Ponuda otvorena do 22. jula, NLB za uspeh mora steći najmanje 75% glasačkih prava u Addiko banci

Nova Ljubljanska banka (NLB) objavila je prospekt za dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje kontrolnog udela u Addiko banci, nudeći 29 evra bruto po akciji. Period za prihvatanje ponude traje od 13. maja do 22. jula, a akcionari koji žele da prihvate ponudu moraju obavestiti kastodi banku najkasnije tri trgovačka dana pre isteka roka. Za uspeh preuzimanja, NLB mora steći najmanje 75% glasačkih prava. Vlasnička struktura Addiko banke je fragmentisana, bez pojedinačnog akcionara sa više od 10% udela: 48,7% akcija nalazi se u ‘free floatu’, dok je 1% u trezoru banke.

Najveći pojedinačni akcionar je austrijska S-Quad Handels-Beteiligungs GmbH sa 9,99% glasačkih prava, dok grupa AIK banke i Gorenjske banke drži 9,69%. Alta Group ima 9,63%, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 8,4% udela. Alta Group, zajedno s još četiri deoničara, kroz ugovore s pravom kupovine trenutno raspolaže sa 29,59% akcija s pravom glasa, pri čemu njeno direktno vlasništvo iznosi 9,63%. Ugovori s pravom kupovine važe do 30. juna 2026. godine, što znači da NLB ne može steći potrebnih 75% bez saglasnosti Alta Grupe.

Addiko banka posluje na šest tržišta srednje i jugoistočne Evrope: Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Na Bečkoj berzi kotira 19,5 miliona običnih akcija bez nominalne vrednosti. Uslov od 75% znači da u ponudu mora biti uključeno najmanje 14,47 miliona deonica Addika, prema trenutnom broju izdatih akcija.

NLB je u prospektu istakao da do 31. maja 2027. mora pribaviti sva regulatorna odobrenja, uključujući saglasnosti tela za zaštitu konkurencije i bankarskih regulatora, kao i ispuniti dodatne uslove. Ova akvizicija deo je strategije neorganskog rasta NLB-a u regionu jugoistočne Evrope. Od 2020. NLB je sprovela više preuzimanja, uključujući Komercijalnu banku u Srbiji, Sberbank Slovenija (kasnije N Banka) i Summit Leasing Grupu u Sloveniji 2024. godine. Ulazak na hrvatsko tržište putem Addiko banke bio bi prvi direktan nastup NLB-a u toj zemlji.

Među ostalim značajnim vlasnicima Addiko banke nalaze se Jelitzka + Partner, WINEGG Realitäten, kao i američke investicione firme Wellington Management Group i Brandes Investment Partners.

Pored NLB-a, interesovanje za preuzimanje Addiko banke iskazao je i Raiffeisen Bank International (RBI), koja je pre više od mesec dana objavila nameru da podnese dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje svih izdatih i nepodmirenih akcija Addika. RBI je prvobitno ponudila cenu od 23,05 evra, a zatim je ponudu povećala na 26,50 evra po akciji. Ponuda je podneta Komisiji za preuzimanje 27. aprila i nalazi se u postupku preispitivanja.

Prema ekonomskim analizama, uspeh NLB-ove ponude zavisiće od spremnosti velikih institucionalnih i regionalnih investitora da prihvate ponudu, s obzirom na diversifikovanu vlasničku strukturu i značaj Alta Grupe u procesu preuzimanja.

Ukupni prihodi kineske kompanije porasli su tri odsto na 1,0237 biliona juana, EBITA opala za 56 odsto

Kineska tehnološka kompanija Alibaba ostvarila je u fiskalnoj godini zaključno sa martom neto dobit od 102,1 milijardu juana (13,1 milijardu evra), što je pad od 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu, usled agresivnih ulaganja u veštačku inteligenciju, klaud infrastrukturu i brzu onlajn trgovinu (q-commerce). Prema objavljenim finansijskim rezultatima, ukupni godišnji prihod porastao je za oko tri odsto, dostigavši 1,0237 biliona juana (131,3 milijarde evra), dok je rast na uporedivoj osnovi iznosio 11 odsto.

Prilagođena operativna dobit (EBITA) smanjena je za 56 odsto, što odražava povećane troškove ulaganja u razvoj novih tehnologija i širenje poslovanja u inovativnim segmentima. U četvrtom kvartalu, zaključno sa 31. martom, Alibaba je zabeležila rast prihoda od tri odsto, dok je profitabilnost bila pod pritiskom zbog intenzivnih investicija.

Slobodan novčani tok kompanije zabeležio je negativan saldo od minus 46,6 milijardi juana, što dodatno ukazuje na obim kapitalnih ulaganja u tehnološki razvoj. Najveći doprinos rastu dolazi iz klaud segmenta, čiji je prihod porastao za 34 odsto tokom fiskalne godine i za 38 odsto u poslednjem kvartalu. Proizvodi iz oblasti veštačke inteligencije sada čine oko 30 odsto eksternih prihoda od klaud servisa.

U domenu veštačke inteligencije, Alibaba je predstavila nove modele i alate, uključujući Qwen ekosistem i specijalizovane AI agente za korporativne i trgovinske korisnike. Kompanija navodi da ubrzano integriše sopstvene AI čipove u infrastrukturu za klaud i automobilske sisteme, naglašavajući važnost dugoročne strategije. “Očekuje se da će trenutna faza intenzivnih ulaganja postaviti temelje za budući rast”, ističe se na zvaničnoj veb stranici kompanije.

Od 15. maja pristup uslugama APR-a samo uz eID nalog, digitalni asistent primio 3.149 pitanja korisnika

Agencija za privredne registre (APR) obavestila je korisnike da će od 15. maja 2026. godine pristup eServisima na portalu APR-a biti moguć isključivo putem korisničkog naloga kreiranog preko Portala za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs). Nakon prijave, korisnici će automatski biti preusmereni na sistem APR-a, saopštila je agencija.

Ova izmena ima za cilj povećanje bezbednosti elektronskog identiteta i standardizaciju pristupa uslugama elektronske uprave u Srbiji. Iz APR-a ističu da je digitalna transformacija u toku, a novi sistem prijavljivanja deo je napora da se administrativni procesi dodatno modernizuju i olakšaju korisnicima.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela interaktivnog digitalnog asistenta, servis koji je dostupan 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Do sada je putem ovog kanala primljeno ukupno 3.149 pitanja korisnika. Najveći broj pitanja (25 odsto) odnosio se na elektronsko osnivanje privrednih društava, dok su prijava problema i digitalno potpisivanje činili 20 odsto ukupnih upita. Podnošenje finansijskih izveštaja bilo je tema 18 odsto pitanja, dok je eRegistracija preduzetnika zabeležila 15 odsto.

Digitalni asistent je uveden radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške korisnicima eServisa. Prema saopštenju APR-a, uvođenje novog modela prijave i proširivanje digitalnih usluga deo su kontinuirane digitalizacije poslovanja i unapređenja elektronske uprave.

APR je još pre deset godina počeo sa uvođenjem prvih digitalnih usluga, uključujući elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja i izdavanje eGrađevinskih dozvola u okviru Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Danas APR nudi na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, kao što su osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga, koje se sprovode isključivo elektronski.

Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, dok je eRegistracija jedan od načina za registraciju preduzetnika. Od juna 2024. godine, državni organi koriste podatke iz APR-ovih baza putem veb portala za isporuke podataka, a od prošle godine ova mogućnost dostupna je i ostalim korisnicima kojima su potrebni poslovni i finansijski pokazatelji iz zvaničnih izvora.

Planovi Agencije za privredne registre uključuju uvođenje elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, čim budu ispunjeni svi potrebni uslovi. Takođe je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem potpune elektronske registracije kao najefikasnijeg modela za korisnike.