou, Francuska 1,1 odsto, Italija 0,7 odsto, a Španija 2,7 odsto, prema podacima Evrostata.

Ekonomisti već neko vreme upozoravaju na pad domaće potrošnje u evrozoni i smanjenje konkurentnosti evropske industrije, prvenstveno zbog visokih troškova energije. Dodatni pritisak na evropsku privredu predstavlja nov energetski šok nastao usled nestabilnosti na Bliskom istoku, što je dodatno oslabilo ekonomske aktivnosti na kontinentu.

Centralna banka revidirala prognozu rasta privrede za 2026. godinu sa 3,5 na tri odsto zbog geopolitičkih tenzija

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da prema novoj projekciji inflacija u Srbiji tokom 2026. godine iznosiće u proseku 3,6 odsto, dok je prethodna procena bila 3,3 odsto. Istovremeno, NBS je revidirala očekivani rast bruto domaćeg proizvoda sa 3,5 na tri odsto, navodeći kao razlog pogoršanje geopolitičkih rizika i produženu globalnu neizvesnost.

Na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, koji je usvojio Izvršni odbor NBS 7. maja, guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da će inflacija u tekućem i trećem tromesečju ostati u okviru ciljane granice od tri odsto, plus-minus 1,5 odsto. “Zbog produžene globalne neizvesnosti koja utiče na investiciono poverenje, rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa pet na 4,5 odsto”, izjavila je Tabakovićeva.

Ona je naglasila da će rast svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, zajedno sa niskom bazom iz septembra prošle godine kada su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto, privremeno podići inflaciju iznad gornje granice cilja krajem ove i početkom naredne godine.

“Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja, s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. u proseku vidimo na gornjoj granici cilja”, rekla je Tabakovićeva. Prema njenim rečima, nastavak postepenog usporavanja inflacije očekuje se i u ostatku naredne godine, a kretanje u granicama cilja trebalo bi da se održi do kraja perioda projekcije.

Tabakovićeva je navela da rast cena energenata za sada nije značajno uticao na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, ali da povećani troškovi energije utiču direktno kroz rast cena naftnih derivata i indirektno preko cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga. “Viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva po tom osnovu odraziće se i na privredni rast. Zato smo, kao i druge centralne banke, korigovali projekciju inflacije naviše, a ekonomsku aktivnost naniže u odnosu na našu projekciju”, precizirala je guvernerka NBS.

Ona je zaključila da Narodna banka Srbije, u saradnji sa Vladom, vodi opreznu monetarnu politiku s ciljem očuvanja makroekonomske stabilnosti u izazovnim uslovima.

Novi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje u EUR i dinarima uz pristup UCITS modelu i diversifikaciju sredstava

UniCredit Banka proširila je svoju ponudu finansijskih proizvoda na tržištu Srbije lansiranjem investicionih fondova kroz društvo UniCredit Invest a.d. Beograd. Ova nova opcija omogućava građanima da višak sredstava ulože u dva fonda: onemarkets UC Invest Cash EUR Fund i onemarkets UC Invest Cash Dinar Fund, sa ciljem očuvanja vrednosti i stabilnog prinosa. Investicioni fondovi su kategorizovani kao UCITS (Undertakings for Collective Investment in Transferable Securities), što znači da sredstva investitora dominantno ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i depozite, radi smanjenja rizika i povećanja stabilnosti ulaganja.

Građanima su dostupne dve opcije u zavisnosti od valute: EUR fond za ulaganja u međunarodnoj valuti i dinarski fond za ulaganja u domaćoj valuti, uz zadržavanje likvidnosti i fleksibilnosti. Prednost ovog modela je raspodela sredstava u različite finansijske instrumente, uz kontinuirano praćenje tržišta od strane stručnog tima koji prilagođava investicionu strategiju. Ovi fondovi deo su šire onemarkets platforme, koja objednjava iskustvo UniCredit Grupe i vodećih svetskih kompanija za upravljanje imovinom, što klijentima daje pristup savremenim investicionim rešenjima i međunarodnim tržištima.

Investiranje je omogućeno u svim ekspoziturama UniCredit Banke, kao i putem digitalnih kanala, a dodatne informacije dostupne su na zvaničnoj stranici https://unicreditinvest.rs/. Za građane koji žele da plasiraju višak novca bez gubitka likvidnosti, ovo predstavlja mogućnost da kroz profesionalno upravljanje i diversifikaciju optimizuju očuvanje i rast svojih sredstava.