Prihodi budžeta rastu 10,6%, ali rashodi jače skaču; kapitalni izdaci veći za 64,4%, akcize smanjene za 25%

Nakon prva tri meseca 2026. godine, deficit u konsolidovanom budžetu Srbije iznosi 113 milijardi dinara (962 miliona evra), što je četiri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija. U poređenju sa 2025. godinom, koja je završena sa deficitom od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi evra), aktuelna dinamika ne uliva optimizam za nastavak godine.

Prihodi budžeta su uvećani za 10,6% realno, dok rashodi rastu znatno brže – čak 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno se izdvaja rast prihoda od poreza na dobit, koji je realno porastao za 29%, dok je najveća stavka PDV zabeležila povećanje od 5,8%. Rast fizičkog obima prometa na malo iznosio je 8,3% (stalne cene), dok je u tekućim cenama promet porastao za 8,9%.

S druge strane, prihodi od akciza, kao drugog najznačajnijeg izvora za budžet, smanjeni su za 1,4% realno, pre svega zbog manjeg priliva od akciza na gorivo, koje su pale za 17% međugodišnje. Akcize su privremeno smanjene kako bi se ograničio rast cena goriva i ublažila inflacija: od 14. marta za 20%, a od 10. aprila ukupno za 25%, sa produženjem do 8. maja. Kako je saopšteno iz državnog vrha, sa punom akcizom na derivatima Srbija bi godišnje naplatila oko dve milijarde evra, dok će sa smanjenom akcizom budžet mesečno biti manji za oko 100 miliona evra, odnosno godišnje od 1,2 do 1,3 milijarde evra.

Na rashodnoj strani, kapitalni rashodi su porasli za 64,4% u odnosu na prva tri meseca 2025. godine. Troškovi za subvencije povećani su za 68,8%, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli čak 71%. Najveći izdatak ostaju plate zaposlenih, koje su uvećane za 12,9%. Kupovina roba i usluga skočila je 15,7%, a izdaci za penzije porasli su za 10%.

Iako prihodi nastavljaju da rastu, brži rast rashoda i smanjenje prihoda od akciza predstavljaju izazov za održivost budžeta u narednom periodu.

Operativna dobit dostigla 59,6 milijardi kruna, prodaja oralnog leka za mršavljenje u SAD premašila 2,26 milijardi kruna

Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk zabeležila je rast prihoda od 32 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, dostigavši 96,8 milijardi danskih kruna (oko 13 milijardi evra). Akcije kompanije su nakon objave rezultata porasle za sedam odsto. Operativna dobit dostigla je 59,6 milijardi danskih kruna (približno osam milijardi evra), što predstavlja međugodišnji rast od 65 odsto.

Posebno je istaknut rezultat nove oralne verzije leka za mršavljenje “vegovi”, čija je prodaja u Sjedinjenim Američkim Državama iznosila 2,26 milijardi kruna (oko 303 miliona evra), što je premašilo očekivanja analitičara. U prva tri meseca 2026. godine izdato je oko 1,3 miliona recepata za ovaj lek.

Izvršni direktor Novo Nordiska, Majk Dudstar, izjavio je da “vegovi” sada čini oko 65 odsto svih novih recepata za mršavljenje u SAD, ocenjujući to kao “preokret” za kompaniju. Prodaja injekcione verzije ovog leka istovremeno je porasla za 12 odsto međugodišnje na 18,2 milijarde kruna (oko 2,44 milijarde evra).

Lek za dijabetes “ozempik” zabeležio je pad prodaje od osam odsto, ali je i dalje premašio tržišna očekivanja. Kompanija Novo Nordisk se nalazi u snažnoj konkurenciji sa američkom firmom Elaj Lili, koja je nedavno lansirala sopstvenu pilulu za mršavljenje “faundajo”, ali za sada zaostaje za “vegovijem” po broju izdatih recepata i tempu prihvatanja na tržištu.

Rashodi porasli za 18,8 odsto, dok su prihodi povećani za 10,6 odsto u odnosu na isti period lane

Konsolidovani budžet Republike Srbije ostvario je deficit od 112,9 milijardi dinara tokom prva tri meseca ove godine, prema podacima o izvršenju budžeta koje je objavilo Ministarstvo finansija. U poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je deficit iznosio blizu 28,6 milijardi dinara, ovogodišnji iznos je gotovo četiri puta veći. Ukupan deficit za celu prošlu godinu bio je 252,8 milijardi dinara, što znači da bi, ukoliko se ovakav tempo zadržao, prošlogodišnji nivo deficita bio dostignut već u julu.

Prihodi budžeta zabeležili su realni rast od 10,6 odsto. Porez na dobit povećan je realno za 29 odsto, dok je prihod od PDV-a porastao za 5,8 odsto. Ovo je ipak manje od realnog rasta prometa na malo, koji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvećan za 8,3 odsto u istom periodu. Prihodi od akciza, koji predstavljaju drugi po značaju poreski prihod, smanjeni su za 1,4 odsto, pre svega zbog niže naplate akciza na gorivo, koja je pala za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sa druge strane, rashodi države beleže još brži rast. Kapitalni rashodi porasli su za 64,4 odsto realno u poređenju sa prva tri meseca prethodne godine. Troškovi za subvencije su povećani za 68,8 odsto, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli za 71 odsto. U ovu stavku ulaze dotacije nevladinim organizacijama, finansiranje političkih subjekata, sportski savezi, podrška pravosudnim organima, udruženjima i lokalnim zajednicama, kao i plaćanja za poreze, takse, kazne, penale i kamate, uključujući i naknade štete. Ministarstvo finansija nije dalo objašnjenje za ovako veliki skok ovih izdataka.

Najveći pojedinačni rashod u budžetu su izdaci za zaposlene, koji su povećani za 12,9 odsto, dok su izdaci za kupovinu roba i usluga porasli za 15,7 odsto. Izdaci za penzije povećani su za 10 odsto.