Od 2019. već izgubljeno 100.000 radnih mesta, a rizik sada veći za 35.000 u odnosu na ranije procene

Automobilska industrija Nemačke suočava se sa ozbiljnom krizom, a prema podacima Udruženja automobilske industrije (VDA), do 2035. godine zemlja bi mogla da izgubi ukupno 225.000 radnih mesta. Najnovije analize pokazuju da je pad zaposlenosti znatno veći nego što je ranije procenjivano, a ključni uzroci su smanjena konkurentnost Nemačke kao destinacije za poslovanje i stroga regulativa Evropske unije.

Prethodne studije VDA izveštavale su o mogućem neto gubitku od oko 190.000 radnih mesta između 2019. i 2035. godine, s obzirom na to da je proizvodnja električnih vozila manje zahtevna u odnosu na automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Međutim, novi podaci ukazuju da je od 2019. godine već izgubljeno oko 100.000 radnih mesta, dok se do 2035. godine očekuje ukupni gubitak od 225.000 radnih mesta. To je 35.000 više nego što je procenjeno pre samo dve godine.

U izveštaju VDA se navodi: „Nemačka više ne stvara dovoljno novih radnih mesta jer su domaći uslovi poslovanja postali nekonkurentni na međunarodnom nivou.“ Poslovi povezani sa digitalnom i zelenom transformacijom sve češće se otvaraju u inostranstvu, a ne u Nemačkoj. Ključni problem predstavlja regulativa Evropske unije o emisijama ugljenika, koja od 2035. godine praktično dozvoljava samo registraciju novih električnih i vozila na vodonik.

Predsednica VDA, Hildegard Miler, izjavila je: „Egzodus investicija i zapošljavanja neće proći bez posledica po prosperitet naše zemlje, kao i po njenu socijalnu i političku stabilnost.“ Ona je upozorila da su visoki porezi, skupi energenti, visoki troškovi rada i prekomerna birokratija glavni razlozi zbog kojih kompanije odlučuju da svoja ulaganja preusmere van Evrope.

Ova kretanja upućuju na to da će nemačka automobilska industrija među prvima osetiti posledice prelaska na električna vozila, pri čemu je rizik za radna mesta značajno povećan u odnosu na prethodne procene.

Ponuda otvorena do 22. jula, NLB za uspeh mora steći najmanje 75% glasačkih prava u Addiko banci

Nova Ljubljanska banka (NLB) objavila je prospekt za dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje kontrolnog udela u Addiko banci, nudeći 29 evra bruto po akciji. Period za prihvatanje ponude traje od 13. maja do 22. jula, a akcionari koji žele da prihvate ponudu moraju obavestiti kastodi banku najkasnije tri trgovačka dana pre isteka roka. Za uspeh preuzimanja, NLB mora steći najmanje 75% glasačkih prava. Vlasnička struktura Addiko banke je fragmentisana, bez pojedinačnog akcionara sa više od 10% udela: 48,7% akcija nalazi se u ‘free floatu’, dok je 1% u trezoru banke.

Najveći pojedinačni akcionar je austrijska S-Quad Handels-Beteiligungs GmbH sa 9,99% glasačkih prava, dok grupa AIK banke i Gorenjske banke drži 9,69%. Alta Group ima 9,63%, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 8,4% udela. Alta Group, zajedno s još četiri deoničara, kroz ugovore s pravom kupovine trenutno raspolaže sa 29,59% akcija s pravom glasa, pri čemu njeno direktno vlasništvo iznosi 9,63%. Ugovori s pravom kupovine važe do 30. juna 2026. godine, što znači da NLB ne može steći potrebnih 75% bez saglasnosti Alta Grupe.

Addiko banka posluje na šest tržišta srednje i jugoistočne Evrope: Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Na Bečkoj berzi kotira 19,5 miliona običnih akcija bez nominalne vrednosti. Uslov od 75% znači da u ponudu mora biti uključeno najmanje 14,47 miliona deonica Addika, prema trenutnom broju izdatih akcija.

NLB je u prospektu istakao da do 31. maja 2027. mora pribaviti sva regulatorna odobrenja, uključujući saglasnosti tela za zaštitu konkurencije i bankarskih regulatora, kao i ispuniti dodatne uslove. Ova akvizicija deo je strategije neorganskog rasta NLB-a u regionu jugoistočne Evrope. Od 2020. NLB je sprovela više preuzimanja, uključujući Komercijalnu banku u Srbiji, Sberbank Slovenija (kasnije N Banka) i Summit Leasing Grupu u Sloveniji 2024. godine. Ulazak na hrvatsko tržište putem Addiko banke bio bi prvi direktan nastup NLB-a u toj zemlji.

Među ostalim značajnim vlasnicima Addiko banke nalaze se Jelitzka + Partner, WINEGG Realitäten, kao i američke investicione firme Wellington Management Group i Brandes Investment Partners.

Pored NLB-a, interesovanje za preuzimanje Addiko banke iskazao je i Raiffeisen Bank International (RBI), koja je pre više od mesec dana objavila nameru da podnese dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje svih izdatih i nepodmirenih akcija Addika. RBI je prvobitno ponudila cenu od 23,05 evra, a zatim je ponudu povećala na 26,50 evra po akciji. Ponuda je podneta Komisiji za preuzimanje 27. aprila i nalazi se u postupku preispitivanja.

Prema ekonomskim analizama, uspeh NLB-ove ponude zavisiće od spremnosti velikih institucionalnih i regionalnih investitora da prihvate ponudu, s obzirom na diversifikovanu vlasničku strukturu i značaj Alta Grupe u procesu preuzimanja.

Od 15. maja pristup uslugama APR-a samo uz eID nalog, digitalni asistent primio 3.149 pitanja korisnika

Agencija za privredne registre (APR) obavestila je korisnike da će od 15. maja 2026. godine pristup eServisima na portalu APR-a biti moguć isključivo putem korisničkog naloga kreiranog preko Portala za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs). Nakon prijave, korisnici će automatski biti preusmereni na sistem APR-a, saopštila je agencija.

Ova izmena ima za cilj povećanje bezbednosti elektronskog identiteta i standardizaciju pristupa uslugama elektronske uprave u Srbiji. Iz APR-a ističu da je digitalna transformacija u toku, a novi sistem prijavljivanja deo je napora da se administrativni procesi dodatno modernizuju i olakšaju korisnicima.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela interaktivnog digitalnog asistenta, servis koji je dostupan 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Do sada je putem ovog kanala primljeno ukupno 3.149 pitanja korisnika. Najveći broj pitanja (25 odsto) odnosio se na elektronsko osnivanje privrednih društava, dok su prijava problema i digitalno potpisivanje činili 20 odsto ukupnih upita. Podnošenje finansijskih izveštaja bilo je tema 18 odsto pitanja, dok je eRegistracija preduzetnika zabeležila 15 odsto.

Digitalni asistent je uveden radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške korisnicima eServisa. Prema saopštenju APR-a, uvođenje novog modela prijave i proširivanje digitalnih usluga deo su kontinuirane digitalizacije poslovanja i unapređenja elektronske uprave.

APR je još pre deset godina počeo sa uvođenjem prvih digitalnih usluga, uključujući elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja i izdavanje eGrađevinskih dozvola u okviru Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Danas APR nudi na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, kao što su osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga, koje se sprovode isključivo elektronski.

Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, dok je eRegistracija jedan od načina za registraciju preduzetnika. Od juna 2024. godine, državni organi koriste podatke iz APR-ovih baza putem veb portala za isporuke podataka, a od prošle godine ova mogućnost dostupna je i ostalim korisnicima kojima su potrebni poslovni i finansijski pokazatelji iz zvaničnih izvora.

Planovi Agencije za privredne registre uključuju uvođenje elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, čim budu ispunjeni svi potrebni uslovi. Takođe je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem potpune elektronske registracije kao najefikasnijeg modela za korisnike.