Banka Amerike procenila prosečnu cenu zlata na 3.354 dolara po unci, što predstavlja popust od 19% u odnosu na spot cenu

Cene zlata su prošle godine beležile rast od 65 procenata, ali tokom 2026. godine investitori su svedoci obrnutog trenda – zlato je trenutno skoro 5 odsto niže nego na početku godine, uprkos rastu geopolitičkog rizika i visokoj inflaciji, pokazuje najnovija analiza. Banka Amerike je priznala da je njena ciljana cena zlata od 6.000 dolara po unci sada malo verovatna, pogotovo jer američka centralna banka može povećati kamatne stope već u septembru.

U izveštaju od 22. juna, Banka Amerike navodi da je rasprodaja otvorila priliku, ali ne nužno u zlatu. Prema pisanju TheStreet-a, šokantni rast cena nafte izazvan ratom u Iranu podstakao je pad cene zlata upravo u trenutku kada je geopolitički rizik bio na vrhuncu.

Akcije u rudarskom sektoru pale su više nego što to fundamentalni pokazatelji nalažu, ističu analitičari Banke Amerike, zbog čega su akcije kompanija koje trguju zlatom ostale znatno ispod realnih vrednosti. Korišćenjem pristupa cene prema neto vrednosti imovine, Banka Amerike je utvrdila da kompanije iz njenog univerzuma procenjuju cenu zlata na prosečnih 3.354 dolara po unci, što je popust od 19% u odnosu na spot cenu, objavio je Investing.com.

Na osnovu EV/EBITDA, prosečna implicitna cena iznosi 4.016 dolara po unci, što je manji popust od 3%. Razlike među kompanijama su značajne: Wheaton Precious Metals procenjuje najvišu cenu zlata u okviru pokrivenosti Banke Amerike – 4.395 dolara po unci, dok Franco-Nevada procenjuje najnižu, 2.416 dolara, zbog izloženosti nafti i gasu i tržišnog popusta vezanog za doprinose Cobra Panama.

Analitičari navode da su ovi pokazatelji rezultat trenutne tržišne situacije i da investitori treba da obrate pažnju na razlike u procenama između kompanija u sektoru zlata.

Prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 121.805 dinara, dok su najniže plate zabeležene u ugostiteljstvu sa 71.500 dinara

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila je 121.805 dinara (oko 1.040 evra), što je za 150 dinara više nego u martu. Najvišu prosečnu zaradu i dalje ostvaruju zaposleni u IT sektoru, gde je prosečna neto plata u oblasti računarskog programiranja dostigla skoro 300.000 dinara.

Odmah iza IT sektora, zaposleni u vazdušnom saobraćaju primili su nešto više od 268.000 dinara, dok su radnici u telekomunikacijama imali prosečnu neto platu od 259.500 dinara. U oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte zabeležena je prosečna plata od 231.700 dinara, a u naučnoistraživačkom radu i razvoju 227.300 dinara. Proizvodnja duvanskih proizvoda donela je prosečnu neto zaradu od 223.500 dinara, dok su zaposleni u bankama imali 210.116 dinara. Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa beleži prosečnu zaradu od 209.100 dinara.

Na drugoj strani, najniže prosečne neto plate isplaćene su u sektoru pripremanja i posluživanja hrane i pića, gde je iznosila 71.500 dinara. Zaposleni u preradi drveta imali su platu od 75.200 dinara, a u proizvodnji odevnih predmeta 79.900 dinara. U poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu prosečna plata iznosila je 95.600 dinara, dok je u građevinarstvu bila 103.000 dinara. Prosvetni radnici primili su prosečno 116.600 dinara.

Kada se posmatraju regionalne razlike, Bor je grad sa najvišom prosečnom neto platom u aprilu – 150.800 dinara. U Beogradu je prosečna plata bila 150.300 dinara, dok je u opštini Stari grad iznosila 195.200 dinara, a na Vračaru 193.800 dinara. Novi Beograd beleži platu za oko 400 dinara nižu od Vračara. U Novom Sadu prosečna plata bila je 138.900 dinara, a u Nišu 118.700 dinara.

Najniža prosečna neto plata u aprilu zabeležena je u Bojniku i iznosila je 84.400 dinara. Među opštinama sa najnižim platama su i Crna Trava (87.000 dinara), Vlasotince (87.300 dinara), Trgovište (87.400 dinara) i Lebane (87.700 dinara).

Zaposleni u javnom sektoru i dalje su bolje plaćeni od onih van javnog sektora. Njihova prosečna neto zarada u aprilu iznosila je 127.884 dinara, što je za 8.548 dinara više od proseka zaposlenih van javnog sektora. U državnim javnim preduzećima plata je bila 153.500 dinara, dok je u lokalnim javnim preduzećima iznosila 118.100 dinara.

Niska otkupna cena novog roda, troškovi proizvodnje 148.639 dinara po hektaru, prinos iznad sedam tona neophodan za zaradu

Žetva pšenice u Srbiji je počela uz prve izveštaje o zrnu visokog kvaliteta i prinosima iznad proseka, ali otkupna cena ostaje između 19 i 20 dinara po kilogramu. Prema kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena iznosi 27 dinara po kilogramu, dok su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 148.639 dinara. Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, navodi da bi poljoprivrednik na osnovu akontne cene od 19 dinara mogao da zaradi samo ako iz jednog hektara ostvari prinos od najmanje osam tona pšenice.

“Kada se saberu svi troškovi, uključujući mašinske operacije i repromaterijal, cena proizvodnje na procenjenom prinosu od pet i po tona po hektaru iznosi 27 dinara po kilogramu”, izjavila je Nestorov. Dodala je da je za pokriće troškova pri akontnoj ceni od 19 dinara po kilogramu neophodan znatno viši prinos.

Zadružni savez Vojvodine poslao je predlog Ministarstvu poljoprivrede da se poljoprivrednicima obezbede kratkoročni beskamatni krediti na najmanje tri meseca, kako bi prevazišli jaz između niske tržišne cene i potrebe za likvidnošću. “Poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni i čekaju rod da bi došli do prvih prihoda, a ne isplati im se da prodaju pšenicu po ovim cenama”, istakla je Nestorov.

Kao dodatni problem navodi se i nedostatak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda, što otežava planiranje i donošenje ekonomskih mera. Otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina, dok su troškovi repromaterijala porasli i duplo, što se pripisuje poremećenim geopolitičkim odnosima i nefunkcionalnosti evropskog tržišta ratarskih i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Nestorov ocenjuje da poljoprivrednici prodaju proizvode ispod cene koštanja, a pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli su da razvrstavaju pšenicu i plaćaju prema kvalitetu. Najveći inostrani kupac srpske pšenice je Italija, koja insistira na visokom kvalitetu hlebnog zrna.